Kako potpuno i nepovratno ugasiti zelju za ljubavlju?

[gost 442494]

Од сад су оне за мене злочинци, хуманији су били шефови концентрационих логора, никада нећу променити мишљење јер имам најјасније могуће доказе, и завршена прича. Пре бих бирао да имам рак него љубавну и сексуалну привлачност према некоме.

a ćto su žene nacisti, zato što neće da seksaju tvoj gnusni personaliti?

 

[MrNapokon]

Требало би овако:

- јаком неповерљивошћу према супротном полу, нпр. уз MGTOW идеологију;
- алкохолом, пиво чак и јесте природни делимични кастратор, спушта мушкост, што је ок и за спуштањњ либида;
- играњем игрица, то скреће мисли од свакодневице у којој су жене, доживљај је још бољи ако се то ради у пиџами током дана;
- рађењем свега онога што је лепо а што не могу да раде они у вези и што се осуђује (али самцима нико нема права да нешто говори), само треба имати маште;
- одсуством страха за свој изглед;
- лењошћу, кукањем, и везаношћу за мајку;
- шкртошћу, немаш девојку имаш више у џепу;
- слободом од бриге за друге, и "само Ја" причом;
- укидањем "мушких" спартанских особина, можеш да плачеш колико хоћеш и да будеш смотан а не да глумиш нешто, никога тиме не можеш да одбијеш;
- свакодневним механичким и краткотрајним мастурбирањем, ради смањивања хормона, ризика за рак простате, и као навикавање да та радња буде оперисана од емоција, навика је иначе чудо, тако се граде јаки неуронски путеви у мозгу који одржавају навику;

Из било чега лошег треба извући користи које, по могућству, не могу да имају други. Нема потребе - нема патње у случају незадовољавања потреба. И за сваку своју лошу особину имаш реално оправдање - ниси никад имао блискост и секс.

I would cherry pick ovaj deo sa : Samo Ja.

 

[HEFESTOS 1]

Ја не знам више шта хоћу.

За почетак- направи листу оних ствари које нећеш, јер ћеш тако лакше схватити шта хоћеш.
И не схватај своју ситуацију тако трагично и као нерешиву; ствар је у томе да је овај савремени свет проблем, а не ти; ти би некакву везу у којој би се опустио и био комотан, а ово је време себичности и нарцизма, у којем се за такво понашање подразумева много времена, новца и слободе, неограничених "ресурса" којих у капитализму напросто- нема.
Живи, ради, бави се самим собом; не помажеш себи оваквим размишљањима, одустани од глупости са "алкохолизмом", који је само замена једног проблема још ваћим.
Не ради другом шта не желиш себи, нити иком дозвољавај да ти ради оно што и сам не желиш; "тајна" личне среће и елементарног задовољства је у елементарном самопоштовању, а до њега се долази придржавањем ових "правила" која сам ти поменуо...

 

[Urwald]

Poradi na tome da promeniš percepciju sebe i momenta u kome si. Suštinski znaš na čemu si trenutno tj. sa čim si nezadovoljan, ne možeš da biraš u ovakvoj situaciji tako da bilo šta da promeniš na bolje zapravo je veliki plus. Zapiši sve, napravi planove i prati ih, kreni od malih stvari i polako prelazi na veće.
Kreni da menjaš ono šta je oko tebe i u tvojoj mogućnosti, angažuje se fizički, uradi nešto random što će te fizički prilično prodrmati.
Život nije pričanje, već kretanje.

 

[bezimeni1]

ствар је у томе да је овај савремени свет проблем, а не ти; ти би некакву везу у којој би се опустио и био комотан, а ово је време себичности и нарцизма, у којем се за такво понашање подразумева много времена, новца и слободе, неограничених "ресурса" којих у капитализму напросто- нема.

Баш тако.

Живи, ради, бави се самим собом;

Трудим се..

одустани од глупости са "алкохолизмом", који је само замена једног проблема још ваћим.

Једино ме то брине због физичког здравља, око осталог не. Шта друго да ми пружи осећај исте такве емотивне топлине и опуштености, или љубав и страст, или алкохол.

Poradi na tome da promeniš percepciju sebe i momenta u kome si.

То и радим, боље да сам усамљен јер говорим истину него јер сам смотан.

Zapiši sve, napravi planove i prati ih, kreni od malih stvari i polako prelazi na veće.

То и радим све време али тешко је истрајати због незадовољства и одсуства награде. Можда ми се нешто у међувремену деси а уопште нисам ни имао живот.

Kreni da menjaš ono šta je oko tebe i u tvojoj mogućnosti, angažuje se fizički, uradi nešto random što će te fizički prilično prodrmati.
Život nije pričanje, već kretanje.

И то радим исто..

~~~

Јуче, а и често када не радим, по цео дан читам и живим у свом свету. Можда бих тако и могао до краја живота, још ако имам неку хемију уз коју бих се опустио, то боље. Али ја морам и да идем на посао и имам неке обавезе које ме извлаче из свог унутрашњег света, а то ме онда укључи и у то и држи у приправности да видим ко сам и шта сам у овом свету, ако сам ја присиљен да сарађујем са разним људима нпр. на послу, што су исто људи, и ако морам да им се друштвено прилагођавам, како онда да не размишљам и о женама и о томе како сам одбачен? Ако имам стрес на послу и морам да трпим шефа, који је неки припадник људске врсте, зашто онда никад ништа немам и нешто лепо што исто долази од људске врсте? Мржња увек долази непозвана, а где је блискост, нежност?

Није ми сметала усамљеност као детету док сам по цео дан играо игриче и неким својим стварима, све док нису дошле обавезе које укључују и друге људе и моје прилагођавање другима, које најчешће нисам ни тражио. Био сам некако полу-аутистичан и ништа ми није фалило све док околина није почела да убеђује како то није добро, па јесте добро, окренуо сам се реалном свету који је одвратан и који ми не дозвољава да се вратим назад у свој свет.

Увек се труд цени а никада се не цени трпљење, што је чак и недобровоњно одрицање, за разлику од труда који ке добровољан. Која је моја корист од тога што сам трпео изооштеност? Ако желим да се повучем из средине у којој сам одбачен, онда ме осуђују како тако не може да се живи, држе ме као таоца у овом свету, и шта друго да радим него да будем незадовољан. Без проблема бих цео живот провео у кревету и у свом свету, само да ме нико не критикује због тога.

 

[HEFESTOS 1]

Јуче, а и често када не радим, по цео дан читам

Није то лоше, само пази на избор литературе; читање је напор, који је бесмислен ако читаш "свашта".

ако сам ја присиљен да сарађујем са разним људима

Сви смо ми на то присиљени, на то се навикни...

окренуо сам се реалном свету који је одвратан и који ми не дозвољава да се вратим назад у свој свет.

Није толико одвратан, колико је то твоја перцепција; одреди "део света" који није теби одвратан, и видћеш да постоји и место, и садржај за тебе и који ти може бити занимлјив...

Увек се труд цени а никада се не цени трпљење

Тако је то у капитализму, у који долазиш без капитала.
Трпљење се подразумева, а труд "цени" онолико, колико то капиталу одговара.
Не "трпи" онај који не мора, јер има капитал, па тако избегава да "трпи"; ако немаш капитал- навикни на трпљење.
Са довољно труда- и доста памети, трпљење се смањује...

 

[bezimeni1]

Да не постоје осећаји усамљености и сексуалног нагона, већина проблема не би постојала. То је нешто најбесмисленије што је природа осмислила. Овако мораш да будеш зависник од друштва које те одбацује. Асексуални и аутистични немају таквих проблема, једино је проблем што их друштво дискриминише јер су различити.

 

[japageve]

sereš ko foka sa dijarejom

letnji hit

 

[bmaxa]

Да не постоје осећаји усамљености и сексуалног нагона, већина проблема не би постојала. То је нешто најбесмисленије што је природа осмислила. Овако мораш да будеш зависник од друштва које те одбацује. Асексуални и аутистични немају таквих проблема, једино је проблем што их друштво дискриминише јер су различити.

Rekoh ti resenje...

 

[bezimeni1]

sereš ko foka sa dijarejom

Нешто нисам тачно рекао?

Rekoh ti resenje...

Нисам богаташ, а нисам ни геј.

 

[Alter_Ego_]

Нисам богаташ, а нисам ни геј

Pa? Sta ti onda fali?

 

[bmaxa]

Нисам богаташ, а нисам ни геј.

Onda trazi antiseksotik od prihijatra....

 

[bezimeni1]

Pa? Sta ti onda fali?

Ако нисам богат фали ми све, не могу онда да трошим на жене, остале ствари им нису ни битне. Пошто претпостављам да ме се и даље угурава да треба да се трудим да нађем неку.

Фали ми заправо то да никад више не мислим ни на кога, да су ми све жене апсолутно небитне и неприметне, и то да је стварно тако а не неки покушај тога. Тиме бих решио скоро све животне проблеме, ама све, за остале ствари ћу се већ снаћи а није ми битно и да се не снађем, 99% животног терета бих се отарасио.

 

[bezimeni1]

Ово је као да си тежак хероински зависник а да никад чак ниси то ни користио. И исто те тако уводи у велика ср*ања и проблеме као да си зависник од хероина. 90% дневног размишљања је везано за "како наћи и бити са девојком", сва животна поља тако скроз пропадају, све тотално прсњава. Зато морам да се отарасим те беде истински и заувек.

 

[bmaxa]

Ово је као да си тежак хероински зависник а да никад чак ниси то ни користио. И исто те тако уводи у велика ср*ања и проблеме као да си зависник од хероина. 90% дневног размишљања је везано за "како наћи и бити са девојком", сва животна поља тако скроз пропадају, све тотално прсњава. Зато морам да се отарасим те беде истински и заувек.

Slusaj, mnogo tebe to muci, poceces da gledas mladice i decake, ako ubrzo nesto ne preduzmes, ko monasi :>P

 

[bezimeni1]

Slusaj, mnogo tebe to muci, poceces da gledas mladice i decake, ako ubrzo nesto ne preduzmes, ko monasi :>P

То се неће десити али идеја вечног живота ми је јако мила.

 

[bmaxa]

То се неће десити али идеја вечног живота ми је јако мила.

Pa da, ti smes da drkas i to te spasava :>P

 

[bezimeni1]

Либидо може да доведе до: социјалне угрожености, вербалних насиља од стране других, до казне за ремећење јавног реда и мира, до вишедеценијског кредита, извршитеља, потпуне зависности од најгорих послова, нежељене трудноће и алиментације, пријаве за сексуално узнемиравање, итд. Значи, до бедне зависности од злог друштва. Да доводи до депресије ако то није задовољено, то се подразумева. Већина друштвених ср*ња не би постојала да није тога, нпр. мушкарци се не би ку*чили, жене не би биле на OnlyFans-у.

Прејаки разлози да би се то зло угасило, мора да постоји нешто у апотеци што је без рецепта а не да се решавају неки леви беспотребни проблеми чије се решење није ни тражило. За разне глупости већ има решења а нема за ову крупну ствар. Доста је било "како подићи либидо", кад хоћеш да претражујеш само на то наилазиш, где су приче како се решити либида и последичне угрожености од стране друштва. Радије бих био хром него што бих имао либидо, нема тога нема ни патње, а ово је једна од основних животних ствари.

 

[japageve]

kad postojiš može svašta da se desi
evo popunjavamo belu pozadinu slovima

 

[bezimeni1]

Ја морам да се снађем око хемијске кастрације јер ћу скроз полудети, не могу више да живим. Неебица ми је потпуно уништила живот и посвађала са целим светом. Све што радим у животу, то што идем на посао, то што желим да се осамосталим, то је само да бих могао да коначно имам редован секс. Баш мене брига за неке глупе друштвено наметнуте осећаје амбиције.

Шта ће ми нешто што ме чини ужасно несрећним 18 сати дневно сваки дан?? Толико је ужасно да када мастурбирам не могу чак ни да се узбудим због екстремне разочараности јер знам да никад то нећу доживети у реалу, треба ми доста времена да се опустим и узбудим па да то обавим, губим пуно времена на то. Гола жена = никад нећу имати додир с њом, онда треба неко време да то заборавим па тек онда да могу са тим да почнем, пуно времена губим на то. А кад видим згодну девојку на улици (а избегавам да гледам) могу да се сје*ем само тако на 10 дана да нисам у стању ни да радим. Избегавам све плаже ако идем сам, мука ми је од свих плажа, ако сам са неким онда је лакше.

А после ћу тако смирен и без тих нагона и емоција моћи и да не будем љубазан према многим људима а не да будем фин и љубазан према било коме и да се трудим да будем уклопљен у друштво само јер се надам да ћу можда добити секс. Свако може да ме вуче због тога, лако могу да упаднем у секту, превару, да постанем жртва трговине људима, само због тога.

Ако будем без тих нагона и емоција, и ако би гола девојка села поред мене или чак у крило, а мени било потпуно исто као да је поред мене села нека стара баба с марамом, ја ћу коначно бити слободан човек.

 

[japageve]

 

[bezimeni1]

Проблем је за мене јако озбиљан и још више ме нервира што се ово сматра јако чудним а ја полудех. Хоћу секс - нема,,, хоћу да угасим сексуалност - кажу "шта ти је, млад си, то ти не треба, биће девојке" Због привлачности према девојкама сам се осећао суицидално много пута. Ја се уопште не шалим, озбиљан сам скроз, иако другима делује смешно. Не желим да трпим манипулације и да глумим нешто да бих дошао до секса и уопштено љубави, да ме неко вређа и одбацује, да заувек будем одбациван, вређан и несрећан, или да трошим паре, само због тих глупих потреба.

Није чак ни само секс у питању јер једнако ми фали и додир, можда и више јер секс и не знам какав је стварно, секс ми је донекле и филтер и знак разумевања према мени (јер ко то прихвата значи да ме разуме), мени фале додири и слично, умирем за тим да сам у загрљају са неком девојком..

Ја сам већ доста самодовољан, скоро да бих био скроз самодовољан само да немам потребу за тим стварима. По целе дане размишљам о томе, не могу да се сконцентришем на друге ствари. Ако то угасим тек тада ћу бити коначно срећан. Можда треба да пијем пуно пива јер алкохол сам по себи смањује тестостерон и нагон, а у пиву мислим да има и још нешто што има исто дејство. Мастурбацију можда треба да гледам као на чисто физиолошку потребу, као што је и пи*шање, и да ништа не гледам и немам никакве визуелизације, али не знам.

Ситуација је екстремно ужасна да је то најрационалније решење за мене, кад ја то кажем да ћу коначно бити срећан. Потрудићу се да успем у овоме.

 

[HEFESTOS 1]

Ја морам да се снађем око хемијске кастрације

Ма, то може и ветеринар да ти заврши, часком...