Kako raskidate?

Kako raskidate?
Koji su razlozi najcesce?
Da li se jednostavno udaljite od osobe,zahladnite odnose u smislu da se sve slabije vidjate,cujete,dopisujete?

Ako i ovo pitaš zbog onog dečka u Beču, rekao bih da je on odustao od tebe i da ti je, narvno, teško da to progutaš.
On neće da se prilagodi tebi, ti ne možeš da se prilagodiš njemu.
Uradila si šta si mogla, mirna ti je savest.
 
Ako i ovo pitaš zbog onog dečka u Beču, rekao bih da je on odustao od tebe i da ti je, narvno, teško da to progutaš.
On neće da se prilagodi tebi, ti ne možeš da se prilagodiš njemu.
Uradila si šta si mogla, mirna ti je savest.

Pokusacu da prebolim jednostavno.Iako mi i dalje nije najjasnije zasto bas sve ovde ostavlja.Ali dobro,necu da razbijam glavu time,njegova odluka.
 

cao luce.jpg
 
Pokusacu da prebolim jednostavno.Iako mi i dalje nije najjasnije zasto bas sve ovde ostavlja.Ali dobro,necu da razbijam glavu time,njegova odluka.

Možda ne ostavlja sve, možda samo tebi tako kaže, da te na fin način otkači.
Možda i misli da će ostaviti sve, želi da poseče korenje koje ga vezuje.
Možda će tako uraditi, možda i neće, ali za tebe je to nebitno, tebe neće kao deo svoje priče.
Probaj da ne ostaneš zarobljena tom vezom, to je najbolje za tebe, a previše razmišljanja samo te zarobljava. To ti kaže čovek koji je godinama bio zarobljen.
 
Kako raskidate?
Koji su razlozi najcesce?
Da li se jednostavno udaljite od osobe,zahladnite odnose u smislu da se sve slabije vidjate,cujete,dopisujete?

Lepo kažeš, da više ne ide, da ne voliš. Nije prijatno i nije lako. I užasno zna da bude jako, jako teško...jer to su emocije, to su osećanja, to su godinice bile. Naprosto, moraš paziti. Birati reči. I samo jednom, smatram da sam napravila ogromnu i veliku grešku, kada sam ostavila. I strašno sam se kajala kasnije. Ali, sam kasnije uvidela...da jesam ja bila ta, koja je ostavila, ali da su mene davno pre toga, pre kraja kraja tog, gde sam samo ja prevalila preko usana reči te...po svemu kasnijem, šta se kasnije izdešavalo...već odavno u nečijem srcu, bila..."ostavljena i napuštena" .
 
Lepo kažeš, da više ne ide, da ne voliš. Nije prijatno i nije lako. I užasno zna da bude jako, jako teško...jer to su emocije, to su osećanja, to su godinice bile. Naprosto, moraš paziti. Birati reči. I samo jednom, smatram da sam napravila ogromnu i veliku grešku, kada sam ostavila. I strašno sam se kajala kasnije. Ali, sam kasnije uvidela...da jesam ja bila ta, koja je ostavila, ali da su mene davno pre toga, pre kraja kraja tog, gde sam samo ja prevalila preko usana reči te...po svemu kasnijem, šta se kasnije izdešavalo...već odavno u nečijem srcu, bila..."ostavljena i napuštena" .

Mnogo emotivno to doživljavaš.
 
Mnogo emotivno to doživljavaš.

Ja intenzivno volim, kada volim. Onda stvarno baš, baš volim. I to ne poričem. Takva sam. Naprosto, nema neke sredine. Ali, takodje, ja sam neko ko ume bez imalo sujete da shvati, da prizna i da zna, u čemu sam grešila, imam osećaj za stid i sram, kao i osećaj kada mi je teško nešto za sagledati, jer me najstrašnije boli, ali umem da prihvatim i da uprkos svemu...Izdržim. Možda nekome zvući preemotivno, kao tebi što kažeš da izgleda, ali to sam ja. Ona prava ja. I ja se toga ne stidim. Sve drugo napisano..bila bi laž.
 
Ja intenzivno volim, kada volim. Onda stvarno baš, baš volim. I to ne poričem. Takva sam. Naprosto, nema neke sredine. Ali, takodje, ja sam neko ko ume bez imalo sujete da shvati, da prizna i da zna, u čemu sam grešila, imam osećaj za stid i sram, kao i osećaj kada mi je teško nešto za sagledati, jer me najstrašnije boli, ali umem da prihvatim i da uprkos svemu...Izdržim. Možda nekome zvući preemotivno, kao tebi što kažeš da izgleda, ali to sam ja. Ona prava ja. I ja se toga ne stidim. Sve drugo napisano..bila bi laž.
Lepo je to što umeš da intezivno voliš, lepo je to što samo istinu pišeš, ali vidi se da patiš, a to što patiš (makar samo na taj jedan dan koji pominješ) nikom ne donosi doba, a tebi donosi zla. Patnja donosi i psihosomatske reakcije. Probaj da odbaciš misli o uzroku tvoje patnje.
 
Ja intenzivno volim, kada volim. Onda stvarno baš, baš volim. I to ne poričem. Takva sam. Naprosto, nema neke sredine. Ali, takodje, ja sam neko ko ume bez imalo sujete da shvati, da prizna i da zna, u čemu sam grešila, imam osećaj za stid i sram, kao i osećaj kada mi je teško nešto za sagledati, jer me najstrašnije boli, ali umem da prihvatim i da uprkos svemu...Izdržim. Možda nekome zvući preemotivno, kao tebi što kažeš da izgleda, ali to sam ja. Ona prava ja. I ja se toga ne stidim. Sve drugo napisano..bila bi laž.

i ja sam takva :(
sve to polazi iz glave
u jednog decka sam bila zaljubljena 6 godina i patila sto sam propustila mnogo sto sta kad je on hteo
a onda kada je to prestalo, pojavio se drugi, i iz mesta me pomerio
i tu sam bila zarobljena patila i mucila se
i to je proslo, ne skroz ali jeste
oprostis sebi neuspeh i ides dalje
zbog postovanja prema sebi
a tu vise nije stvar preemotivnosti, nego samopostovanja
 
Slabije se vidjam sa osobom jedno vreme - da bi videla da li ce mi faliti i da razmislim o tome sta osecam. Pa ako sam odlucila... dogovorim sastanak negde gde ne moze da napravi cirkus... onda kazem tacno zasto mislim/osecam da je kraj i sta osecam prema njemu.

Bar sam tako radila pre. Sad sam vec godinama u srecnoj vezi...

Razlozi: Ljubomora i histerija, manjak samopouzdanja, kompleksi.
 

Back
Top