Sve to lepo zvuči međutim nije održivo na duže. Previše ljudi je počelo da živi od "kapitala" dok ostali večno ostaju siromašni jer živi od "rada". Takav sistem stvara nejednakost, krize, tenzije i na kraju ratove.
Да није таквих инвестиција, многе фирме не би ни постојале. Није свако ко инвестира 'капиталиста у палати'. Проблеми настају кад велики системи фаворизују монополе, не плаћају порезе, или када рад остаје потцењен. То је питање политике и регулације, а не постојања инвеститора.
Ко је нама крив што смо лоповска држава и што не можемо да повратимо берзу, па да домаћи инвеститори улажу у домаће фирме, а рецимо да држава помогне тако што би ослободила пореза на капиталну добит, као што је са динарском штедњом.
Eво ти пример инвестирања у градњу некретнина у Београду. Када би ови инвеститори скупили новац за градњу скоро 9000 квадрата ?
Tи се вероватно питаш зашто нису отишли у банку као сав нормалан свет да узму кредит, него се цимају са финансијерима односно малим инвеститорима ?
1. Флексибилнији услови него код банке .Банке траже јаке хипотеке, дугачке историје, често и 30–40% учешћа у кешу. Фонд не мора да нуди класичну хипотеку, већ нуди уносне услове инвеститорима који преузимају ризик добровољно. Мање папирологије, без великог обезбеђења.
2.Не морају да отплаћују кредит месечно. Код банке би морали редовно да отплаћују камату и главницу, што оптерећује кеш-флоу.
Са инвеститорима, често је модел: ништа им не исплаћујеш 2 године, него на крају вратиш све са 11% камате годишње. То значи да новац можеш потпуно уложити у градњу.
3. Јача преговарачка позиција и већа контрола
Са банком често морају да се праве компромиси, прихватају услове банке. Са малим инвеститорима, услове диктира оснивач — он креира модел, темпо, начин исплате.
4. Маркетинг ефекат и ширење мреже
Стотине инвеститора = стотине амбасадора пројекта који деле информације, хвале се да су „инвестирали у зграду“. Ствара се заједница, поверење, и потенцијал за нове пројекте. То је нешто што банка не даје –
банка не промовише пројекат, само тражи камату.
5. Нижа цена новца него што изгледа
11% годишње на први поглед делује скупо, али ако, не плаћају ништа 2 године, инфлација „поједе“ део реалне вредности дуга, профит на стану буде рецимо 30–40%, онда испада да се исплати платити ту „скупу“ камату на крају.
Ови оснивачи фонда (пар њих), на крају имају много мању добит, него рецимо богати спортиста који сам из свог џепа финансира изградњу неке некретнине, али мало ли је да за три године рада на неком пројекту добијеш бар један стан, а вероватно је крајња добит у вредности од бар два стана, ако не и читавих пола милиона евра по оснивачу, ако рачунамо да их има рецимо 3 ?
Не ризикујеш свој новац, не можеш на некретнини да зарадиш као када је гради неки тајкун, криминалац, спортиста, гастабајтер.
Razgrabljeno: Za prvih 7 minuta rezervisano svih 1.880 kvadrata zgrade u Ustaničkoj
Za prvih sedam minuta prodaje rezervisano je svih 1.880 kvadrata prve zgrade u Beogradu koja će se graditi po modelu "Investiram na kvadrat", saopštili su danas autori ovog projekta.
15.11.2024
***********************
Za projekat "Investiram na kvadrat" zainteresovana i dijaspora i region
*************************
Projekat prve zgrade u Srbiji koja se gradi po inovativnom modelu grupnog investiranja u nekretnine „Investiram na kvadrat“ je, zbog velikog interesovanja građana, dobio svoje proširenje.
28. april 2025.
********************