Из наслова и уводног коментара да се приметити да нам се јавио и мали Ђокица директно да коментарише систем царињења из своје перспективе која му није нарочито разумљива
Најпростије, царинска стопа зависи од самог производа и земље из које се увози и међународних споразума које је Србија прихватила и потписала.
Ако је у уводном примеру узет текстилни производ, можемо рећи да Србија нема царину на текстил који се увози из ЕУ, Русије, Турске, као и Албаније, Македоније, Босне. Са ЕУ, Русијом и Турском имамо склопљене споразуме о бесцаринском промету робе, док су остале поменуте државе чланице Цефта са којима такође имамо споразум.
Са САД немамо никакве споразуме о бесцаринском промету када је текстил у питању и важи иста стопа као и на производе који се увозе из Кине или било којег другог дела планете са којим немамо споразуме и та стопа је чини ми се 22%
Са друге стране у уводном примеру нису узете ни најбоље државе, али хајде да и то демистификујемо.
Швајцарска има другачији систем обрачуна царине који се везује за тежину робе, а не за њену вредност као што је код нас или у ЕУ или у већини земаља на свету. Такав систем је осмишљен да фаворизује квалитетну и скупу робу, јер када се износ накнада за царину преведе на комад производа, обзиром да се купцу не продаје на килограм већ комадно, онда је стопа по комаду вишеструко већа на јефтиније производе.
Друга ствар је што је сам порез на додату вредност који се додаје на вредност производа након царињења у Швајцарској око 8% што је најнижа стопа у Европи. У Србији је та стопа 20% и спада у средње стопе у Европи (Немачка 19%, Италија 23% Мађарска 27% итд)
И сада да за Ђокицу направимо један пример како изгледа увоз у Швајцарску:
Рецимо Ђокица увезе 1000 мајица чија је вредност 1 долар по комаду и тежина 100 килограма. Царина је 10 долара по килограму. Ђокица ће платити 1000 долара царину што када се преведе на комад производа изађе 1 долар царине, односно стопа му дође 100%
Ђокицин најбољи ортак реши да увезе мало квалитетније мајице, исту количину и исту тежину, али која вреди 20 долара по комаду. Ђокицин ортак ће платити исту царину као Ђокица, значи 10 долара по килограму, односно 1000 долара на количину, што када се преведе на комадну вредност изађе 5% царина (вредност робе 20.000 долара плус царина 1000 подељено на 1000 комада изађе 21 долар по комаду или 5%)
Или други пример за Ђокицу како функционише увоз у Србију:
Реши он да купи мајице у САД чија је цена по комаду 10 долара. Царина коју ће платити је 2,2 долара јер је стопа на увоз из САД са којима немамо склопљен споразум о бесцаринском промету 22%
Његов ортак увезе такође мајице али из рецимо Турске и плати је такође 10 долара. Царина коју ће он платити је 0 долара, односно платиће неку ситнину за царинску евиденцију типа 10 центи.
Свака држава има своје споразуме, чланства у асоцијацијама, преференцијале итд који утичу на царинску политику којом се штити домаће тржиште.
Да ли је мало јасније сада Ђокици?
