Како се креће задуживање током Короне и ко има користи од тога?

Тихи:
https://www.usdebtclock.org/

Americka federalna vlada duguje 27.000 milijardi dolara a depozita gradjana u bankama i firmi ima maks 16.000 navodno.

Treba znati da ova visina duga ne ukljucuje dugove lokalnih americkih drzava, lokalnih vlasti , kao i socijalne sluzbe. Totalni americki drzavni dug prevazilazi 100.000 milijardi dolara...

Kliknite za proširenje...

Evo ti ko poseduje američki dug, da skratimo ovu glupu priču

https://www.marketwatch.com/story/heres-who-owns-a-record-2121-trillion-of-us-debt-2018-08-21
 
Miki 75:
Evo ti ko poseduje američki dug, da skratimo ovu glupu priču

https://www.marketwatch.com/story/heres-who-owns-a-record-2121-trillion-of-us-debt-2018-08-21
Kliknite za proširenje...

obicna glupost od teksta

Kako moze americka drzava da duguje sama sebi kad svi znamo da americka drzava ne emituje dolar vec banka zvana FED u vlasnistvu privatnih lica na celu sa porodicama Rotsild, Rokfeler i Morgan?

Evo ko poseduje americki dug....

I dugove vecine danasnjih drzava....

my-name-is-jacob-rothschild-my-family-is-worth-500-16185988.png
 
Тихи:
obicna glupost od teksta

Kako moze americka drzava da duguje sama sebi kad svi znamo da americka drzava ne emituje dolar vec banka zvana FED u vlasnistvu privatnih lica na celu sa porodicama Rotsild, Rokfeler i Morgan?

Evo ko poseduje americki dug....

I dugove vecine danasnjih drzava....

my-name-is-jacob-rothschild-my-family-is-worth-500-16185988.png
Kliknite za proširenje...

Bravo, pravi si istraživač!!!
 
Тихи:
vucic ne sme da stampa pare jer mi smo kolonija zapada

Sa druge strane on nas zaduzuje od stampanih dolara i evra....

Sto je jos gore resenje .
Kliknite za proširenje...
To što smo kolonija nema veze sa štampanjem. Monetarna politika je stabilan kurs i inflacija. Koliko god da štampaš inflacija se brzo vrati kao bumerang. Vučić ima problem sa balansiranjem proizvodnje i ekonomske neslobode. Zato mu trebaju strane investicije da bi stranci obavljali proizvodnju sa malobrojnim radnicima dok bi većina živela na bot minimalcu.
 
Droid:
Ni njima nije sve jedno. Evo dolar 1.20. Oni jesu otporniji na inflaciju ali ne do veka.
Kliknite za proširenje...
pa to sam i ja rekla,
a sad im je upravo dosao taj kraj,
zato ova silna zaduzivanja drzava sad na racun korone,
trebaju od nekud da stignu prave pare, a da se ne stampaju,
a najlakse je dati nepostojece pare preko kredita, bez stampanja
 
Ко штампа новац?

6. фебруара 2019.


Новац би требало да буде средство размене. Средство помоћу кога људи размењују добра и услуге. Неки људи узгајају прадајз, други пшеницу, трећи праве хлеб, четврти гаје кокошке, пети шишају људе, шести имају хотел, седми се баве уметношћу, осми копају бакар и тако даље. Неки људи производе робу, дуги пружају услуге. Да нема новца као средства размене, људи који узгајају парадајз, кад хоће да се ошишају, морали би да траже оне фризере којима треба парадајз, јер оним фризерима којима треба хлеб не могу да плате шишање, јер имају само парадајз. Или би морали прво са својим парадајзом да оду до људи који праве хлеб, а треба им парадајз, размене свој парадајз за хлеб, па са тим хлебом оду до фризера и размене га за шишање. А фризери би морали да знају колико парадајза, а колико хлеба траже за једно шишање, а колико за фарбање косе.
Колико новца треба да има у једној држави? Онолико колико људи у тој држави производе добара и услуга која требају другим људима. Ово је наравно много лакше рећи него тачно одредити. Чији је посао да одреди колико је то тачно новца? Посао државе. Држава, у име свих грађана, штампа новац да би људи који живе у тој држави имали довољно средства за размену. Колико новца држава штампа и како и ко га пушта у оптицај, то се зове: монетарна политика. Њен главни циљ би морао бити: како да обезбедим довољно средства за размену (новца) како би моја економија, ПРОИЗОДЊА добара и услуга, што успешније и брже расла и развијала се.
Сваке године, у свакој држави људи производе добра и услуге. Збир свих добара и услуга произведених у неком друштву у току једне године се зове Бруто друштвени производ – БДП. Ако у току ове године БДП стагнира, односно друштво произведе исту количину добара и услуга као и претходне, иста количина новца је довољна за њихову размену. Ако је произведено више, потребно је доштампати новац.
Грубо говорећи, ако држава наштампа више новца него што је раст БДП-а, доћи ће до инфлације, односно вредност новца ће пасти. Цену онда плаћају сви грађани и привреда јер оно што имају вреди мање. Ако држава наштампа мање новца него што је раст БДП-а, изазваће рецесију. Циљ монетарне политике је да наштампа оптималну количину новца и пусти га на прави начин у оптицај, како би се привреда друштва развијала најбрже што може, уз што мању инфлацију. Циљ друштва, јавни интерес, је што већи привредни раст.
Пошто држава није острво, држава сарађује са другим државама, односно да будем прецизнији, људи у другим државама користе/производе добра и услуге које људи у мојој држави желе да продају/купе (извезу/увезу). Пошто државе имају различит новац, да би размена могла да функционише, мора да постоји механизам и курс размене између валуте моје земље и валуте других земаља.
Шта се деси када држава наштампа више новца? Рецимо држава наштампа много више новца него што је у току године произведено робе и услуга. Десе се две ствари: инфлација и девалвација. Људи у другим државама препознају да је моја држава наштампала више новца него што има производа које они хоће у мојој држави да купе, и девалвирају моју валуту да би то компензирали. Иначе би моја држава моглда да штампа колико хоће новца и да тим новцем купује по свету шта јој падне на памет.
Шта се деси када нека земља увози више него што извози? То се зове трговински дефицит. Да би то могло да ради, држава мора да се задужи у иностранству у страној валути или да некоме ван земље прода неку своју имовину како би добила довољно девиза и покрила трговински дефицит.
Да сумирамо у 6 тачака:
  1. Свака суверена држава штампа новац
  2. Свака године је потребно штампати онолико новца колики раст БДП-а
  3. Ако се штампа више, долази до комбинације девалвације валуте и инфлације
  4. Ако се штампа мање, долази до гушења привредног раста и рецесије
  5. Трговински дефицит (разлика између увоза и извоза) се може финансирати само приливом девиза које долазе или у форми спољнег дуга или кроз продају неке имовине.
  6. Држава нема потребу да се задужује за било шта друго осим за покривање трговинског дефицита. За све остало држава штампа новац.
Када грађанима Србије неко помене штампање новца, почне да их хвата паника. Сећају се наравно 90-тих година када је држава штампала новац без икаквог покрића у роби и услугама како би “финансирала” рат и преживела санкције. У ствари држава се финансирала из џепова грађана и привреде који су за толико осиромашили. Оно што не разумеју је да неко мора да штампа новац. Ако новац не штампа моја држава, ко га штампа?
Банкарски глобализам је на западу постигао монопол новца. Новац се штампа на три места у свету:
  1. Америчке федералне резерве – ФЕД
  2. Европска централна банка – ЕЦБ и
  3. Банка Јапана – БЈ.
То се зове трилатерала. Те три велике централне банке нису под контролом матичних држава и њихових демократија, већ су под контролом највећих приватних банака на свету. Формирана је и централна банка централних банака, Bank of International Settlements – БИС, ММФ и Светска банка као механизми контроле целог финансијског сектора за западу. Велика већина земаља на западу је напустила своје валуте, претворила своје централне банке (народне банке) у мењачнице. Резултат је да се сав новац који је потребан за раст БДП-а било које земље штампа на та три места и распоређује потпуно ван утицаја држава и њихових изабраних демократија. Од финансијске кризе 2008.године до данас, трилатерала је штампала преко 15 трилиона долара новца и упумпала их у велике светске приватне банке и приватне корпорације које су у власништву највећих свестких банака. Те банке су у власништву малог броја “невидљивих” породица.
Оног тренутка када нека земља препусти своју валуту некоме, престане сама да штампа новац за свој раст БДП-а и претвори се у мењачницу, у том тренутку губи суверенитет. Од тог тренутка на даље, земља пада у дужничко ропство из кога нема повратка све док не поврати суверенитет. Уместо да штампа новац за раст БДП-а, земља онда мора да узима кредите у иностранству да би обезбедила довољно средства за размену како би њена привреда могла да настави да функционише.
На врху ове пирамиде виртуелног новца у Европи је Европска централна банка. Од финансијске кризе 2008.године до данас, ЕЦБ је наштампала преко 4 трилиона евра који немају никакво покриће у роби и услугама и пласирала их по нултој каматној стопи (у преводу поклонила) великим европским банкама и њихових корпорацијама. Како то није довело до девалвације? Одговор је: евро нема у односу на шта да девалвира. И долар и јен су наштампали исту количину новца. А како није довело до инфлације? Новац није пласиран грађанима и привреди, већ банкама и мултинационалним корпорацијама које су тим новцем куповале имовину, углавном сопствене акције и акције компанија које су њиховом власништву, зидале дугове држава и дувале балон који ће морати да пукне.
Ово је други текст серијала о банкарском глобализму. Ваља нам прво схватити шта се дешава, ко је непријатељ, а онда видети шта нам је чинити.
 
jevropa:
pa to sam i ja rekla,
a sad im je upravo dosao taj kraj,
zato ova silna zaduzivanja drzava sad na racun korone,
trebaju od nekud da stignu prave pare, a da se ne stampaju,
a najlakse je dati nepostojece pare preko kredita, bez stampanja
Kliknite za proširenje...
E jeste BAS SADA je dosao taj kraj :hahaha:

Stampa ceo razvijeni svet tako da nema nista od tog kraja. Kada bude euro 117.58 dolara onda mozemo da pricamo.
 
jevropa:
Ко штампа новац?

6. фебруара 2019.


Новац би требало да буде средство размене. Средство помоћу кога људи размењују добра и услуге. Неки људи узгајају прадајз, други пшеницу, трећи праве хлеб, четврти гаје кокошке, пети шишају људе, шести имају хотел, седми се баве уметношћу, осми копају бакар и тако даље. Неки људи производе робу, дуги пружају услуге. Да нема новца као средства размене, људи који узгајају парадајз, кад хоће да се ошишају, морали би да траже оне фризере којима треба парадајз, јер оним фризерима којима треба хлеб не могу да плате шишање, јер имају само парадајз. Или би морали прво са својим парадајзом да оду до људи који праве хлеб, а треба им парадајз, размене свој парадајз за хлеб, па са тим хлебом оду до фризера и размене га за шишање. А фризери би морали да знају колико парадајза, а колико хлеба траже за једно шишање, а колико за фарбање косе.
Колико новца треба да има у једној држави? Онолико колико људи у тој држави производе добара и услуга која требају другим људима. Ово је наравно много лакше рећи него тачно одредити. Чији је посао да одреди колико је то тачно новца? Посао државе. Држава, у име свих грађана, штампа новац да би људи који живе у тој држави имали довољно средства за размену. Колико новца држава штампа и како и ко га пушта у оптицај, то се зове: монетарна политика. Њен главни циљ би морао бити: како да обезбедим довољно средства за размену (новца) како би моја економија, ПРОИЗОДЊА добара и услуга, што успешније и брже расла и развијала се.
Сваке године, у свакој држави људи производе добра и услуге. Збир свих добара и услуга произведених у неком друштву у току једне године се зове Бруто друштвени производ – БДП. Ако у току ове године БДП стагнира, односно друштво произведе исту количину добара и услуга као и претходне, иста количина новца је довољна за њихову размену. Ако је произведено више, потребно је доштампати новац.
Грубо говорећи, ако држава наштампа више новца него што је раст БДП-а, доћи ће до инфлације, односно вредност новца ће пасти. Цену онда плаћају сви грађани и привреда јер оно што имају вреди мање. Ако држава наштампа мање новца него што је раст БДП-а, изазваће рецесију. Циљ монетарне политике је да наштампа оптималну количину новца и пусти га на прави начин у оптицај, како би се привреда друштва развијала најбрже што може, уз што мању инфлацију. Циљ друштва, јавни интерес, је што већи привредни раст.
Пошто држава није острво, држава сарађује са другим државама, односно да будем прецизнији, људи у другим државама користе/производе добра и услуге које људи у мојој држави желе да продају/купе (извезу/увезу). Пошто државе имају различит новац, да би размена могла да функционише, мора да постоји механизам и курс размене између валуте моје земље и валуте других земаља.
Шта се деси када држава наштампа више новца? Рецимо држава наштампа много више новца него што је у току године произведено робе и услуга. Десе се две ствари: инфлација и девалвација. Људи у другим државама препознају да је моја држава наштампала више новца него што има производа које они хоће у мојој држави да купе, и девалвирају моју валуту да би то компензирали. Иначе би моја држава моглда да штампа колико хоће новца и да тим новцем купује по свету шта јој падне на памет.
Шта се деси када нека земља увози више него што извози? То се зове трговински дефицит. Да би то могло да ради, држава мора да се задужи у иностранству у страној валути или да некоме ван земље прода неку своју имовину како би добила довољно девиза и покрила трговински дефицит.
Да сумирамо у 6 тачака:
  1. Свака суверена држава штампа новац
  2. Свака године је потребно штампати онолико новца колики раст БДП-а
  3. Ако се штампа више, долази до комбинације девалвације валуте и инфлације
  4. Ако се штампа мање, долази до гушења привредног раста и рецесије
  5. Трговински дефицит (разлика између увоза и извоза) се може финансирати само приливом девиза које долазе или у форми спољнег дуга или кроз продају неке имовине.
  6. Држава нема потребу да се задужује за било шта друго осим за покривање трговинског дефицита. За све остало држава штампа новац.
Када грађанима Србије неко помене штампање новца, почне да их хвата паника. Сећају се наравно 90-тих година када је држава штампала новац без икаквог покрића у роби и услугама како би “финансирала” рат и преживела санкције. У ствари држава се финансирала из џепова грађана и привреде који су за толико осиромашили. Оно што не разумеју је да неко мора да штампа новац. Ако новац не штампа моја држава, ко га штампа?
Банкарски глобализам је на западу постигао монопол новца. Новац се штампа на три места у свету:
  1. Америчке федералне резерве – ФЕД
  2. Европска централна банка – ЕЦБ и
  3. Банка Јапана – БЈ.
То се зове трилатерала. Те три велике централне банке нису под контролом матичних држава и њихових демократија, већ су под контролом највећих приватних банака на свету. Формирана је и централна банка централних банака, Bank of International Settlements – БИС, ММФ и Светска банка као механизми контроле целог финансијског сектора за западу. Велика већина земаља на западу је напустила своје валуте, претворила своје централне банке (народне банке) у мењачнице. Резултат је да се сав новац који је потребан за раст БДП-а било које земље штампа на та три места и распоређује потпуно ван утицаја држава и њихових изабраних демократија. Од финансијске кризе 2008.године до данас, трилатерала је штампала преко 15 трилиона долара новца и упумпала их у велике светске приватне банке и приватне корпорације које су у власништву највећих свестких банака. Те банке су у власништву малог броја “невидљивих” породица.
Оног тренутка када нека земља препусти своју валуту некоме, престане сама да штампа новац за свој раст БДП-а и претвори се у мењачницу, у том тренутку губи суверенитет. Од тог тренутка на даље, земља пада у дужничко ропство из кога нема повратка све док не поврати суверенитет. Уместо да штампа новац за раст БДП-а, земља онда мора да узима кредите у иностранству да би обезбедила довољно средства за размену како би њена привреда могла да настави да функционише.
На врху ове пирамиде виртуелног новца у Европи је Европска централна банка. Од финансијске кризе 2008.године до данас, ЕЦБ је наштампала преко 4 трилиона евра који немају никакво покриће у роби и услугама и пласирала их по нултој каматној стопи (у преводу поклонила) великим европским банкама и њихових корпорацијама. Како то није довело до девалвације? Одговор је: евро нема у односу на шта да девалвира. И долар и јен су наштампали исту количину новца. А како није довело до инфлације? Новац није пласиран грађанима и привреди, већ банкама и мултинационалним корпорацијама које су тим новцем куповале имовину, углавном сопствене акције и акције компанија које су њиховом власништву, зидале дугове држава и дувале балон који ће морати да пукне.
Ово је други текст серијала о банкарском глобализму. Ваља нам прво схватити шта се дешава, ко је непријатељ, а онда видети шта нам је чинити.
Kliknite za proširenje...
Nisam naravno citao teks. Sto se stampanja novca tice, njegova vrednost je odredjena trzistem. Ako se ja sad pokakim i ti za moju kaku platis 100 dolara, a onda dodje Daco i plati ti 100 dolara za tu kaku, onda se pojavi oglas na internetu da neko kupuje moju kaku za 100 dolara... onda moja kaka vredi 100 dolara.

Tako ti je i sa parama.

Ako sada odneses 100 dolara u menjacnicu dobices oko 10 000 dinara. A imala si periode kada je dolar i manje vredeo. Na primer
Ovde vidis da je citavu deceniju dolar bio slabiji. Cak do 1.5 je isao.

Na osnovu svega ti zakljucis da je dolar konacno propao.
Ne bih da te vredjam... ali zapitam se... koliko si bistra... stvarno bez uvrede.

ja mogu samo da zakljucim da je dolar STANDARDNO JAK.

Screenshot_1.jpg
 
Svetski milijarderi tokom pandemije postali još bogatiji

Hina


Svetski milijarderi tokom pandemije postali još bogatiji
Izvor: Mandel Ngan / AFP
Pandemija koronavirusa najbogatije ljude širom sveta učinila je još bogatijim, pokazalo je istraživanje konsultantske firme PwC i glavne švajcarske banke UBS.

Prema podacima koji su danas objavljeni, za vreme pandemije korona virusa ukupno bogatstvo svetskih milijardera poraslo je na 10,2 biliona dolara.
UBS navodi da je njihovo bogatstvo od početka krize izazvane pandemijom korona virusa, i to samo od aprila do jula, uvećano za 27,5 odsto. Istovremeno su milioni ljudi u svetu ostali bez posla, prenela je Hina.
POVEZANE VESTI
UBS je objavio i da je bogatstvo milijardera dostiglo novi maksimum, nadmašivši prethodni vrhunac od 8,9 biliona dolara dostignut krajem 2017. godine.
Do porasta njihovog bogatstva delom je došlo zahvaljujući oporavku berzi i deonica, a njihova ulaganja u brzorastuća područja, poput tehnologije i zdravstvene zaštite, pokazala su se novim pokretačima bogatstva, pokazuju rezultati studije.
Milijarderi su još više profitirali od krize jer su kupovali više deonica firmi u trenutku kada su tržišta širom sveta propadala.
I broj milijardera je dostigao novi maksimum. Sada ih je 2.189, dok ih je 2017. godine bilo 2.158.
Najbogatiji čovek na svetu i dalje je vlasnik Amazona Džef Bezos, čije se bogatstvo procenjuje na 189 milijardi dolara.
 
НА ВРЕМЕ нас је све УПОЗОРИО убијени у Хагу председник Србије, Слободан Милошевић!

ИЗМЕЂУ редова овог текста ти се крије одговор, који је управо он дао, а ТИ и МНОГИ слични теби сте били тада глуви, неми и слепи, да схватите КО ЋЕ ИМАТИ КОРИСТ од ове ситуације везане за корона вирус и још многих сличних ситуација!!!

... sve zemlje koje su se našle u statusu ograničenog suvereniteta, sa vladama pod uticajem stranih sila, vrtoglavom brzinom su postojale siromašne. I to na način koji isključuje nadu u pravednije i humanije socijalne odnose. Velika podela na većinu siromašnih i manjinu bogatih – ....... Manjina bogatih bila bi sastavljena od švercerske manjine, kojoj bi bilo dopušteno da bude bogata samo pod uslovom da bude u svakom pogledu lojalna komandi koja odlučuje o sudbini njihove zemlje. Javna i društvena svojina brzo bi se transformisale u privatnu, ali vlasnici te svojine, iz dosadašnjeg iskustva naših suseda, po pravilu bili bi stranci. Mali izuzeci bili bi isključivo oni, koji bi pravo na vlasništvo kupovali lojalnošću i pokornošću izmeštenu iz sfere elementarnog, i nacionalnog i ljudskog dostojanstva. Najveća nacionalna dobra u tim prilikama postaju vlasništvo stranaca, a oni koji su do sada njima upravljali, činili bi to, u ovim izmenjenim prilikama, kao službenici stranih firmi u sopstvenoj državi.
Kliknite za proširenje...
 
kisela bombona:
НА ВРЕМЕ нас је све УПОЗОРИО убијени у Хагу председник Србије, Слободан Милошевић!

ИЗМЕЂУ редова овог текста ти се крије одговор, који је управо он дао, а ТИ и МНОГИ слични теби сте били тада глуви, неми и слепи, да схватите КО ЋЕ ИМАТИ КОРИСТ од ове ситуације везане за корона вирус и још многих сличних ситуација!!!
Kliknite za proširenje...
Pobegla si opet iz Laze.
 
jevropa:
pa volino kakve veze ima,
dal je sadrzina teksta istinita ili ne,
od vucicevog bota sam preko noci postala radulov bot,
vama bas duva, al ne malo
Kliknite za proširenje...
Bitno je da postujes autorska prava i ako nije tvoj tekst, da navedes izvor.

Zato je npr. slinisa Mali plagijator, jer nije navodio izvor.

Ali... Gde ja tebi, babaseri u Minken da objasnjavam ovo.
 
Alter_Ego_:
Bitno je da postujes autorska prava i ako nije tvoj tekst, da navedes izvor.

Zato je npr. slinisa Mali plagijator, jer nije navodio izvor.

Ali... Gde ja tebi, babaseri u Minken da objasnjavam ovo.
Kliknite za proširenje...
ne kaki, ja ovde ne pisem doktorski rad, i mogu da citiram koga hocu,
sa imenom ili bez,
i sami postavljate propagandne tekstove i pamflete
bez izvora, ..znaci, jel sustina tacna ili ne
 
jevropa:
ne kaki, ja ovde ne pisem doktorski rad, i mogu da citiram koga hocu,
sa imenom ili bez,
i sami postavljate propagandne tekstove i pamflete
bez izvora, ..znaci, jel sustina tacna ili ne
Kliknite za proširenje...
Sustina je tacna. Ludi Radule je uvek u pravu i zato stavi link ka njegovom sajtu da svi vide.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lovac Misterija
"IŽS priznala da se ploča na Prokopu kreće, odmah zatvoriti Prokop"
2
Odgovora
34
Pregleda
428
prvepruge
prvepruge
AleksaJ
Током пандемије короне спасавала је животе, Вучић ју је одликовао Орденом Карађорђеве звезде, а сада је смењена јер је подржавала студенте: Ко је др Т
Odgovora
9
Pregleda
273
Џорџи
Џорџи
M
Kakav će biti odnos studentske liste i opozicije tokom i nakon izbora?
2 3
Odgovora
52
Pregleda
558
Meliot
M

Back
Top