Kako je nastao klavir?

[Lada]

Izvor - https://www.kakopedija.com/6582/kako-je-nastao-klavir/

Jedan od najpopularnijih muzičkih instrumenata, klavir, ima višestruku primenu i može da se koristi u vidu pratnje, kao deo kamerne muzike ili kao deo ansambla. Pored ovih zanimljivih karakteristika, mnogo toga može da se nauči o klaviru, uključujući i njegovu istoriju. Kako bi se dublje razumeli istorijski aspekti ovog značajnog muzičkog instrumenta, dobro je znati ko je izumeo klavir.

 

[Sensei]

nisam znao ali sam pitao gugla...

 

[Lada]

Ko je izumeo klavir? Bartolomeo Kristofori, koji je nekad pravio muzičke instrumente u Italiji, smatra se izumiteljem modernog klavira. Živeo je od 1655. do 1731. Napravio je ovaj instrument negde u 18.veku dok je radio u službi princa Ferdinanda Medičia, vodeći računa o njegovim instrumentima. Dalje, usavršio je komplikovan mehanički aspekt klavirskog dizajna. Pored toga, smatra se izumiteljem i nekih drugih instrumenata sa dirkama poput ovalnog spineta i spineta.

 

[Sensei]

Tri Kristofori klavira koja su preživela danas datiraju iz 1720-ih.

Kristofori je instrument nazvao un cimbalo di cipresso di piano e forte („klavijatura od čempresa sa tihim i glasnim“), skraćeno tokom vremena kao klavir, fortepiano, a kasnije, jednostavno, klavir

 

[Lada]

Sva tri originalna klavira koje je napravio Kristofori postoje i danas i sva tri klavira potiču iz 20-ih godina 18.veka. Prvi je napravljen 1720. i trenutno se nalazi u Njujorku, u muzeju Metropolitan. Drugi potiče iz 1722., nalazi se u Rimu u Nacionalnom muzeju muzičkih instrumenata (Museo Nazionale degli Strumenti Musicali). Treći datira iz 1726, a trenutno se nalazi u Leipzig University’s Musikinstrumenten (Leipzig University’s Musikinstrumenten).

Različite vrste klavira uključuju: koncertni klavir, pijanino, polukoncertni klavir i električni klavir. Koncertni klavir karakteriše horizontalna raspodela žica i okvira. Isto tako, pijanino je takođe vertikalni klavir koji je mnogo kompaktniji u smislu dizajna. Polukoncertni klavir je poznat po svojoj kraćoj strukturi, visini od oko 85-90 cm. Električni klavir je kraći od polukoncertnog klavira i prepoznaje se po kraćim klavirskim čekićima.


Klavir je u mnogome doprineo ljudskom društvu. Odigrao je značajnu ulogu u razvoju zapadnjačke klasične muzike. Pored toga, u velikoj meri je zastupljen na filmu i televiziji. Dalje, koristi se i u džez muzici. Tipičan klavir uključuje rezonantni korpus, žice i mehanizam sa klavijaturom i pedalama. Betoven, Mocart i Hajdn su među najeminentnijim imenima muzike koji su koristili klavir kao instrument. Isto važi i za Johana Bramsa, Feliksa Mendelsona i Roberta Šumana.

 

[Sensei]

Kristoforijevi rani instrumenti su napravljeni sa tankim žicama i bili su mnogo tiši od modernog klavira, ali su bili mnogo glasniji i sa više izdržljivosti u poređenju sa klavikordom — jedinim prethodnim instrumentom sa klavijaturom koji je mogao dinamično nijansirati odgovarajući na dodir svirača, brzinu kojim se pritiskaju tasteri.

 

[Metronomy]

http://pianohistory.info/

Forum o istoriji pojedinih graditelja klavira...

 

[Metronomy]

https://www.yamaha.com/en/musical_instrument_guide/piano/structure/

Lep prikaz istorije klavira...

 

[Metronomy]

Klavir se koristi za pravljenje poje pozadinske muzike svakog instrumenta ili glasa, jer se njegova punoca zvuka stapa sa svakim solo instrumentom...jedino jos Harfa moze da docara plavo nebo dok violina stvara pticu na grani....za razliku od poptpune dominacije koju stvaraju orgulje.
Kao solo instrument klaviru nije potreban drugi instrument ni orkestar. Virtuoz na klaviru stvara celu sliku i paletu osecanja....

Razlikujemo becki i engleski stim kod klavira, gde becki proizvodi ostar, tvrd zvuk, a engleski je meksi i manje odsecan....ovde se ne radi o razlici u visini tonova vec u nacinu proizvodnje tih tonova...

 

[Metronomy]

Kod Betovena i Mocarta oseca ostrina kristalne kompozicije koju samo virtuozi mogu da odsviraju, dok su Hajdn, Suman i Brams stvarali tecne osecajne kompozicije za klavir i orkestar.
Izvinjavam se, malo me povuklo na stvaralacki deo...

 

[Metronomy]

The Best of Mozart​