Jedna ovca, dve ovce, tri ovce… Čekajte, a zašto su ljudi ovo uopšte počeli da rade?
Pre nego se raspravčja o ovoj priči neophodno je dobro proučiti način rada čovekovog uma.
Tada bi se otkrilo da čovekov mozak nije taj kojeg treba "obmanuti" ili mu promeniti ritam već je to naš um.
Zato, kod nekoga može imati dobar učinak brojanje "ovaca", "krava" ili ljudi na nudističkoj plaži dok će drugima pomoći čizanje knjige koja će za njega biti od dobrog učinka za opustanje ili snižavanje vibracija uma kada će sa lakoćom utonuti u san ili makar samo dobro opuštanje koje može biti neophodno osobi u datom trenutku.
Povodom ove priče vredi pogledati jednu drugu koja je još uvek aktuelna kod mnogih ljudi.
KLada su takvi uznemireni nekom svojim delom, tačnije nedelom, pa je griža savesti velika znaju se obratiti nekom svešteniku za ispovest. Tada ispričaju priču sa uverenjem da će im Bog oprostiti posle čega se osećaju kao da su skinuli kamen sa vrata i nastavljaju funkcionisato bolje.
Da li je njima stvarno "oprošteno"?
Istina je da Bog nema šta da oprašta zato što smo ovde da učimo život iz naših akcija i posledica sa tim da svako svoje delo ili nedelo mora uvek biti izbalansirano i mi osetiti odgovarajuće posledice jer samo na taj način mi, Duša, ekspandiramo svopja saznanja i svoju svest.
Opet u skladu sa tim, jedan čovek, koji nije iz reda religioznih pa nije otišao svešteniku na ispovest već je otišao psihijatru, ovaj mu je ispričao jednu od istina.
Rekao je da se sve ćelije u čovekovom telu promene u roku od sedam godina, što je istina, pa je dodao da u skladu sa tim, on, pacijent, danas nije više onaj isti čovek koji je izvršio nedelo pre desetak godina i nema potrebe više da se oseća krivim.
Pacijen poverovao ovoj priči i rasterećeno počeo živeti život ne znajući, baš kao što ni psihijatar nije znao da Zakon Uzroka i Posledica uvek donosi nazad posledice iz kojih će ovaj čovek, Duša, morati da kompletira lekciju učenja života a to je da se suoči sa oim istim što su neko daleko ranije nazvali Zakonom Zub za Zub...
Da ne dužim (Ovaj naziv zakona je samo da bi ljudi shvatili koliko je striktan a ne da ga uzimaju u svoje ruke i vraćaju milo za drago...) neophodno je znati način funkcionisanja našeg uma i onda sami tražiti način da ga opustimo onda kada nam san ne dolazi na oči.
T&o može biti i dobra muzika ili žamor ljudi oko nas ili pak nečija uspavanka odnosno može biti i naše ritmičko ponavljanje određene reči koja će nam doneti opustanje.
Takvih reči ima i dobro ja načiniti lični ekspariment u smislu pevušenja mantri kako to čine ljudi na istoku....
U svakom vremenu ljudi su se dovijali da nadmudre ili nadrastu problem sa kojim su se sučeljavali.
Dodao bih da sećanje na neki lep doživljaj koji nas je učinio srećnim, iz ma koje prošlosti, može nam doneti opustanje i mirno utonuće u san pa mčak i prijatne snove....
