Kako postati dostojan molitve?

[Nina]

Naše molitve ne bivaju uslišene zato što nismo dostojni i čovek mora postati dostojan da bi se molio. Mi nismo dostojni zato što ne ljubimo svoga bližnjega kao samoga sebe.

Šta govori sam Hristos?
Ako, dakle, prineseš dar svoj žrtveniku i tamo se setiš da brat tvoj ima nešto protiv tebe, ostavi tamo dar svoj pred žrtvenikom,
i pođi te se pomiri najpre s bratom svojim, pa onda dođi i prinesi dar svoj (Mt. 5, 23-24).

Pre nego što pristupiš molitvi, idi i pomiri se s bratom svojim, zamoli za oproštaj da bi postao dostojan. Ako se to ne dogodi, nećeš moći da se moliš.
Ako si nedostojan, nećeš moći ništa da učiniš. Kada sve dovedeš u red i pripremiš se, onda ideš i prinosiš dar svoj.

Dostojni postaju oni koji žele i žude da postanu Hristovi, koji se predaju volji Božijoj. Nemati svoju volju je vrlo dragoceno, to je sve. Sluga nema svoju volju. Odsecanje svoje volje moguće je postići na jedan jednostavan način – posredstvom ljubavi prema Hristu i posredstvom ispunjavanja Njegovih zapovesti.
„Ko ima zapovesti moje i drži ih, to je onaj koji me ljubi; i koji mene ljubi, toga će ljubiti Otac moj; i ja ću ga ljubiti i javiću mu se sam“ (Jn. 14, 21).

Neophodan je podvig. Nama predstoji bitka protiv gospodara tame ovoga sveta (Ef. 6, 12). Mi moramo da stupimo u bitku s lavom koji riče (1 Pt. 5, 8).
Ne smemo dopustiti da u borbi pobedi svelukavi.

Radi toga su neophodne suze, pokajanje, molitva, milostinja, moljenje praćeno verom u Hrista, a ne maloverjem. Samo nas Hristos može spasti od mučne samoće. Molitva, pokajanje i milostinja. Ako nemate novca, dajte makar čašu vode. I znajte da što se više osvećujete, to više bivaju uslišene vaše molitve.

Ne prisiljavajmo molitvom Boga. Ne molimo od Boga da nas izbavi od svega i svačega, od bolesti i tome slično, ili da reši naše probleme.
Nego molimo od Njega snagu i čvrstinu da podnesemo sve.

 

[Nina]

 

[Nina]

Kao što On s dobrotom kuca na vrata naše duše, tako i mi dobrodušno molimo ono što hoćemo. Ako Gospod ne odgovara, prestanimo da za to molimo.
Ako nam Bog ne daje ono što tako uporno molimo, onda On za to ima svoj razlog. Bog takođe ima Svoje „tajne“.
Ako verujemo u Njegov dobar promisao, ako verujemo u to da je Njemu poznato apsolutno sve u našem životu i da uvek hoće dobro, zašto se ne pouzdamo u Njega?

Molimo se jednostavno i mirno, bez strasti i nasilja. Znamo da je prošlost, sadašnjost, budućnost, da je sve to poznato, obnaženo i otkriveno pred Bogom.
Kao što kaže apostol Pavle: „Nema tvari sakrivene pred njim, nego je sve obnaženo i otkriveno pred očima Onoga pred kojim ćemo odgovarati“ (Jevr. 4, 13).
Ne iznuđujmo ništa. Takav napor nanosi štetu, a ne dobro. Ne težimo da dobijemo ono što želimo, nego prepustimo to volji Božijoj. Jer što više žudimo za nečim, ono se sve više udaljava od nas.

Dakle, neophodni su strpljenje, vera i mir. Ako i zaboravimo na to, Gospod ne zaboravlja nikada, i ako je to na korist, On će nam dati ono što nam je potrebno i kada nam je potrebno.

U molitvi tražimo samo spasenje naše duše. Zar nije rekao Gospod: „Ištite najpre Carstvo Božije… i ono će vam se sve dodati“ (Mt. 6, 33; Lk. 12, 31)? Lako, izuzetno lako nam Hristos može dati ono što hoćemo. Pogledajte tajne. Tajna se nipošto ne sastoji u tome da se neprestano ima na umu traženje nečeg konkretnog. Tajna je u tome da čovek nekoristoljubivo moli svoje sjedinjenje s Hristom, ne govoreći „Daj mi ovo ili ono…“ Dovoljno je reći „Gospode Isuse Hriste, pomiluj me“.

Bog nema potrebe da saznaje od nas šta nam je potrebno. On sve to zna neuporedivo bolje od nas samih, i daje nam Svoju ljubav. Zadatak se sastoji u tome da se na tu ljubav odgovori molitvom i čuvanjem Njegovih zapovesti.

Molimo da se ispuni volja Božija. To je najkorisnije i najbezbednije za nas i za one za koje se molimo. Hristos će nam sve dati u izobilju. Kada postoji makar i najmanji egoizam, nema ničega.

Da bi Hristos otkrio Sebe unutar nas, naše srce mora biti čisto.

Iz knjige „Starac Porfirije Kavsokalivit. Žitije i besede“