Kako je Sunce dodirnulo led

Nekada davno u zemlji Plavih jezera, jedno Sunce prvi put je ugledalo svet. Kao sto svi vec znamo, sunca se radjaju svake 396. Godine, ali ovo nije bilo obicno sunce.Bio je to niko drugi do sama princeza neba. Celog Proleca je rasla u cvecu i radosti i pila samo svezu rosu. Leti se kupala u prelepim jezerima i svojim zlatnim dodirom milovala ljude i darivala im veselje. Kada je dosla Jesen igrala se sa liscem svih boja, dobacivala se sa Vetrom i sa Kisom pravila beskrajne duge. Princeza Sunce je uzivala. Vec je malo porasla do kraja Jeseni i Kisa ju je pustala sa vremena na vreme da odmori i spava da bi se pripremila za dugu i hladnu Zimu. A onda se Zima jedne noci tiho prikrala zemlji Plavih jezera. Princeza Sunce je tada vec uveliko spavala. Kada se probudila cela zemlja bila je obojena u belo i sva jezera bila su u svetlucavom ledu. Cim je otvorila oci zaljubila se. I da se razumemo sunca inace ne vole Zimu, hladno im je i nema zelenila. Ali ovo Sunce...oh ovo Sunce. Princeza se toliko zaljubila. Sve je svetlucalo i bilo toliko lepo i sjajno da nije mogla da odoli. Jezera, koja su inace bila plava, postala su svetla i sjajna, glatka i cista. Kako je ovo bio prvi put da je nase sunce videlo Led, ono se sasvim zaslepelo. A Led.. oh on nikada nije video lepse Sunce u svom zivotu. Ali Led je bio tek koju godinu stariji i znao je da Sunce moze da mu naudi. Da ga otopi i pretvori u vodu. Princeza Sunce morala je da se spusti da blize osmotri sve sto se dogadja. „Ko si ti?“ upitala je Sneg na obliznjem brezuljku. „Ja sam Sneg“ odgovori joj on. „A ti?“ upita ona Inje na obliznjoj grani. „Ja sam Inje, princezo Sunce, cast je upoznati vas“ odgovori Inje. „A ko si ti?“ upita ona ushiceno kada stize do Leda, jer ju je on najvise privlacio. „Ja sam Led, odgovori on, prelepi ste Princezo Sunce, ali vas molim da se odaljite, jer ce me vase lepota zaslepeti i ja cu se odmah zaljubiti.“ Ona se zakikota i malo odalji, ali vec bese gotovo. Zaljubise se jedno u drugo cim su se ugledali. Princeza Sunce tada ode kuci i odmah isprica svojim drugaricama Zvezdama koga je upoznala i kako se zaljubila. Kako su koje od njih bile koju godinu starije od nje, one uvidese problem i rekose joj. „Ali mila, ta ljubav nije moguca.. Ti mu ne smes prici, svakako ga ne smes dodirnuti, istopice se i postati voda i rosa koju ces ti ponovo piti kada dodje Prolece.“ Princeza Sunce se rastuzi i povuce u svoje odaje. Za to vreme Led se zalio Mesecu, svom sad vec starom prijatelju. Niko nije imao resenja za njihov problem. Sutradan, Sunce se opet ushiceno probudilo i izaslo na balkon. Razmislila je malo i odlucila da nema nista lose u tome ako samo pricaju, iz daljine naravno. I tako je Sunce sislo i imalo je sta je da vidi! Led je cekao, jos blistaviji nego juce. Sunce je zaboravilo na svoje ideje i odmah strcalo dole. I tako je sve pocelo, pricali su svakog dana od izlaska do zalaska Sunca. Iz dana u dan sve su se vise i vise voleli. Kralj Nebo primeti da nesto nije kako treba. Ni jedno sunce zimi ne izlazi tako rano I ne vraca se tako kasno. On dozva Kisu sebi da je pita sta se dogadja. „Kiso ti si najbliskija prijateljica moje cerke, reci mi sta se ovde desava?“ „Ne razumem?“ napravi se Kisa glupa. „Znam da znas o cemu pricam. Moras mi reci sta se dogadja sa mojom Princezom.“ „Ne znam ja mili Kralju. Nista se sa njom ne dogadja.“ Opet se Kisa napravi glupa. „Kiso, ja kao tvoj Kralj naredjujem ti da mi kazes sta se desava!“ zagrme on. Ali Kisa je cutala. Kralja ovo naljuti pa je posla nazad i zabrani joj da pada cak sedam dana! I Kisa je cutke otisla. Tada Kralj dozva sebi Vetar. „Vetre, ti si Princezin najmiliji prijatelj, reci mi sta se desava sa njom.“ „Ali ja nista nisam video mili Kralju.“ Odgovori Vetar. „Ali ti si uvek napolju! Mora da si bar nesto zapazio!“ Ali i Vetar je cutao. Kralj se ponovo naljuti i posla Vetra nazad zabranivsi mu da duva cak devet dana! Vetar se rastuzi, ali i on cutke ode. Zatim Kralj sazva Zvezde. „Drage moje Zvezde, vi ste najodanije sluskinje i prijateljice moje cerke, kazite mi sta se sa njom dogadja?“ „Nista mi ne znamo dragi Kralju.“ Odgovorise Zvezde. „Zasto ona tako rano ustaje, a vraca se tako kasno?“ „Zar je zaista tako?“ rece jedna od njih. Tek nadje se tu jedna mlada Zvezda koja bese ljubomorna na Princezu Sunce i rece: „Dragi Kralju, Princeza se zaljubila.“ Ostale Zvezde su cutale i prekorno je gledale. Kralj se zbuni. „Kako to zaljubila se? Pa jos je mlada! Pa u koga?“ „U Led.“ Odgovori mala Zvezda. Ostale Zvezde se rastuzise. Znale su sta ono znaci za Sunce. Kralj je bio milostiv, ali strog. Nece dozvoliti tu ljubav. On posla Zvezde nazad, ali bese toliko zabrinut da zaboravi da ih kazni. Mislio je dugo sta da radi i na kraju pozva Mesec. „Mesece, ti si Ledov stari prijatelj. Reci mi, sta se sa njim dogadja?“ Mesec je bio mudar i znao je da ne sme lagati Kralja. „Sija jace nego ikad.“ Odgovori on. „A zasto je to tako?“ upita Kralj. „Srecan je.“ Odgovori Mesec prosto. „Mesece,“ tuzno poce Kralj, „ja znam da je moje Sunce u njega zaljubljeno. Reci mi samo, jel i on u nju?“ „Jeste..“ odgovori tuzno Mesec. Kralj se zamisli sto mu je raditi. Jedno Sunce ne moze da bude zaljubljeno u Led! A posebno ne jedna Princeza! Odluci da posalje svoje najvernije sluge Oblake da zaklone Princezu i tako joj onemoguce da prica sa Ledom. Oblaci ga teskog srca poslusase. Zaklonise Sunce i poslase ga kuci da prica sa ocem. „Oce, sta se desava?“ upita zabrinuta Princeza. „Zabranjujem ti da ponovo silazis dole i pricas sa Ledom!“ „Ali oce...“ zbuni se Sunce. „Nema ali! Ja sam ti otac i Kralj i ako zabranim, onda zabranim! Mozes sijati sa balkona ili sici u pratnji Oblaka koji ce paziti na tebe. Sada idi odmori se za Prolece i dugo Leto.“ Princeza odjuri, besna i tuzna. Leze u svoj krevet i poce tiho i neutesno da place. Za to vreme Mesec je objasnjavao Ledu sta se desilo. Led posive. Iz dana u dan Sunce bese sve tuznije i tuznije. Nista nije moglo da je oraspolozi. Prestalo je da izlazi iz sobe, a zatim i iz kreveta. Polako je pocela da bledi, gotovo potpuno je prestala da sija. Led je bio sve tamniji i tamniji i sve cvrsci i cvrsci. Kisa je opet padala, Vetar je opet duvao, zvali su Sunce da izadje, ali ona je samo tiho plakala i bledela. Jedna Zvezda, videvsi da Suncu nema pomoci, ode do Kralja licno da se zali. „Kralju, ona je uzasno! Ako se ovako nastavi sumljam da ce Prolece stici! Pa ona vise i ne sija! Postala je bledo zuta i ja se plasim za njeno zdravlje. Mi svakako moramo nesto uraditi!“ Kralj se sazali nad Princezom. „Posalji je kod mene.“ Rece Zvezdi. I tako Princeza jedva dodje, jer ona je vec pocela da se razboljeva od tuge. „Cerko dajem ti pravo na jednu zelju, ali samo jednu. Pazljivo je iskoristi.“ „Zelim oce da postanem ptica! Da mogu slobodno da letim i dodirnem Led!“ Kralj Nebo je tuzan pretvori u pticu. Sunce srecno odlete i spusti se pravo na Led. „Konacno mogu da te dotaknem!“ uzviknu ona. Ali Led je cutao, jer Led nije mogao da prica sa zivotinjama. Nije znao da je to ona, jer nije je razumeo. „Zar nisi srecan?“ upita ona. Ali Led je idalje cutao. Ona je za njega bila samo jos jedna ptica u gomili ptica. Sunce se rastuzi i vrati se kuci. Opet nije izlazila. Opet je plakala. Mislila je da je Led zaboravio. O kako je samo bila tuzna! Ispricala je ona sve to Kisi jednog tmurnog dana. I Kisa joj objasni. „Ali Sunce, mi ne mozemo da pricamo sa zivotinjama!“ Princeza se rastuzi jos vise, to joj je bila jedina zelja i ona je protracila. Sada je skroz prestala da sija. Skoro da je postala siva i toliko se razbolela od tuge da vise skoro nije mogla ni da ustane. Nebo se opet sazali na Princezu i rece joj: „Cerko moja, dacu ti jos jednu zelju, ali dobro razmisli kako ces je upotrebiti.“ „Zelim da Led postane covek! Da mogu da ga dodirujem koliko mi dusa hoce. I to najlepsi covek u celom kraljevstvu!“ Kako Sunce rece tako Nebo ucini. I Led postade najlepsi covek u celom kraljevstvu. Sunce ga je dodirivalo koliko je zelelo i bese ponovo sretno. Ali kada ga opazise devojke iz kraljevstva, one se sve do jedne odmah zaljubise! Kako Led vise nije bio led, on zapazi jednu devojku, najlepsu od svih koje je ikada video i on podje sa njom. Kada Sunce to vide pripade mu muka i ono opet pade u zalost. Led je skoro i zaboravio na Princezu, sve dok nije primetio da je Sunce prestalo da sija. Njegova koza poce da sivi, a njegovo srce opet postade ledeno. Devojka kojom se ozenio to primeti i bese besna. Kako su dani tekli tako je Sunce postajalo sivlje, tako je Led postajao hladniji i tako je devojka postajala besnija. Ona se jednog dana toliko rasrdi zato sto on ne moze da je voli da se spakova i ode. I on ostade sam i hladan. Nebo se opet sazali na Sunce i rece joj: „Slusaj cerko, dajem ti jednu poslednju zelju. Pametno je iskoristi jer ih vise neces dobiti.“ „Zelim da se vrati u Led i da zauvek bude nesrecan!“ besno odgovori Sunce. Sto Sunce rece to bese i ucinjeno. Led se vratio u led i kad je shvatio sta je uradio poce da trazi Sunce da mu se izvini. Ali Princeza ne htede ni da cuje! On se izvinjavao, molio. Bio je slep, nije video da je samo nju voleo. Ali Princeza nije slusala. Trazila je da on zauvek bude nesrecan. Nije vise mogla da cuje izvinjenja i ljubav koju je nudio, jer da je cula, ona bi mu oprostila i ponovo bi bili sretni. Ona vise nije mogla da cuje, a on vise nije mogao da bude srecan. Prolazile su godine i godine. Led je umirao od tuge, a Sunce je gorelo od besa. Niko vise nije bio srecan. Svi su se povukli sebi. Zvezde vise nisu pevale, Mesec vise nije svirao cak su i Vetar i Kisa prestali da plesu. I tako, posle dosta godina Led je umro od tuge zbog gluposti koju je napravio, a Princeza Sunce je izgorela od besa zbog ponosa koji je nosila. U zemlji Plavih Jezera zauvek je zavladao mrak, a Sunce vise nikada nije dotaklo Led. Ono sto volimo nikad nije nedodirljivo. Samo se mi plasimo, da kada ga dodirnemo to nece biti ono sto volimo. Zbog gluposti i ponosa ljubav se zauvek ledi ili skroz izgori.
 
Kliknite za proširenje...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top