(priče o kerećim ljubavima)
KAKO SE KAŽE "VERUJEM TI"
Nisu pomogli lekovi, ni aktivni ugalj kao ni pirinač. Opet veterinar i sin koji ide od jednog do drugog pet cetra u potrazi za granulama za tako malenu štenad sa dijarejom. Postoji pakovanje od 3 kilograma granula koje štenac mora jesti potpuno suve bez ičega. Znači, nema prelivanja mlekom, jogurtom, supicom, nema komadića mesa i šargarepice.....samo suve granule. Dijareja je opasna za štenad kao i za malene ljude. Isti simptomi, dehidracija, slabost, nenapredobanje. Onako uplašeni, nenaviknuti na bolešljivo štene samo smo ga zagledali, komentarisali, proveravali. Posle tolikih godina iskustva i dva legla štenaca jednostavno nisam znala gde grešim. To će jednog dana biti veliki pas, težine preko 40kg, jak, pas čuvar, pas koji mora biti apsolutno pod kontrolom ......ako ovako nastavi da nenapreduje biće sav pokrivljen, sa slabim kostima a onda se problemi redjaju jedan za drugim.Muke su to velike voditi tako krupnog psa stalno po veterinarskim ordinacijama. Ne možete raditi, vežbati i učiti sa bolesnim psom jer on kao i bolestan čovek nema volju.......a volja i ljubav su sve, ali u paketu..... Nerad, iz bilo kog razloga, dovodi do toga da pas ne sluša, da ga ne možete kontrolisati, da ne znate šta misli i kako će reagovati a i on vas ne razume......pa iskombinonovano sa njegovim strahom od prečestih odlazaka kod veterinara i nervozom predstavlja ogroman problem čitavoj porodici i naravno potencijalno je opasno i po ukućane koji ga vode kod veterinara kao i za samog veterinara. Da li ste ikada videli psa od 50kg koga veterinar i vlasnik pokušavaju da savladaju ne bi li ga podigli na sto, vezali kaiševima i stavili mu korpu kako bi veterinar mogao da odradi intervenciju? A on u bolovima, u strahu koji mu utrostruči snagu samo želi da pobegne....baca se i rita, grebe i škljoca vilicom u pravcu svake ruke koja krene ka njemu, pa i gazdine u iskonskoj želji za samoodržanjem.....pa i dete koje se plaši lekara beži i plače, bacaka se i skriva ispod stola, dok odrastao čovek drhti, znoji se i treperi.....samo svest o tome da je taj lekar tu da mu pomogne čoveka sprečava da pobegne glavom bez obzira. E, toj svesti treba naučiti štene, posebno štene koje će izrasti u velikog psa. Još ako naidjete na samom početku na nekog stručnjaka koji svojim ponašanjem unosi nervozu u životinje, strah se nastani u malenoj krznenoj duši za vek vekova, oke se rašire i gledaju u vas kao u spasitelja... a vi niste spasitelj već je to onaj čovek od koga vaše štene beži. Naravno da pas ne shvata ulogu veterinara, ali itekako razume ulogu gazde.....jedino što može da koliko-toliko smiri psa je ljubav i poverenje koje ima u gazdu....zato što njemu veruje biće miran na stolu iako drhti kao list na vetru, zato što njemu veruje dozvoliće da ga nepoznati čovek pregleda i kad ga dotakne tamo gde ga boli neće krenuti zubima ka ruci. Kada poverenje savlada životinjske instikte ......onda imate psa za ceo pasji život. I dok je malo možete ga poneti u rukama, uneti u ordinaciju, držati dok prima bocu....ali sa njegovim rastom raste i strah i snaga i eventualno agresivno ponašanja. Zato svi, a posebno oni koji se odluče da čuvaju velikog psa moraju mnogo čemu učiti štene.......radi sebe i radi porodice, radi veterinara, komšija, prijatelja, poznanika i prolaznika....i na kraju radi psa.....da, baš tim redom.
Morali smo taj scenario kako znamo i umemo da prepravimo. Prosto nisam mogla da verujem da su tako osetljivi. Mi, navikli na bretonce koji nisu bolešljivi, koji su halapljivi, koji jedu sve, koji vare i kamenje ako treba, postadosmo prestrašeni, a bogami i zatečeni, tolikom osetljivošću jednog službenog psa. On je imao osetljiv stomak čak i na granule što je ostalo do dana današnjeg, nije halapljiv, jede polako, ne jede sve....i danas devojke progutaju komadić nečega u desetom delu sekunde a on uzima vrhovima zuba, pa spusti na pod, pa gleda onaj komadić kao da će da ga ujede, pa tek onda kada se odluči uzima da pojede.....naravno, samo ako mu se to dopada. Izgleda smešno a Šaša koristi njegovo dubokoumno razmišljanje o komadiću hrane da mu isti otme ispred nosa. On se ne buni jer je obožava.....a ova mala opajdara to vrlo dobro zna. Za to nejelo me je jako podsećao na Leu.....plašila sam se i naravno da sam o svojim strahovima ćutala pred porodicom, naročito pred decom......samo sam na temi nemački ovčar pisala o tome ljudima koji su razumeli taj strah i smireno mi objašnjavali karakteristike ove rase, šta i kako se vežba sa nemačkim ovčarom, na šta da obratimo pažnju zbog zglobova, pravila izloži......bez njih, ovaj naš kučak ne bi bio to što jeste.....zato hvala svima. I sada, naša tema je aktivna. Imamo dosta novih vlasnika mladih pasa.....pomažemo se, savetujemo, smejemo, plačemo zbog gubitka i kada nam obaveze dozvoljavaju i povremeno vidjamo, naravno sa psima. Zaista lepo mesto puno života.......puno ljudi.
Zato muvajte svoje štene, mazite ga po celom telu, gledajte zube, otvarajte mu usta, zagledajte uši i tepajte mu nežnim glasom....neka ga i deca, vaša ili komšijska maze, ili prijatelji ali samo kada ste vi tu....nek nauči da svačije ruke oko njega ne znače opasnost kada ste vi kraj njega već poverenje u gazdu......i dok sedite i pijete kafu sa prijateljem a vaš se pas izvrne na ledja i dozvoljava gostu da ga češka po stomaku, pas vam govori „vidi gazda kako verujem tvom prijatelju jer mu ti veruješ ....pokazao sam i stomak a ti znaš šta to znači“. Psi govore, kao i sve životinjske vrste.....pitanje je samo da li mi hoćemo da naučimo njihov jezik....jer ako hoćemo onda to i možemo. Psi to svakako žele jer nauče naš govor....
Ne daj Bože da ikome sve ovo ikada zatreba.....ali ako zatreba, taj trenutak ćete dočekati oboje naoružani poverenjem i razumevanjem......pored veterinara, to je sve što vam tada treba.
PS Stomak je najosetljiviji.....tu spasa nema ako jedna životinja ujede drugu. Zato pokazivanje stomaka znači verujem ti, verujem da mi nećeš nauditi, poverenje me opušta i uživam, verujem svom vodji......kada se pas obraća čoveku. Kada se sretnu dva psa, odrastao i štene, mališa se izvrće na ledja pokazujući stomak....znači predajem se, jači si, poštujem tvoju dominaciju
Ovo radi kosilica.....dakle, MMM jedu jabukicu
