Kako je nastao julijanski, a kako gregorijanski kalendar

[хан Ацо]

Misliš i Bugari nisu imali pojma ili da i oni prate Carigrad!?

Ne pratimo mi Carigrad,skoro ne postoji Bugarin ko ima pozitivan stav o Fanariotima,sotonovih sluga iz tzv Vaseljenske patrijarsije i ovaj olosa i kretena tzv Vaseljenski patrijarh Vartolomeja.....

 

[АнаиванГорд]

Ne pratimo mi Carigrad,skoro ne postoji Bugarin ko ima pozitivan stav o Fanariotima,sotonovih sluga iz tzv Vaseljenske patrijarsije i ovaj olosa i kretena tzv Vaseljenski patrijarh Vartolomeja.....

Ma šalim se, znam. Toliko znam. Bugarska je u našoj vremenskoj zoni a Grčka nije iz razloga što su se opredelili da prate carigradsko vreme. Ali nisam imao pojma da je bugarska crkva odavno prešla na novi kalendar.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ma šalim se, znam. Toliko znam. Bugarska je u našoj vremenskoj zoni a Grčka nije iz razloga što su se opredelili da prate carigradsko vreme. Ali nisam imao pojma da je bugarska crkva odavno prešla na novi kalendar.

Pa bio je 1923. godine u Carigradu svepravoslavni sabor na kojem jer Milankovićev kalendar bio prihvaćen, i sam predlog SPC.

Nakon Drugog svetskog rata crkveni raskol u Bugarskoj je bio rešen i sastavni deo je bio ispunjenje odluke tog sabora kad je bugarska Crkva prihvatila Milankovićev kalendar 1968. godine.

 

[NickFreakyrgios]

Интересантно је да је стари календар византијски на истоку прво промењен код Руса за време Петра Великог затим у Цариграду и последња Пећ тек затварањем 1766.

 

[АнаиванГорд]

Pa bio je 1923. godine u Carigradu svepravoslavni sabor na kojem jer Milankovićev kalendar bio prihvaćen, i sam predlog SPC.

Naš predlog je bio promena crkvenog kalendara i mi ga nismo prihvatili!?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Naš predlog je bio promena crkvenog kalendara i mi ga nismo prihvatili!?

Da, to jeste bio predlog SPC i novi kalendar je SPC u suštini i sama usvojila kada je Arijerejski sabor SPC u Sremskim Karlovcima tako izglasao, ali SPC je zahtevala da sabornost bude ispoštovana. Pošto je Pravoslavna crkva jed(instve)na i nedeljiva, ne može samostalno pomjesna Crkva odlučivati o takvim stvarima, pa da pojedinačne Crkve isti praznik praznuju dve sedmice razdvojeno.

SPC će preći na (sopstveni novi) kalendar tek onda to prihvate i svi ostali.

Tim je odgovornost veća bila na SPC, zato što je inicijativa i sam novi kalendar došao od same SPC. Ispalo bi da unosi podele u Crkvi.

 

[Mrkalj]

Da, to jeste bio predlog SPC i novi kalendar je SPC u suštini i sama usvojila kada je Arijerejski sabor SPC u Sremskim Karlovcima tako izglasao, ali SPC je zahtevala da sabornost bude ispoštovana. Pošto je Pravoslavna crkva jed(instve)na i nedeljiva, ne može samostalno pomjesna Crkva odlučivati o takvim stvarima, pa da pojedinačne Crkve isti praznik praznuju dve sedmice razdvojeno.

SPC će preći na (sopstveni novi) kalendar tek onda to prihvate i svi ostali.

Tim je odgovornost veća bila na SPC, zato što je inicijativa i sam novi kalendar došao od same SPC. Ispalo bi da unosi podele u Crkvi.

Oduvek smatram da je ova principijelna odluka SPC, pod uslovom da se na taj način i sprovede, ispravna i politički dalekovida.

 

[Mrkalj]

Možda će zaduženi prevazići sopstvenu lenjost i mrzovolju ako im odgovarajuća tema za raspravu o kalendaru koja se trenutno vodi u okviru teme "Čiji je naš jezik" bude pri ruci.

 

[Mrkalj]

Prelazak na Milankovićev kalendar uopšte ne podrazumeva usklađivanje sa gregorijanskim - lepo se ostavi postojeća razlika i obezbedi da ne dođe do dodatnog neslaganja.

Da, to jeste bio predlog SPC i novi kalendar je SPC u suštini i sama usvojila kada je Arijerejski sabor SPC u Sremskim Karlovcima tako izglasao, ali SPC je zahtevala da sabornost bude ispoštovana. Pošto je Pravoslavna crkva jed(instve)na i nedeljiva, ne može samostalno pomjesna Crkva odlučivati o takvim stvarima, pa da pojedinačne Crkve isti praznik praznuju dve sedmice razdvojeno.

SPC će preći na (sopstveni novi) kalendar tek onda to prihvate i svi ostali.

Tim je odgovornost veća bila na SPC, zato što je inicijativa i sam novi kalendar došao od same SPC. Ispalo bi da unosi podele u Crkvi.

Poenta je usklađivanju. Odstupnja Milankovićevog od gregorijanskog kalendara su na nivou od nekoliko stotina godina.
Milankovićev kalendar je napravljen tako da bude precizniji od gregorijanskog, jer je zasnovan na mnogo preciznijem izračunu dužine solarnog godine, uzimajući u obzir dužinu godine sa velikim brojem decimalnih mesta. On se bazira na preciznijoj definiciji prosečne dužine godine, u odnosu na gregorijanski, čime bi vremenom mogao da stvori neslaganja sa stvarnim sunčevim ciklusima.

Ukoliko bismo danas prešli na Milankovićev kalendar bez retroaktivnih korekcija, neslaganje veće od jednog dana između gregorijanskog i Milankovićevog kalendara pojavilo bi se za vrlo dugi period, jer razlika u njihovim sistemima nije previše velika u kratkom roku.

Razlikovanje nastaje zbog malo drugačijeg broja dana u godini u oba sistema. Gregorijanski kalendar ima prosečnu godinu od 365.2425 dana, dok Milankovićev ima nešto precizniju prosečnu godinu, od oko 365.2422 dana. Ova razlika od 0.0003 dana (oko 26 sekundi) svakog dana bi se akumulirala tokom vremena.

Za preciznije izračunavanje vremena kada bi razlika postala veća ili jednaka jedan dan, možemo primeniti formulu za akumulaciju greške tokom vremena. Taj period bi iznosio približno 3.333 godine. Dakle, razlika od jednog dana između Milankovićevog i gregorijanskog kalendara bi se uočila nakon otprilike 3.333 godine.


Julijanski kalendar, koji se koristi u crkvenoj praksi u Srbiji i drugim pravoslavnim zemljama, ima prosečnu dužinu godine od 365.25 dana, što je nešto duže od stvarne dužine solarnog godine, koja iznosi približno 365.2422 dana. Ovo dovodi do akumulacije greške u odnosu na stvarno trajanje godine, što uzrokuje pomeranje datuma kroz vreme.

Ako bismo prešli na Milankovićev kalendar bez retroaktivne korekcije, s obzirom na to da je Milankovićev kalendar precizniji od julijanskog, razlika bi se akumulirala sporije nego kod prelaska sa gregorijanskog na Milankovićev kalendar, ali bi se i dalje dešavalo.

Razlika između julijanskog i Milankovićevog kalendara iznosi 0.0008 dana dnevno (julijanski kalendar ima prosečnu godinu od 365.25 dana, dok Milankovićev ima prosečnu godinu od 365.2422 dana). Da bismo izračunali kada bi se ta razlika akumulirala do jednog dana, koristimo istu formulu kao u prethodnom slučaju.

Ova razlika od 0.0008 dana na dnevnom nivou dovodi do akumulacije od jednog dana u približno 1.250 godina.

Dakle, ako bismo u crkvenoj praksi prešli na Milankovićev kalendar (bez retroaktivne korekcije), prvo neslaganje od jednog dana bi se pojavilo za oko 1.250 godina.

Tako da ćemo tamo 2025+1250= 3275. godine biti sigurni da li se odluka SPC iz Sremskih Karlovaca sprovodi.

 

[АнаиванГорд]

Da, to jeste bio predlog SPC i novi kalendar je SPC u suštini i sama usvojila kada je Arijerejski sabor SPC u Sremskim Karlovcima tako izglasao, ali SPC je zahtevala da sabornost bude ispoštovana. Pošto je Pravoslavna crkva jed(instve)na i nedeljiva, ne može samostalno pomjesna Crkva odlučivati o takvim stvarima, pa da pojedinačne Crkve isti praznik praznuju dve sedmice razdvojeno.

SPC će preći na (sopstveni novi) kalendar tek onda to prihvate i svi ostali.

Tim je odgovornost veća bila na SPC, zato što je inicijativa i sam novi kalendar došao od same SPC. Ispalo bi da unosi podele u Crkvi.

Ja bih shvatio da preuzima inicijativu, ali ispada onda da mi to nismo uradili ubog Svete Gore?

 

[АнаиванГорд]

Poenta je usklađivanju. Odstupnja Milankovićevog od gregorijanskog kalendara su na nivou od nekoliko stotina godina.
Milankovićev kalendar je napravljen tako da bude precizniji od gregorijanskog, jer je zasnovan na mnogo preciznijem izračunu dužine solarnog godine, uzimajući u obzir dužinu godine sa velikim brojem decimalnih mesta. On se bazira na preciznijoj definiciji prosečne dužine godine, u odnosu na gregorijanski, čime bi vremenom mogao da stvori neslaganja sa stvarnim sunčevim ciklusima.

Ukoliko bismo danas prešli na Milankovićev kalendar bez retroaktivnih korekcija, neslaganje veće od jednog dana između gregorijanskog i Milankovićevog kalendara pojavilo bi se za vrlo dugi period, jer razlika u njihovim sistemima nije previše velika u kratkom roku.

Razlikovanje nastaje zbog malo drugačijeg broja dana u godini u oba sistema. Gregorijanski kalendar ima prosečnu godinu od 365.2425 dana, dok Milankovićev ima nešto precizniju prosečnu godinu, od oko 365.2422 dana. Ova razlika od 0.0003 dana (oko 26 sekundi) svakog dana bi se akumulirala tokom vremena.

Za preciznije izračunavanje vremena kada bi razlika postala veća ili jednaka jedan dan, možemo primeniti formulu za akumulaciju greške tokom vremena. Taj period bi iznosio približno 3.333 godine. Dakle, razlika od jednog dana između Milankovićevog i gregorijanskog kalendara bi se uočila nakon otprilike 3.333 godine.


Julijanski kalendar, koji se koristi u crkvenoj praksi u Srbiji i drugim pravoslavnim zemljama, ima prosečnu dužinu godine od 365.25 dana, što je nešto duže od stvarne dužine solarnog godine, koja iznosi približno 365.2422 dana. Ovo dovodi do akumulacije greške u odnosu na stvarno trajanje godine, što uzrokuje pomeranje datuma kroz vreme.

Ako bismo prešli na Milankovićev kalendar bez retroaktivne korekcije, s obzirom na to da je Milankovićev kalendar precizniji od julijanskog, razlika bi se akumulirala sporije nego kod prelaska sa gregorijanskog na Milankovićev kalendar, ali bi se i dalje dešavalo.

Razlika između julijanskog i Milankovićevog kalendara iznosi 0.0008 dana dnevno (julijanski kalendar ima prosečnu godinu od 365.25 dana, dok Milankovićev ima prosečnu godinu od 365.2422 dana). Da bismo izračunali kada bi se ta razlika akumulirala do jednog dana, koristimo istu formulu kao u prethodnom slučaju.

Ova razlika od 0.0008 dana na dnevnom nivou dovodi do akumulacije od jednog dana u približno 1.250 godina.

Dakle, ako bismo u crkvenoj praksi prešli na Milankovićev kalendar (bez retroaktivne korekcije), prvo neslaganje od jednog dana bi se pojavilo za oko 1.250 godina.

Tako da ćemo tamo 2025+1250= 3275. godine biti sigurni da li se odluka SPC iz Sremskih Karlovaca sprovodi.

Da, i da li se Božić slavi zbog datuma ili onoga što se određenog dana pre 2 milenijuma desilo?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ja bih shvatio da preuzima inicijativu, ali ispada onda da mi to nismo uradili ubog Svete Gore?

Komunisti su bili, ukoliko ne grešim, najveći razlog tj. prepreka. Jedna od najbitnijih stvari jeste da je Ruska crkva tada bila faktički ukinuta i na teritoriji SSSR pod strogom kontrolom komunista. Onda je bila formirana Ruska pravoslavna Crkva-izvan-Rusije koja je okončala raskol sa matičnom crkvom tek doslovno nedavno, 2007. godine. Jugoslavija je imala izvesnog udela u formiranju te Crkve, jer je poslužila kao utočište za belogardejce i uopšteno antikomuniste, tako da su se oni okupili u Sremskim Karlovcima i suštinski odvojili od matične Crkve.

Tako da, ukoliko se ne varam, tu je negde bio problem. Srbi su čini mi se već jednim delom bili na udaru zbog raskola u ruskoj Crkvi, a bez najbrojnijeg pravoslavnog naroda na svetu, ovakve odluke nije imalo smisla donositi

To je bilo vreme dosta razdora u Pravoslavnoj crkvi i posebno neizvesnosti zbog Sovjetskog saveza. Imao si 2 pravoslavne Crkve Rusa, onda Bugari nisu bili deo pravoslavne ekumene tj. i Bugarska crkva je bila raskolnička, itd. Dakle, bez Bugara i bez Rusa.

Uz to, naravno, sve 4 stare istočne patrijaršije pod nepravoslavnim zemljama, uključujući i Carigrad gde se održava sabor. Jako mračno vreme za pravoslavlje, izuzetno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Komunisti su bili, ukoliko ne grešim, najveći razlog tj. prepreka. Jedna od najbitnijih stvari jeste da je Ruska crkva tada bila faktički ukinuta i na teritoriji SSSR pod strogom kontrolom komunista. Onda je bila formirana Ruska pravoslavna Crkva-izvan-Rusije koja je okončala raskol sa matičnom crkvom tek doslovno nedavno, 2007. godine. Jugoslavija je imala izvesnog udela u formiranju te Crkve, jer je poslužila kao utočište za belogardejce i uopšteno antikomuniste, tako da su se oni okupili u Sremskim Karlovcima i suštinski odvojili od matične Crkve.

Tako da, ukoliko se ne varam, tu je negde bio problem. Srbi su čini mi se već jednim delom bili na udaru zbog raskola u ruskoj Crkvi, a bez najbrojnijeg pravoslavnog naroda na svetu, ovakve odluke nije imalo smisla donositi

To je bilo vreme dosta razdora u Pravoslavnoj crkvi i posebno neizvesnosti zbog Sovjetskog saveza. Imao si 2 pravoslavne Crkve Rusa, onda Bugari nisu bili deo pravoslavne ekumene tj. i Bugarska crkva je bila raskolnička, itd. Dakle, bez Bugara i bez Rusa.

Uz to, naravno, sve 4 stare istočne patrijaršije pod nepravoslavnim zemljama, uključujući i Carigrad gde se održava sabor. Jako mračno vreme za pravoslavlje, izuzetno.

Ono što danas mnogi ljudi ne znaju @АнаиванГорд јeste da je novi kalendar SPC ne samo prihvatila, već i promovisala. Danas neki ljudi, uglavnom neupućeni u materiju, kalendar koji je jedan Srbin napravio i koji je u Carigrad išao ovlašćen u ime srpske Crkve i koji je srpski Arhijerejski sabor prihvatio, nekim čudom dovode u vezu sa rimokatolicima, sa Vatikanom, nečim zapadnjačkim; sa gregorijanskim kalendarom (!) i slično, naravno, neretko uz nekakav konspirološki pristup.

Osim što je u Sremskim Karlovcima izglasan i patrijarh srpski Dimitrije je pismom 18. januara 1924. godine obavestio odluku SPC da se, sa izolovanim izuzetkom Uskrsa, pređe na Milankovićevu modifikaciju julijanskog kalendara.

U praksi, i čitavi vrh gruzijske i ruske Crkve je takođe bio raspoložen da se usvoji Milankovićev kalendar. Patrijarh moskovski Tihon (1917-1925) dotično je podržavao. Gruzijska crkva je u dva navrata usvajala Milankovićev kalendar, 1923. i 1927. godine, oba puta bezuspešno.

To je bilo razdoblje pre Drugog svetskog rata, pre nego što su komunisti shvatili da se mora postaviti barem neki vid kompromisa sa verskim zajednicama, kao prelazno rešenje ka njihovom ukidanju (i pre pojave religioznih komunista). Epoha gotovo pa otvorenog rata protiv Crkava sa ciljem da se one unište i stave pod vrlo strogu kontrolu Partije. Zato je, zbog tog izuzetno haotičnog stanja, bilo došlo do toga u SSSR-u jedna eparhija obeležava Božić na jedan dan, a druga na drugi. Komunistima, takođe, bez obzira na to što bi tehnički trebalo da budu za korekciju datuma, nikako nije odgovaralo povezivanje Ruske ili Gruzijske crkve sa drugim pravoslavnim Crkvama, van Sovjetskog saveza.

Tako da, ukratko, da nije bilo Oktobarske revolucije 1917. godine i da nije bilo Vladimira Lenjina, sasvim je izvesno da bi i Rusi i Gruzijci bili prešli na novi kalendar. I obeležavali bismo i mi praznike po novom kalendaru, da nije bilo tog spleta okolnosti, pre svega povezanim sa komunistima i crvenim terorom.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ja bih shvatio da preuzima inicijativu, ali ispada onda da mi to nismo uradili ubog Svete Gore?

Nije to zbog Svete gore, već problema sa Rusima i Gruzinima.

Sveta gora je zbog specifičnih okolnosti zamrznuta u vremenu, kao da Vizantija i dalje postoji. Ona ne pripada ni istoj vremenskoj zoni, uopšte, već vizantijskoj. Sada je tamo, u Hilandaru, idući dan i prošlo 6 ujutru.

 

[Konstantin Veliki]

Ja sam razgovarao sa velikim brojem ljudi koji sami sebe smatraju duhovnima; oni kažu da je Milanović bio ekumenista i da bi prelazak na drugi kalendar udaljilo Srbe od Boga i približilo paklu.

Tako da nije samo ni aspekat nacionalnog identiteta baš, mada prvenstveno ima i toga.

Причо сам за свештеницима и сви су били за нови календар, ове које знам који бране календар су неки велики верници лаици, који глуме велике Србе.

Један свештеник ми реко у цркви би увели календар нови, да се не плаше да шта че народ да ради.

 

[Brđanin]

Да забуна буде још већа прелазак на јулијански календар односно рачунање времена од Христа је прво увела Русији Петар Велики мало за њим Цариградска патријаршија 1728 ваљда и Србија мало пре укидања Пећке патријаршије од Турака 1766. године као и у Европи уопште овај календар данашњи је у употреби од 18 . века.
То тада је у Србији и свуда био на снази ромејски календар и рачунање времена од почетка света. Година и датуми су се писали словима чини ми се.
Тако да би сад била
Седам хиљада петсто тридесета година.

Taj romejski kalendar je bio julijanski kalendar, samo su godine računate od 5508., a godina je počinjala 1.9.

 

[NickFreakyrgios]

Taj romejski kalendar je bio julijanski kalendar, samo su godine računate od 5508., a godina je počinjala 1.9.

Нешто врло слично јулијанском је постојало у кумранској заједници врло сличан јулијанском на основу чега ду они рачунали стварање потоп све важније догађаје и он је био соларни не лунарни различит од оног у храму Јерусалима. Песах се померао да је морао увек бити усклађен са целим Израелом. Ја баш нисам стручњак слушаи сам доста о томе могу поставити клипове па ће неком бити јасније.
Тај календар је у популарним " апокрифима" Књига Јубилеја" и Енох. Оне нису пронађене читаве у Кумрану али су реконструсане са коптског или етиопске библије.
Оно што се види по писању Јосифа Флавијуса у књизи "јеврејске старине" да је више користио књигу Јубилеја од официјалне Торе.
Ту је постанак проширен , егзодус мало скраћен продужени догађају на Синају где Мојсије заправо добија 2 Торе.
Они су са тим календаром покушали да реконструишу прошлост и пророке.
Живели су монашки у комунама и сматрају их протохришћанима пре Христа.
Та књига је била популарна у читавом Медитерану тако да ме не би изненадило да су Грци и на томе радили.

 

[ГерхардГеземан]

Po savjetu njemačkog astronoma Christophera Claviusa (Christoph Schlüssel) (1538. – 1612.) i napuljskoga fizičara i astronoma Alojzija Liliusa (Luigi Lilio Ghiraldi) (1520. – 1576.), papa Grgur XIII. (1502. – 1585.) objavio je 24. veljače 1582. reformu do tada postojećega julijanskoga kalendara papinskom bulom Inter Gravissimas nazvanom po prvim dvjema riječima teksta. Ovaj novi kalendar, nazvan gregorijanski kalendar, svoje ime je dobio po papi Grguru.

Papinska bula sadržavala je sljedeće odredbe:

1. Iz kalendara će se izostaviti 10 dana, tako da poslije četvrtka, 4. listopada 1582. slijedi petak, 15. listopada.
2. Prijestupna je svaka godina djeljiva s 4, osim onih godina djeljivih sa 100 pri čemu su one djeljive s 400 također prijestupne.
3. Prijestupna godina ima jedan dan više od obične (koja ima 365 dana) koji se dodaje na kraju mjeseca veljače.
4. Uskrs će se odsad izračunavati po novom pravilu, vezanom za novi kalendar.
5. Prvi dan u godini bit će 1. siječnja.

Prijestupna je svaka godina djeljiva s 4, osim onih godina djeljivih sa 100 pri čemu su one djeljive s 400 također prijestupne.

Kako je onda 2000 bila prestupna,kad je bila deljiva i sa 4 i sa 100 i sa 400 ?

 

[ГерхардГеземан]

Kako je onda 2000 bila prestupna,kad je bila deljiva i sa 4 i sa 100 i sa 400 ?

Izgleda da nisam pažljivo čitao- 2000 je deljiva sa 400,pa je zato bila prestupna godina. Što znači da će 2100 biti neprestupna u gregorijanskom,a prestupna u julijanskom kalendaru,zar ne?
Onda bi trebalo da 2101.godine slavimo Božić 8.januara

 

[NickFreakyrgios]

postao tačan koliko i gregorijanski kalendar.[2]

Pratov predlog
Prat je predložio nešto što on smatra za bolji sistem. Dodatak ekstra sedmice na kraj svake sedme godine (koju Prat naziva "Subotnja godina") i zatim još jedne dodatne sedmice na kraju 28. godine, čini kalendar preciznim koliko i julijanski kalendar. Zatim, definišući "Veliku godinu" kao period od 364 godine (kao što Enohova godina ima 364 dana) Prat kaže: "U svakom skupu od pet Velikih godina bile bi izostavljene dve dodatne sedmice kojima se završava 28-godišnji ciklus, [i to] jedna u trećoj i još jedna u petoj Velikoj godini". Ovim bi kalendar bio precizniji od gregorijanskog kalendara (godina bi trajala 365,24231 dana, desetak sekundi duže od srednje tropske godine i oko 16 sekundi kraće od gregorijanske godine).

Izvori
John Pratt, Review of Mapping Time:, The Calendar and Its History, by E. G. Richards, American Mathematical Monthly, volume 107, number 1, January, 2000
E. G. Richards, Mapping Time: The Calendar and Its History, Oxford University Press, 1998.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Enohov_kalendar

 

[Pumpaj Dinstanović]

Да забуна буде још већа прелазак на јулијански календар односно рачунање времена од Христа је прво увела Русији Петар Велики мало за њим Цариградска патријаршија 1728 ваљда и Србија мало пре укидања Пећке патријаршије од Турака 1766. године као и у Европи уопште овај календар данашњи је у употреби од 18 . века.
То тада је у Србији и свуда био на снази ромејски календар и рачунање времена од почетка света. Година и датуми су се писали словима чини ми се.
Тако да би сад била
Седам хиљада петсто тридесета година.

Julijanski kalendar nastao je pre nego što je uopšte Hrist živeo i ne podrazumeva kalendarsku epohu. Tako da je sasvim pogrešno pričati o prelasku na julijanski kalendar kada govorimo o rednom broju godina.

 

[NickFreakyrgios]

Julijanski kalendar nastao je pre nego što je uopšte Hrist živeo i ne podrazumeva kalendarsku epohu. Tako da je sasvim pogrešno pričati o prelasku na julijanski kalendar kada govorimo o rednom broju godina.

Као и Енохов календар негде 2. век пре Христа. Поента да су први хришћани (Есени) већ тако рачунали време.
Наравно Јеврејска заједница је имала контак са дијаспором у Александрији и свуда тако да им није било недоступно из Египта оно што је касније Гај Јулију Кајсеру било доступно.