Разрадио сам читав систем. У кући ми је прозор изнад каде тако да је стално отворен. Чак и ако се деси нека летња олуја, вода оде у каду, а врата од купатила се евентуално залупе. Обавезно навучем рано ујутро завесе поред каде и притворим врата од купатила (источна страна) да се не загреју зидови у стану. После подне обрнуто. Имам чак две климе, али сам престао да их користим пре неколико година, почеле су више да ми сметају него што ми пријају. Не воли тело велику разлику унутрашње и спољне температуре. На послу не могу да избегнем климе, због колега, али сам сто наместио да је даље од клима, а и одшкринем прозор.
На улици строго ногу пред ногу, пређем ако треба и неколико пута улицу да бих ходао по хладовини. Најважније је да ме никако не пробије зној, онда сам цео дан мокар. На семафору пратим тест интелигенције пролазника. Глупљи се залепе за ивицу тротоара, по сунцу, као да се спремају за старт. Паметнији се мало одмакну у хлад и ту чекају зелено светло.
Пре подне литар и по "Пролома" (не хладног), а после подне отприлике исто толико воде са чесме.
И да, волим лето, не само зато што је топло него пре свега што је дужи дан. Оно у новембру, децембру и јануару је баш депресивно.
Последње, али не и најмање важно, жене се разголите и углавном уживам у погледу. Код млађих кришом, периферним видом.