Izvor teme - https://www.tragomzvezda.net/nauka/...je-svet-izgledao-posle-pandemije-1918-godine/
Ako već niste čuli za pandemiju Španskog gripa, kriza virusa korona verovatno vam je skrenula pažnju na to da se početkom dvadesetog veka svetom raširio ovaj smrtonosni virus.
Često nazivan „majkom svih pandemija”, u roku od dve godine, između 1918. i 1920, izazvao je između 40 i 50 miliona smrti – prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i Centara za kontrolu bolesti (CDC).
Naučnici i istoričari veruju da je bila zaražena trećina svetske populacije, koja je tada brojala oko 1,8 milijardi ljudi.
I grip je izazvao ukupno više smrti nego sam Prvi svetski rat, koji je privođen kraju u vreme kad je bolest počinjala da se širi.
Dok čitav svet reaguje na krizu Kovida-19, pogledajmo pobliže poslednju pandemiju koja je ukopala svet u mestu – i kako je on izgledao kad se konačno okončala?
https://ichef.bbci.co.uk/news/640/cpsprodpb/10A0B/production/_112170186_05gettyimages-108882924.jpg
1921, veoma drugačiji sve
Te 1918. godine, medicina i nauka bile su mnogo ograničenije u borbi protiv bolesti nego što su danas.
Lekari su znali da iza Španskog gripa stoje mikroorganizmi i da bolest može da se prenosi sa osobe na osobu, ali su i dalje mislili da je izazivaju bakterije a ne virusi. Lečenje je takođe bilo ograničeno – prvi antibiotik na svetu, na primer, otkriven je tek 1928. godine.
Prvi vakcina protiv gripa postala je dostupna javnosti četrdesetih.
Ključno, nisu postojali zdravstveni sistemi za sve ljude. A čak i u bogatim zemljama, javni sanitarni sistem i dalje je bio luksuz.
„U industrijalizovanim zemljama, većina lekara ili je radila za sebe ili su ih finansirale dobrotvorne ustanove ili verske institucije, a mnogi ljudi im nisu imali pristup”, kaže Lora Spini, novinarka za nauku i autorka knjige „Bledoliki jahač: Španski grip 1918. i kako je izmenio svet”.
Mlađi i siromašniji
Da sve bude gore, Španski grip je napao na način koji do tada nije viđen u pandemijama gripa, kao što je ona iz 1889-90, koja je ubila više od milion ljudi širom sveta.
Većina žrtava bila je starosti između 20 i 40 godina, a muškarci su bili neproporcionalno pogođeni – verovatno zato što se smatra da je pandemija započela u prenatrpanim vojnim kampovima na Zapadnom frontu i raširila se kako su se trupe vraćale kući posle Prvog svetskog rata.
Bolest je takođe jače pogodila siromašnije zemlje.
Studija iz 2020. godine koju je predvodio istraživač sa Harvarda Robert Baro procenila je da, iako je oko 0,5 odsto tadašnje američke populacije umrlo od Španskog gripa (oko 550.000 ljudi), u Indiji je bilo pogođeno 5,2 odsto stanovništva (skoro 17 miliona smrti).
A posledice po ekonomiju bile su ogromne. Baro i njegov tim procenili su da je pandemija dovela do prosečnog pada od 6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u svim zemljama.
„Žrtve Prvog svetskog rata i Španskog gripa dovele su do prave ekonomske katastrofe”, kaže spisateljica Katarina Arnold, autorka knjige „Pandemija 1918″.
Među žrtvama gripa u Velikoj Britaniji bili su i baka i deda Arnoldove.
„U mnogim zemljama nije ostalo mladih da nastave porodični posao, vode farme, obučavaju se za profesije i zanate, venčaju i podižu decu kako bi zamenili milione izgubljenih”, kaže autorka.
„Manjak pogodnih muškaraca doveo je do takozvanog problema ‘viška žena’, kada milioni žena nisu mogle da nađe odgovarajuće partnere.”
Ako već niste čuli za pandemiju Španskog gripa, kriza virusa korona verovatno vam je skrenula pažnju na to da se početkom dvadesetog veka svetom raširio ovaj smrtonosni virus.
Često nazivan „majkom svih pandemija”, u roku od dve godine, između 1918. i 1920, izazvao je između 40 i 50 miliona smrti – prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i Centara za kontrolu bolesti (CDC).
Naučnici i istoričari veruju da je bila zaražena trećina svetske populacije, koja je tada brojala oko 1,8 milijardi ljudi.
I grip je izazvao ukupno više smrti nego sam Prvi svetski rat, koji je privođen kraju u vreme kad je bolest počinjala da se širi.
Dok čitav svet reaguje na krizu Kovida-19, pogledajmo pobliže poslednju pandemiju koja je ukopala svet u mestu – i kako je on izgledao kad se konačno okončala?
https://ichef.bbci.co.uk/news/640/cpsprodpb/10A0B/production/_112170186_05gettyimages-108882924.jpg
1921, veoma drugačiji sve
Te 1918. godine, medicina i nauka bile su mnogo ograničenije u borbi protiv bolesti nego što su danas.
Lekari su znali da iza Španskog gripa stoje mikroorganizmi i da bolest može da se prenosi sa osobe na osobu, ali su i dalje mislili da je izazivaju bakterije a ne virusi. Lečenje je takođe bilo ograničeno – prvi antibiotik na svetu, na primer, otkriven je tek 1928. godine.
Prvi vakcina protiv gripa postala je dostupna javnosti četrdesetih.
Ključno, nisu postojali zdravstveni sistemi za sve ljude. A čak i u bogatim zemljama, javni sanitarni sistem i dalje je bio luksuz.
„U industrijalizovanim zemljama, većina lekara ili je radila za sebe ili su ih finansirale dobrotvorne ustanove ili verske institucije, a mnogi ljudi im nisu imali pristup”, kaže Lora Spini, novinarka za nauku i autorka knjige „Bledoliki jahač: Španski grip 1918. i kako je izmenio svet”.
Mlađi i siromašniji
Da sve bude gore, Španski grip je napao na način koji do tada nije viđen u pandemijama gripa, kao što je ona iz 1889-90, koja je ubila više od milion ljudi širom sveta.
Većina žrtava bila je starosti između 20 i 40 godina, a muškarci su bili neproporcionalno pogođeni – verovatno zato što se smatra da je pandemija započela u prenatrpanim vojnim kampovima na Zapadnom frontu i raširila se kako su se trupe vraćale kući posle Prvog svetskog rata.
Bolest je takođe jače pogodila siromašnije zemlje.
Studija iz 2020. godine koju je predvodio istraživač sa Harvarda Robert Baro procenila je da, iako je oko 0,5 odsto tadašnje američke populacije umrlo od Španskog gripa (oko 550.000 ljudi), u Indiji je bilo pogođeno 5,2 odsto stanovništva (skoro 17 miliona smrti).
A posledice po ekonomiju bile su ogromne. Baro i njegov tim procenili su da je pandemija dovela do prosečnog pada od 6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u svim zemljama.
„Žrtve Prvog svetskog rata i Španskog gripa dovele su do prave ekonomske katastrofe”, kaže spisateljica Katarina Arnold, autorka knjige „Pandemija 1918″.
Među žrtvama gripa u Velikoj Britaniji bili su i baka i deda Arnoldove.
„U mnogim zemljama nije ostalo mladih da nastave porodični posao, vode farme, obučavaju se za profesije i zanate, venčaju i podižu decu kako bi zamenili milione izgubljenih”, kaže autorka.
„Manjak pogodnih muškaraca doveo je do takozvanog problema ‘viška žena’, kada milioni žena nisu mogle da nađe odgovarajuće partnere.”
