Kako pravoslavna crkva poštuje Isusovu majku?

[Gedeon]

Tekst svetog vladike Jovana Maksimovića (sveti Jovan Šangajski i Sanfranciskanski)

Od Apostolskih vremena pa do naših dana, svi oni koji istinski vole Hrista, čestvuju onu koja Ga je rodila, vaspitavala i brinula se o Njemu dok je bio dete. Ako je nju izabrao Bog Otac, sišao na nju Duh Sveti, Bog Sin se uselio u nju, bio joj poslušan u detinjstvu i brinuo se o njoj dok je visio na krstu, nije li onda nju dužan da veliča svako ko ispoveda Svetu Trojicu?

Još u toku njenog života na zemlji drugovi Hristovi, Apostoli, ukazivali su veliku pažnju i bili veoma privrženi Majci Gospoda, a naročito evanđelist Jovan Bogoslov koji ju je, ispunjavajući volju njenog Božanskog Sina, uzeo kod sebe i brinuo se o njoj kao o majci, od onog vremena kada mu je Gospod rekao sa krsta: „Evo ti majke“.

Evanđelist Luka je naslikao nekoliko njenih ikona, neke zajedno sa Predvečnim Mladencem, a neke bez Njega. Kada ih je on doneo i pokazao Presvetoj Djevi, ona ih je odobrila i rekla: „Blagodat Sina moga neka bude sa njima“, i ponovila pesmu koju je bila izrekla u domu Jelisavetinom: „Veliča duša moja Gospoda i obradova se duh moj Bogu Spasitelju mome“.

 

[Gedeon]

Uostalom, Djeva Marija se za svog zemaljskog života uklanjala od slave koja joj je, kao Majci Gospoda, pripadala. Više je volela da provodi život u tišini, pripremajući se za odlazak u večni život. Do poslednjeg dana svog zemaljskog života ona se starala da se pokaže dostojnom Carstva svoga Sina, i na samrti se molila da On izbavi dušu njenu od zlobnih duhova koji presreću ljudske duše na putu ka nebu, pokušavajući da ih ščepaju i odvuku sa sobom u ad. Gospod je uslišio molitvu Svoje Majke, i u času njene končine Sam On je sišao sa neba sa mnoštvom anđela da primi dušu njenu.

Pošto se Majka Božja molila i za to da se može oprostiti sa Apostolima, Gospod je oko njene samrtničke postelje okupio i sve Apostole, osim Tome. Nevidljivom silom oni behu tog dana doneti u Jerusalim iz svih krajeva sveta u kojima su propovedali, i prisustvovahu njenom blaženom prelasku u večni život.

Uz svečane pogrebne pesme sahraniše Apostoli njeno prečisto telo. Posle tri dana oni otvoriše grob da se još jednom poklone ostacima Majke Božje, zajedno sa apostolom Tomom koji je tada stigao u Jerusalim. Ali ne našavši tela u grobu, u nedoumici se vratiše kući. Tu im se za vreme obeda, blistajući nebeskom svetlošću, javi u vazduhu sama Bogorodica i reče im da je Sin njen proslavio i telo njeno i da ona, vaskrsnuta, stoji pred Njegovim Prestolom. I još im obeća da će uvek biti sa njima.

 

[Gedeon]

Apostoli sa velikom radošću pozdraviše Bogorodicu i stadoše je poštovati, ne samo kao Majku njihovog voljenog Učitelja i Gospoda, već i kao svoju nebesku pomoćnicu, pokroviteljku Hrišćana i zastupnicu celog roda ljudskog pred Pravednim Sudijom. I svugde gde se propovedalo Evanđelje Hristovo, stade se proslavljati i Njegova Prečista Mati.

 

[Gedeon]

Pravoslavna Crkva se drži onog što je u Svetom Pismu i u Svetom Predanju rečeno o Presvetoj Bogorodici i svakodnevno je proslavlja u svojim hramovima, ištući od nje pomoć i zaštitu. Znajući da su njoj prijatne samo one pohvale koje odgovaraju njenoj istinskoj slavi, Sveti Oci i crkveni pesnici molili su se njoj samoj i Sinu njenom da ih urazume, kako bi je dostojno opevali: „Ogradi pomisli moje, Hriste moj, jer se, evo, čistu Majku Tvoju opevati usuđujem“ (Ikos Uspenja Majke Božje). „Crkva uči da se Hristos zaista rodio od Marije Prisnodjeve“ (Sv. Epifanije Kiparski, Istinita reč o veri). „Da ne bismo pali u hulu, mi nužno moramo ispovedati da je Sveta prisnodevstvena Marija odista prava Bogorodica. Jer oni koji poriču da je Sveta Djeva istinska Bogorodica, nisu vernici, nego učenici fariseja i sadukeja“ (Prep. Jefrem Sirijac, Monahu Jovanu).

Iz Predanja je poznato da je Marija bila kćerka prestarelih Joakima i Ane, i da je Joakim poticao iz carske loze Davida, a da je Ana bila svešteničkog roda. No, iako znatnog roda, oni behu siromašni. Međutim, nije ovo bilo ono što ih je žalostilo, nego činjenica da nemaju dece i da se ne mogu nadati da će njihovi potomci videti Mesiju. Ali gle, kada se oni, prezreni od Jevreja zbog svoje bezdetnosti, pretužnih srca moljahu Bogu – Joakim osamljen na gori na koju se povukao nakon što sveštenik nije hteo u hramu prineti njegovu žrtvu, a Ana u svome vrtu, oplakujući neplodnost utrobe svoje, – javi im se Anđeo i saopšti im da će (začeti i) roditi kćerku. Presretni, oni obećaše da će svoje dete posvetiti Bogu.

 

[Gedeon]

Posle devet meseci njima se rodi kćer, Marija, koja od ranog detinjstva projavljivaše najizvrsnija svojstva duše. Kada ona napuni tri godine, roditelji, ispunjavajući dati zavet, svečano odvedoše malu Mariju u jerusalimski hram. Ona sama uziđe uz visoke stepenice, a na ulazu u hram dočeka je Prvosveštenik i, po otkrovenju Božjem koje je dobio za nju, uvede je u Svetinju nad svetinjama. Sa sobom ona, u dotad bezblagodatni hram, uvede i blagodat Božju, koja počiva na njoj (Kondak Vavedenja). To je bio ponovo sagrađeni hram u Jerusalimu, na koji nije silazila slava Božja, kao što je nekad ranije silazila na Skiniju, ili na Solomonov hram. Pri hramu su postojale odaje predviđene za device, i ona je smeštena u jednu od njih. Međutim, ona je toliko vremena provodila na molitvi u Svetinji nad svetinjama, da se slobodno može reći da je živela u njoj (Druga stihira Vavedenja na Gospodi vozvah i na Slava i ninje). Ukrašena svim vrlinama, ona beše primer neobično čistog života. Svima je bila pokorna i poslušna, nikoga nije povredila, nikome grubu reč rekla, prema svima je bila ljubazna, pa čak ni nečistoj pomisli nije davala mesta (Skraćeno iz Sv. Amvrosije Milanski, O Svagdadevstevnosti Djeve Marije).

„Bez obzira na pravednost i čistotu života koji je Bogorodica vodila, greh i večna smrt projavljivali su u njoj svoje prisustvo. Oni nisu mogli a da ga ne projavljuju: takvo je ispravno i tačno učenje Pravoslavne Crkve o Bogorodici, što se tiče prvorodnog greha i smrti“ (Episkop Ignjatije Brjančaninov, Učenje Pravoslavne Crkve o Majci Božjoj). „Slobodna od. grehovnog pada“ (Sv. Amvrosije Milanski, Tumačenje 118. psalma), ona nije bila šobodna od grehovnog iskušenja. „Samo je Bog bez greha“ (Sv. Amvrosije Milanski, isto), a čovek će uvek imati u sebi nešto što je potrebno ispravljati i usavršavati, da bi ispunio Božju zapovest: „Budite sveti kao što sam sveti Ja, Gospod Bog vaš“ (Knjiga levitska 19, 2). Ukoliko je neko čistiji i savršeniji, utoliko više on zapaža svoja nesavršenstva i smatra sebe nedostojnim.

 

[Gedeon]

Premda je Djeva Marija, koja se vascela predala Bogu, odbijala od sebe svaki, pa i najmanji nagoveštaj greha, ipak je ona jače od drugih osećala nemoć ljudske prirode i plameno priželjkivala dolazak Spasitelja. Ona je u smirenju sebe smatrala nedostojnom da bude makar i sluškinja Djeve koja će Ga roditi. Da je ništa ne bi odvlačilo od molitve i straženja nad sobom, Marije je Bogu dala zavet bezbračnosti, kako bi celog svog života ugađala samo Njemu. Kada je zbog uzrasta morala da napusti hram, ona bi zaručena starcu Josifu i preseli se u njegov dom u Nazaretu.

Tu beše udostojena posete Arhanđela Gavrila, koji joj blagovesti da će ona roditi Svevišnjega. „Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom. Blagoslovena si ti među ženama… Duh Sveti doći će na tebe i sila Svevišnjega oseniće te; zato i ono što će se roditi, biće sveto i nazvaće se Sin Božji“ (Lk. 1, 28-35).

Marija primi anđelsku blagovest smireno i pokorno. „I tada Reč (Logos), na način samo Njoj poznat, siđe i, kako je Sama izvolela, približi se Mariji i useli se u nju“ (Prep. Jefrem Sirijac, Pohvala Prečistoj Majci Božjoj). „Kao što munja obasjava ono što je skriveno, tako i Hristos očišćuje ono što je skriveno u biću. On je očistio Djevu i potom se rodio, da bi pokazao da se tamo, gdje je Hristos, čistota projavljuje u svoj svojoj sili. Očistio ju je, pripremivši je Duhom Svetim, da bi potom utroba, postavši čista, začela Njega. Očistio je Djevu koja beše neporočna, zbog čega i posle porođaja ostade Djeva. Ne govorim da je Marija postala besmrtna, nego da je, osenjivana blagodaću, bila slobodna od grešnih želja“ (Prep. Jefrem Sirijac, Reč protiv jeretika, 41). „Uselila se u nju svetlost, omila njen um, očistila pomisli njene, ocelomudrila brige njene, osvetila devstvenost njenu“ (Prep. Jefrem Sirijac, Marija i Eva). „Čistu po ljudskim shvatanjima učinio je blagodatno-čistom“ (Ep. Ignjatije Brjančaninov, Učenje Pravoslavne Crkve o Majci Božjoj).

 

[Gedeon]

Marija nikome nije kazala za javljanje Anđela, ali je Anđeo sam objavio Josifu vest o čudesnom začeću Marijinom od Duha Svetoga (Mt. 1,18-25), a po rođenju Hristovom je sa mnoštvom Nebeskih Sila blagovestio i pastirima. A oni, kada dođoše da se poklone Novorođenome, rekoše šta su čuli za Njega. Kao što je ranije ćutke podnosila podozrenje, tako je Marija i sada ćutke slušala i „slagala u srcu svome“ reči o uzvišenosti njenog Sina (Lk. 2, 8-19). Čula je Ona posle četrdeset dana i hvalebnu molitvu Simeona Bogoprimca, i predskazanje o tome da će joj mač probosti dušu. Kasnije je videla kako Isus napreduje u premudrosti i čula Ga kako kao dvanaestogodišnjak poučava u hramu i sve je to „čuvala u srcu svome“ (Lk. 2,21-51).

Mada blagodatna, ona još nije potpuno razumela u čemu se sastoji služenje njenog Sina i u čemu će biti Njegova veličina. Jevrejska shvatanja o Mesiji bila su joj još uvek bliska, a prirodna majčinska osećanja primoravala su je da brine za Njega i da Ga štiti od, kako se činilo, prekomernih teškoća i opasnosti. Zato je ona i nehotice stala na put svome Sinu, što je Njega izazvalo da ukaže na prevashodstvo duhovnog u odnosu na telesno srodstvo (Mt. 12, 46-49). „Brinuo se On i za čast Svoje Majke, ali neuporedivo više za spasenje duše njene, i za dobro ljudi, zbog čega se i obukao u telo“ (Jovan Zlatoust, Tumačenje Jovanovog Evanđelja, beseda 12). Marija je to shvatila i „čuvši reč Božju sačuvala ju je“ (Lk. 11, 27-28). Kao niko drugi od ljudi, ona je iskusila one iste Hristove misli i osećanja (Fil. 2, 5) i bez roptanja podnosila materinsku patnju koja ju je obuzimala u Hristovim gonjenjima i stradanjima. Obradovana u dan Vaskrsenja, ona na Pedesetnicu beše obučena u silu sviše (Lk. 24, 29). Na nju sišaviši Duh Sveti „naučio ju je svemu“ (Jn. 14, 26) i „uputio je na svaku istinu“. Prosvećena, ona se stade još revnosnije truditi da tvori ono što je čula od svog Sina i Iskupitelja, kako bi uzišla k Njemu i bila sa njim.

 

[Gedeon]

Završetak zemnog života Presvete Bogorodice bio je u stvari početak njenog proslavljanja. „Preukrašena božanskom slavom“ (Irmos kanona Uspenja), ona stoji i stajaće i na dan Strašnog Suda u budućem veku sa desne strane prestola njenog Sina, caruje sa Njim i ima slobodu prema Njemu kao Njegova Majka po telu i istorodna po duhu sa Njim, kao ona koja je volju Božju ispunila i druge naučila (Mt. 5, 19). Ljubveobilna i milosrdna, ona ljubav prema Sinu i Bogu svome projavljuje u ljubavi prema rodu ljudskom, zastupajući ga pred Milostivim, i pohodi zemlju, pomažući ljudima.

Zastupnica roda hrišćanskog vidi svaku suzu, čuje svaki uzdah i molbu upućenu njoj, jer je i sama iskusila sve tegobe zemaljskog života. Njoj su naročito mili oni koji se trude u borbi sa strastima i koji revnuju za bogougodni život. No, i u svakodnevnim brigama ona je nezamenljiva pomoćnica: „Svih paćenika radost, uvređenih zastupnica, gladnih hraniteljka, putnika uteha, brodolomnika pristanište, bolnima poseta, nemoćnih zaštita i zastupnica, oslonac starosti, Majka Boga Višnjega, ti jesi, Prečista“ (Stihira Odigitriji). „Nada i zaštita i pribežište Hrišćanima“, u „molitvama neumorna Bogorodica“ (Kondak Uspenja), „koja spasava svet neprestanom molitvom svojom“ (Bogorodičan trećeg glasa), „dan i noć se moli za nas i žezla carstva njenim se molitvama utvrđuju“ (obična Polunoćnica).

Nema uma i reči koji bi izrazili veličanstvenost one koja se rodila u grešnom rodu ljudskom i postala časnija od Heruvima i slavnija od Serafima. Gledajući neiskazane Božanske i Božanstvene tajne u Djevi – blagodat projavljenu i ispunjenu očigledno, radujem se i teško mi je da shvatim na koji je čudesan i neiskazan način izabrana čista, ona koja je jedina iznad svih stvorenja, vidljivih i pojmivih. Zato, želeći da je pohvalim, um se moj veoma užasava i reč mi zastaje; pa ipak se usuđujem da je veličam i kazujem da je ona obitalište nebesko“ (Ikos Vavedenja). „Snebiva se svaki jezik kako da te dobro pohvali po zasluzi, i zbunjen je svaki um, pa i nadsvetski, kako da te opeva Bogorodice; ipak Blaga, pravu veru primi, jer znaš božanstvenu ljubav našu; tebe, zastupnicu Hrišćana, mi veličamo“ (Irmos deveti pesme Bogojavljanja).

 

[Gedeon]

Ovo sam skratio originalni tekst koji možete pročitati ovdje:
https://svetosavlje.org/o-pravoslavnom-postovanju-presvete-bogorodice/