Kako se igraju Vaša deca?

[znljubica]

Kako se menjao način života, menjale su se i igre.
Deca su se nekada igrala zajedno, na ulici ili u dvorištu. Bitna osobenost tih igara ,bila je da se učesnik u igri nadmudri i pobedi brzim fizičkim ili misaonim reagovanjem, promućurnošću, veštinom, spretnošću i duhovitošću.
Danas je računarska tehnologija ušla u svet dečjih igara i kompjuterske igrice su postale najvažnija dečja igra. U tim igrama dete samo sedi po nekoliko sati za kompjuterom, samo se sa sobom igra pa je tako odstranjena socijalna, tj. društvena kolektivna uloga dečjih igara. Dete je upućeno na asocijalni način života sa svim što takav život znači i proizvodi.
Veliku ulogu u izboru dečjih igara imaju roditelji. Treba se izboriti sa iskušenjima pasivnog načina igranja i podsticati decu da se što više igraju misaonih i društvenih igara.
Kako se igraju Vaša deca?

 

[Џорџи]

Ma jasno je da im se ne mogu zabraniti kompjuteri i da nema svako nekog na selu..svi se lome da zarade i nemaju vremena za decu pa kao aj cusni mu igrice da bude mir u kuci..tuzno al istinito

 

[Ansai ♀]

kada sam bila klinka, drugarica i ja smo sakupljale staklo od flashi piva po plazi
i onda folirale da kada gledas kroz to staklo, u zavisnosti od boje, vidis razlicitu dimenziju realnosti
ona je bila neka vrsta personifikacije cuvara elementa vode, ja vazduha
i imale smo podanike, nevidljive jelte
i stitile smo nasu realnost od osvajaca iz podzemlja (plasticne flase i kese)
postoji jedna crvena cigla koja kada se trlja o kamen i mjesa sa vodom pravi crveno/narandzasto blato, njim smo crtale "magicne" znakove po tijelu, kao zastitu

druga omiljena igra je bila pracenje neke serije (konkretno legenda viljama tela) i onda nakon svake epizode izmisljati sto se desava kasnije (iz ugla -ja, svak preuzme ulogu jednog lika) ili sto se moglo desiti
ili uzeti jednog lika i onda izmisljati njegovu istoriju ili pricu u buducnosti sa samo njim
isto vazi i za knjige

dosta smo rolplejale

 

[gost 237967]

Meni ponekad bude zao zbog toga sto moje dete ne moze da uziva u detinjstvu kao sto sam ja. Imali smo dvoriste, i psa i macku, pentrali se po drvecu, jurcali po ulici, u blizini je bila i reka, pun komsiluk dece, bajs, lopte, pecanje... Moje dete je za svojih 8 godina vec zivelo u 3 grada, imali smo tu nesrecu da u zgradama u kojima smo ziveli nije bilo dece tog uzrasta... negde nismo imali cak ni dvoriste, samo trotoar oko zgrade. Igra se svodila na odlazak u park/ igraliste, i vikende kod babe i dede na selu, u kuci crtaci i igrice, ne ljuti se covece, karte, domine. Sad je vec velika pa izlazi sama ispred zgrade i na obliznje igraliste sa decom iz naselja. Uglavnom sama bira sta ce i cega da se igra, jedino joj je ograniceno blejanje za kompom i tv.

 

[Bratislav_90]

 

[Ванда]

Моји су се много играли, сами и са нама. Играли смо ,,лети, лети'', ,,чика Мике'', па: не љути се човече, па јамб, па смо драматизовали бајке које смо им читали, па пантомиме, па смо ишли у природу, камповали и играли се речима увече, ,,потапали подморнице'', играли се квиза.. Још мнооого, много тога смо радили са њима, а и они сами су се врло квалитетно играли.
Сад, овако велики, играју игре на компу, иако компјутере имају од кад знају за себе.

 

[crveni oblak]

Meni i sestri je omiljena igra unutra bila da se jedna podvuce pod sto, a druga da bude na stolu i onda ona sto je pod stolom prepada onu koja je na stolu. Volele smo i da se igramo u predsoblju tako sto je jedno dete jurilo noge ostale dece vozitjem, igrale smo se i kockama, a ja sam se uglavnom igrala kartonskim lutkicama iz Politikinog Zabavnika i kojekakvim papiritjima (stalno sam nesto pravila). Napolju smo se igrali Lopova i zandara po celom gradu (sada nikako ne mogu da zamislim svoje dete u toj igri, ne verujem da bih je pustila da po celom gradu crta strelice i krije se svuda), penjale smo se na jedan veliki orah gde je svako iz kraja imao svoju granu, spijunirale smo pushache za koje smo mislili da su opasni i bezale cim nas spaze, igrali smo se Indijanaca tako sto smo se cele mazale blatom, stavljale perje na glavu i kopljima napadale obliznju shiptarsku poslasticarnicu ''pljackale je'' (i dobijale kolache uspesno :cool)), pravile smo torte od blata i biljaka i kutjice od kartona i nekakve pene ispred zgrade, igrale Neka bije neka bije i Zmurke svuda po kraju i pravile sletove na roshulama. Kasnije smo igrale basket po ceo dan.

Za razliku od svega ovoga, moje dete samo vozi rolere, ide na klizanje i plivanje i ponekad u park. Kada se igra sa lutkama, ja nemam pojma kako da se ukljucim u igru jer se nikada nisam igrala lutkama i nemam ideju sta bih sa njima radila. Kada se igra sa drugom decom, skoro uopste ne kapiram cega se igraju...samo se nesto domundjavaju i dogovaraju i dodaju jedne drugima neke igracke i tako. Zajedno najvise crtamo i seckamo nesto, a ponekad se igramo kockama i cesto igramo Pantomimu i djuskamo. U igraonicama se uglavnom igramo svaka za sebe dok me ne ukebaju nadlezni. Ponekad, uglavnom kada radim nesto po kutji, primetim da se moja cerka sama igra nekih bajki i da je ona zapravo svaki od likova.

 

[stella93]

ja sam se kod kuce uglavnom igrala sama iako imam brata, jer bi se nas dvoje stalno posvadjali tokom igre (on nije trpeo da gubi ) i nikada mi nece biti jasno zasto u kesici sa slicicama ima 5 slicica a ne neki paran broj, mi smo se stalno svadjali ko ce da zalepi onu petu a sama sam se uglavnom igrala sa barbikama i ostalim lutkama tako sto ih poredjam u krug i pricam im price
a napolju smo se igrali zmurke, rata, izmedju 2 vatre, odbojke, skolice, zivaca, lastisa (da i muski su igrali lastis, imam cak i snimke neke i dan danas ne mogu da verujem koliko visoko sam tad mogla da skocim, ponosna sam na sebe ) bila je jedna devojcica u naselju kojoj se i dan danas divim jer je umela sama da sašije odela za barbike i uvek je imala punu kesu tih sivenih stvari koje su bile fenomenalne i ja sam se stalno igrala sa njom zbog tih stvari
kasnije su na red dosle 'brzinke' i trke a zatim i kompjuteri secam se tih prvih igrica driver, neki srbomer (ne secam se tacno kako se zvao), floppy diskovi i pokusaji prebacivanja igrica sa istih

a danas kad dodju neki prijatelji mojih matoraca sa klincima, klinci se najpre oduseve koliko brat i ja imamo lopti (svih mogucih velicina) a onda sedaju za komp i cepaju igrice... smesno mi je kad vidim da se dete od 5 godina bolje razume u komp nego njegovi roditelji xD

 

[_Ata_]

Mi smo se igrali satima, bilo napolju, bilo unutra. Sećam se onih silnih igračaka, pa onih figurica od ne ljuti se čoveče, rasparenih, pa autića, pogotovo ako su kabrioleti, pa figurica može da se stavi u auto. Vozali smo ih, pravili zamkove, svašta nešto. Pa nam tata doneo neke popisne liste, blok ceo, jedno 100 listi je bilo, doneo sa posla, pa nam je to bio školski dnevnik. Poredjamo lutke, a njih dvojica ( kad je ovaj stariji hteo da se igra, dosta je stariji bio, ustvari, po 4 godine izmedju svakog od nas ) su učenici, i lutke takodje, a ja učiteljica. Ma, milina bila...
Leti smo u dvorištu pravili rančeve. Ogradi svako svoju parcelu, po 30x30 cm, otprilike. Imali smo neke plastične kućice, valjda iz nekog kompleta, preteča lego-kocki, ili tako nešto. Uberemo, tačnije, obrstimo babi šimšir, pa pravimo vrtove, kopali bazene, pa bojili plavom vodenom bojom, pravili parkinge za autiće... Ili smo sakrivali one malene plastične figurice kauboja i indijanaca u babino baštensko cveće, pa pravili svako svoje indijansko selo, ili kaubojski grad... Tata nas je, pogotovo mene i mladjeg brata, vodio u školsko da vozimo bicikle i rošule ( tada nije bilo rolera )... pa smo pravili čajanke, ručkove. U dvorištu smo, ispod davno posečene leske ( čijih se prutića i dan-danas sećam, iako ih nisam previše "konzumirala", čak zanemarljivo u odnosu na braću ), od nekog pruća i letvi, napravili kolibu... Svega je bilo... i mi smo bili deca i bilo nas je troje, složnih, i igra je svakako mogla da se organizuje. Danas nas je dvoje... i nekako nismo više toliko bliski... kao nekad.

 

[nalence]

Moj stariji sin izlazi napolje i igra se ispred zgrade gde sam ja odratstala, jer pred našom ima samo trotoara i odmah ulica.Ali problem imam sa malima jer imaju pet godina ipak me je strah da ih pustim same , pa koliko god mogu provodimo vreme u parku.Ali smatram da nije to to.Inače tu je i kompjuter, koji gledamo da im ograničimo na što manje vreme, ali ono kad braniš deci još slađe.
Da se ja pitam, ja bih izbacila kompjuter iz kuće, znam evo i ja visim na njemu, ali mogu i danima da mu ne priđem, nije mi problem, a oni čini mi se ne bi se skinuli sa njega.Tada mi dođe da ga bacim kroz prozor i kraj.
Baš danas pričam sa prijateljicom , nismo se videle cele zime i sada mi se žali kako je mali sve to vreme provodio za kompom i da je kičma počela da mu se krivi, ima i stručan naziv za to ja ga se ne mogu setiti trenutno i došle smo do istog zaključka što se te el. sprave tiče, obe smo za van.
Mi smo se igrali napoju do kasno, čak sečam se koliko puta nisam jela , nego uzmem komat hleba i izjurim u dvorištu zgrade, ne bi li nešto propustila od igre .Igrali smo se svega i svačega, počev od lopov žace, pa trule kobile, sto smatram sada kao roditelj da i nije baš preporučljivo,žmurke,između dve vatre,klikera i to upo zaradu ma svačega.Mada ako pak sada pogledam, ta da jesmo bili bezbedniji napolju, manje je bilo automobila, pa se naši nisu toliko brinuli, a ovo sada nema ko nema auto i to samo jure.A opet nije pa rešenje da vise na kompu ceo dan i da se , moje neko mišljenje unazađuju.Eto primer ta Farma na fb, on tamo kao bere kukuruz a znam da i ne zna kako stvarno izgleda ta biljka.Sve što zna je klik na miša i to je to.
Šta znam, nemože vreme da bude isto kao naše to znam, i svako vreme nosi svoje breme, ali ovo je daleko od onoga što bi trebalo i čime bi trebalo dečica da se zanimaju.
Nalupah svašta,ali i sama sam pomalo konfuzna oko ovoga.