(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
KAKO JE ORGAN POSTAO NEORGAN
I šta je srce?
Samo organ
I šta je duša?
E, ona nije organ
I šta je razum?
I on nije organ.
I sad, kako misli
Ludo crce koje je organ
I to mek ….k’o …pena
Do zla boga osetljiv,
Posebno na reči
Da pobedi dva neorgana?
Ajd…..pitanje je dana.
Ma bori se ono siroto,
Šta će…...uporni tupavko
Iz borbe u borbu gubi
Davalao, davalo,
razum nije slušalo
rane zadobijalo,
pa dugo krvarilo
lepo možeš lavor pod njim
da držiš…eto, toliko je isteklo krvi
dok su ga grubijani šutirali
I maltretirali rečima, osmesima
pa posle boli
malo srce gori
I samo njega glava boli
Niste znali da srce ima glavu?
Ima…..al’ malecku,malecku
Zanemarljivu skroz
I kuka, plače, cvili
Idi bogati…..dojadi samom sebi
A za to treba stvarno
Da budeš ekstra tupavo srce
E, ovo je bilo baš od te ekstra sorte
I onda je malo srce rešilo da očvrsne
Te je svu svoju tvrdoglavu tupavost
Usresredilo na očvršnjavanje
Što nije podrazumevalo nikakvo davanje
Već samo uzimanje
I tako vežbajući svoje mišiće
I uzimajući nemilice
Bacalo reči ko pesak u oči
Naučilo srculence da govori
Toliko je bre očvrslo
Da se pretvorilo u kamičak
Maleni oblutak
I nije više bilo lutak
Postalo je neorgan.
I sad može u svet
Medju ostale kamičke
Kaže da ne haje više ni za reči
Maaaa ne svoje…. nego tudje
Pa kad ga drugi kamenčić zvekne
Samo se odbije
A srculence…..ma ni da jekne
OJHAAAA
PS eto.....samo treba učiti i vežbati
ajdeee
i ostani takva! Pa vidis, i mi smo...samo ti se cini da nismo...
