Kako prestati da se ljutite?

[Nemoguća Могућност]

Ovako... Mr. Sensei

Uvalio si nam temu o ljutnji i dao objasnjenja i kako sad da se posteno naljutimo ne nekoga na forumu? Moracu da zapametim adresu ove tme da je citiram

Drugo, to sto si opisao n apocetku teme verovatno odgovara onom temperamentu kolerika. Oni pretpostavljam jedini imaju razlog da se dugorocno ljute, racunam da crpu neku energiju ili motivaciju iz svege toga. Ono sto je interesatno u tim dugorocnim ljutnjama, je da takve osobe cesto uvlace i ostale oko sebe u tu neku svoju ljutnju. I onda se problem siri... meni je to, na primer, mnogo gore/teze da prevazidjem jer se sve mislim da zapravo i nemam prava da uticem na neciji zivot. Nekad izrazim neko svoje misljenje, nekad ne, zavisno od situacije. A i ako iznesem svoje misljenje onda to cinim samo jednom. Ako misljenje padne na dobro tlo, lepo, a ako ne, insistiranjem na problemu ne mogu da pomognem jer mislim da za to nisam kompetentan. Nasledio sam od oca jednu izreku koju jako volim: Kome nema saveta, nema mu ni pomoci.

 

[jolemisa]

Evo nekoliko saveta stručnjaka kako da prevazidjete ljutnju i bes

1. Identifikujte i priznajte da ste povredjeni
2. Identifikujte rešenje problema.
3. Pokušajte da rešite problem sa osobom koja vas je povredila.
4. Vežbajte opraštanje kroz prihvatanje.
5. Zapitajte se: „Kako mi ovo služi?“
6. Ne "hranite se " ljutnjom
7. Ne dozvolite da događaj definiše ko ste.
8. Podsetite se da su verovatno radili najbolje što su mogli.

Dobri su saveti,ali sve zavisi kakva je vrsta besa i od cega je potekla.Ima momenata kada nista ne pomaze,kvrcne nesto i ne vallja ni odgovoriti,a jos gore udariti,ali desava se,nasalost.Desavalo mi se vise puta u zivotu,da precutim na krupne stvari,a puknem na sitnici.Sto to meni posle donosi nervozu danima,zasto sam tako reagovao.