Kako opstati u braku?

[Миле саКлисе]

zaključih na kraju (a nisam imala strpljenja da pročitam BAŠ celu temu) da i ako pažljivo izanaliziram potencijalnog mužića pužića i utvrdim da sam ubola Mr.Pravog mogu samo da se nadam najboljem...

a još imajući u vidu ono oko čega se svi slažete da je neophodno za prihvatljiv brak mogu gotovo da očekujem da mi neće uspeti iz prve...

u suštini, i kada mi sine da je TO ONO PRAVO posredstvom neke božanske sile ili kako već da definišem ono kad kažu ''jednostavno sam znala da je to to'' ipak se može desiti da omanem i da posle deset godina shvatim da sam se zaebala

zašto bih svesna ovih činjenica gubila dragoceno vreme na brak i sve ono što on podrazumeva?! ako neko ima razuman odgovor da mi kaže pa da odma' odem da prosim onog mog

Зато што може било ког тренутка када изађеш на улицу да те тресне неки аутомобил неостаје ш стално кући у кревету,живот је неизвесност
живот је борба ,живот је живот
и зато и јесте леп

 

[Torrente Bgd]

Pu pu... daleko bilo... pomeri se sa mesta...

Sto???

Pa to ti ko sa kolima...danas vozis Punta a sutra se stvore uslovi za recimo Audi i ti kao neces hteti Audi vec ces ostati sa Puntom.

 

[gost 149754]

Његова реакција је била тешка депресија, али са повременим агресивним испадима (ајд и то да кажем, мада до сада нисам то говорила на форуму ). Депресија није ствар нашег избора, то је болест која захтева дуготрајно лечење и лековима и психотерапијом.
Ако ти кажем да сам одустала тек после 5 година од појаве проблема (и после 2 године интензивног лечења)...онда је ваљда јасно да ми је било стало да извучем и њега и наш брак и нашу малу породицу....

А опет, окидач за његову болест је била једна трагедија која га је задесила..... Многи људи би вероватно тако реаговали да им се тако нешто десило....

Но, оно што данас кажем, 8 година после развода, је: Да смо могли (умели, знали, имали снаге и начина) - остали бисмо заједно! А пошто нисмо - тако је како је. Ниједног тренутка се нисам покајала због развода (мада сам га и даље волела још годинама после)....јер је било евидентно да је то једина могућа опција и да морам да чувам себе и децу и наше здравље, ако већ нисам могла да утичем на његово.....

Ето.
Исповест.

hellen,
žao mi je ako sam ti džarala po starim ranama
i postupila si ispravno

 

[gost 190610]

Његова реакција је била тешка депресија, али са повременим агресивним испадима (ајд и то да кажем, мада до сада нисам то говорила на форуму ). Депресија није ствар нашег избора, то је болест која захтева дуготрајно лечење и лековима и психотерапијом.
Ако ти кажем да сам одустала тек после 5 година од појаве проблема (и после 2 године интензивног лечења)...онда је ваљда јасно да ми је било стало да извучем и њега и наш брак и нашу малу породицу....

А опет, окидач за његову болест је била једна трагедија која га је задесила..... Многи људи би вероватно тако реаговали да им се тако нешто десило....

Но, оно што данас кажем, 8 година после развода, је: Да смо могли (умели, знали, имали снаге и начина) - остали бисмо заједно! А пошто нисмо - тако је како је. Ниједног тренутка се нисам покајала због развода (мада сам га и даље волела још годинама после)....јер је било евидентно да је то једина могућа опција и да морам да чувам себе и децу и наше здравље, ако већ нисам могла да утичем на његово.....

Ето.
Исповест.

Mislim da ovaj Helenin post daje odgovor na pitanje koje je i naslov teme. Iako je on samo ispovest o jednom posebnom slucaju iz njega se nazire sve sto treba da se ucini za spasavanje braka. Bar meni je vidljivo da je pojedinac pokazao i strpljivost i toleranciju, nesebicnu pomoc, samopozrtvovanje,razumevanje ,postovanje cineci pri tom i mnoge kompromise. Ali za opstanak braka je potrebno isto tako da i druga strana pruzi sve to. Ne mora biti u istoj meri , ali neki balans mora postojati. I naravno najhrabrije , a ujedno i naispravnije je to sto kad taj balans ne moze da se uspostavi vec neki duzi period,onda je razlaz, po meni, jedino resenje. Samim tim ,ne znaci da se mora po svaku cenu spasavati brak, narocito ako je on postao nefunkcionalan ili cak i kada brak vise ne pruza srecu i zadovoljstvo bilo kome u toj zajednici.

Boriti se i uloziti maksimum, ali znati i kad je dosta i ne dozvoliti da se unisti mnogo vise nego sto se dobije spasavanjem te institucije-brak.

ps.Ja se izvinjavam Helen sto citiram njenu iskrenu ispovest da bi dao svoj zavrsni komentar na ovu temu

 

[tijana0910]

Зато што може било ког тренутка када изађеш на улицу да те тресне неки аутомобил неостаје ш стално кући у кревету,живот је неизвесност
живот је борба ,живот је живот
и зато и јесте леп

ako je tako više ću se boriti i osetiti 'život' sama nego ušuškana u sigurnosti bračne zajednice...

upravo zato što SUTRA može da nestane svako od nas (pu pu!) ne želim da osetim da sam bilo šta propustila... a da se razumemo, šta god lepo dobijaš brak zahteva mnogo odricanja zauzvrat!

mislim da sam upravo shvatila da je vrlo važno da partneri imaju slične ciljeve u životu... eto moj doprinos temi

 

[Mali čičak]

Sto???

Pa to ti ko sa kolima...danas vozis Punta a sutra se stvore uslovi za recimo Audi i ti kao neces hteti Audi vec ces ostati sa Puntom.

Ja uvek ostajem uz svog muškarca!

 

[Миле саКлисе]

ako je tako više ću se boriti i osetiti 'život' sama nego ušuškana u sigurnosti bračne zajednice...

upravo zato što SUTRA može da nestane svako od nas (pu pu!) ne želim da osetim da sam bilo šta propustila... a da se razumemo, šta god lepo dobijaš brak zahteva mnogo odricanja zauzvrat!

mislim da sam upravo shvatila da je vrlo važno da partneri imaju slične ciljeve u životu... eto moj doprinos temi

Ако живот и живљење схваташ као хедонизам,
а ако га схваташ као нешто много више онда не губиш браком
породицом само добијаш