- Poruka
- 334.415
Dnevni list Vreme je pre 100 godina 1923. pisao o policijskoj poteri za “bandom falsifikatora novčanica od deset dinara” koja je od Beograda, preko Vinkovaca i Zagreba uspešno okončana u Italiji.
Kako se navodi u dnevnom listu Vreme, za otkrivanje lanca falsifikatora zaslužan je Gligorije Popović, tadašnji šef javne bezbednosti Uprave Varoši u Beogradu.
Do otkrivanja ovih novčanica došlo se nakon prilično zanimljivog niza okolnosti. Falsifikovani novac se nalazio u torbi koja je zaboravljena u vozu koji je doputovao u Beograd, gde je zapremljna na stanici u magacinu za čuvanje zaboravljenog prtljaga.
Kosta Milutinović, koji je radio u magacinu železničke stanice u toku svoje smene proverio je sadržaj torbe i “počeo da grabi šakom i kapom dok mu svi džepovi nisu bili toliko puni da prepuknu”.
Deset dana kasnije, u prodavnici Josifa Karija, Gligorije Popović video je svađu trgovca Josifa sa mušterijom koju je prepoznao kao Kostu Milutinovića. Nakon incidenta, trgovac se požalio Popoviću da je novac kojim je Milutinović platio falsifikovan.
Popović je zatim otišao na železničku stanicu i od Milutinovića dobio priznanje da je ovaj ukrao 55 novčanica od 10 dinara, ne znajući da su falsifikovane.
Ipak, prilikom pretresa ustanovili su da nedostaje više novca jer je torba prilikom zaprimanja imala devet kilograma dok je sada, sa sve ukradenim novcem, težila sedam kilograma i 200 grama.
Popović je zbog toga organizovao pretres kuće Milutinovića gde je pronađeno 8.000 dinara unutar kuće i “19 paketa od po 100 komada falsifikovanih novčanica” zakopanih u dvorištu.
Tri dana nakon pretresa, portir hotela “London” došao je da pokupi torbu sa železničke stanice, odakle su odmah javili Popoviću. Prilikom pretresa portirovog stana nađen je telegram u kome je pisalo: “Dobrijević u Vinkovcima uhapšen, Vukota neka proda sve. Nađite novac za advokate. Dobrijević”
Prilikom potrage za Vukotom Đukanovićem koji se spominje u telegramu desio se srećan sticaj okolnosti. Upitavši portira da li zna Vukotu, Popović je dobio odgovor: “Izvolte, g. šefe, ovo je čovek koga tražite”, jer je Vukota ušao u hotel baš u tom trenutku.
Pretresom Vukotine kuće nisu pronašli ništa, ali je Popović sačekao veče i posmatrajući njegovu kuću video mladića kako izlazi noseći veći kofer. Kod mladića u torbi je nađeno 3000 falsifikovanih dinara, a nakon ispitivanja, proznao je da je novac kupio od Dobrijevića, koji je spomenut u telegramu, i da se on trenutno nalazi u zatvoru u Vinkovcima.
Kako piše Vreme, Dobrijević je zapravo mladić koji je zaboravio torbu u vozu za Beograd. On je u Vinkovcima izašao do restorana gde ga je, još jednim slučajnim sticajem okolnosti, uočio policijski činovnik koji je poreklom iz Dalmacije kao i Dobrijević i kome je on bio poznat kao veliki kockar. Zbog toga, priveo je Dobrijevića u stanicu pod optužbom “besposličarenja i skitničarenja”.
Popović je došavši u Vinkovce ispitao Dobrijevića koji je sve priznao i rekao da je novac nabavio u Zagrebu od gostioničara Ignjaca Župančića.
Naime, Župančić ga je prilikom susreta odveo svojoj kući gde su uzeli praznu torbu, a zatim otputovali do druge kuće u kojoj im je neka baba napunila torbu sa 80.000 falsifikovanih dinara. Tu torbu je Dobrijević kasnije zaboravio u vozu.
Uz pomoć zagrebačke policije, Popović je uhapsio Pepu Župančić, sestru gostioničara koja je tvrdila da njen brat nije kriv i da stari policijski agent Brestovac, kao prijatelj njenog brata, može to da garantuje.
Popović je zatim odveo Dobrijevića do kuće detektiva Brestovca, koju je Dobrijević prepoznao kao kuću u kojoj je dobio novac. Istog dana uhapšen je i Brestovac koji je priznao da je od gostioničara Župančića dobio falsifikovani novac.
Župančić je takođe uhapšen tog dana. Ipak, prilikom pretresa u policijskoj stanici, Župančić je pokušao da pobegne skokom kroz zatvoren prozor, ali je odmah nakon pada uhvaćen. Tada je priznao da već tri godine švercuje kokain i duvan iz Trsta i da je od svojih kupaca jednom prilikom dobio 80.000 falsifikovnih dinara koje je odlučio da proda, a da je novac krio u kući Brestovca, jer niko ne bi posumnjao na njega kao bivšeg policajca.
Ipak, kako stoji u tekstu, Župančićeva priča nije bila istinita, i nakon dužeg ispitivanja, od Župančića su dobili ispravnu verziju događaja, ali nažalost ona nije izložena u tekstu.
link
Kako se navodi u dnevnom listu Vreme, za otkrivanje lanca falsifikatora zaslužan je Gligorije Popović, tadašnji šef javne bezbednosti Uprave Varoši u Beogradu.
Do otkrivanja ovih novčanica došlo se nakon prilično zanimljivog niza okolnosti. Falsifikovani novac se nalazio u torbi koja je zaboravljena u vozu koji je doputovao u Beograd, gde je zapremljna na stanici u magacinu za čuvanje zaboravljenog prtljaga.
Kosta Milutinović, koji je radio u magacinu železničke stanice u toku svoje smene proverio je sadržaj torbe i “počeo da grabi šakom i kapom dok mu svi džepovi nisu bili toliko puni da prepuknu”.
Deset dana kasnije, u prodavnici Josifa Karija, Gligorije Popović video je svađu trgovca Josifa sa mušterijom koju je prepoznao kao Kostu Milutinovića. Nakon incidenta, trgovac se požalio Popoviću da je novac kojim je Milutinović platio falsifikovan.
Popović je zatim otišao na železničku stanicu i od Milutinovića dobio priznanje da je ovaj ukrao 55 novčanica od 10 dinara, ne znajući da su falsifikovane.
Ipak, prilikom pretresa ustanovili su da nedostaje više novca jer je torba prilikom zaprimanja imala devet kilograma dok je sada, sa sve ukradenim novcem, težila sedam kilograma i 200 grama.
Popović je zbog toga organizovao pretres kuće Milutinovića gde je pronađeno 8.000 dinara unutar kuće i “19 paketa od po 100 komada falsifikovanih novčanica” zakopanih u dvorištu.
Tri dana nakon pretresa, portir hotela “London” došao je da pokupi torbu sa železničke stanice, odakle su odmah javili Popoviću. Prilikom pretresa portirovog stana nađen je telegram u kome je pisalo: “Dobrijević u Vinkovcima uhapšen, Vukota neka proda sve. Nađite novac za advokate. Dobrijević”
Prilikom potrage za Vukotom Đukanovićem koji se spominje u telegramu desio se srećan sticaj okolnosti. Upitavši portira da li zna Vukotu, Popović je dobio odgovor: “Izvolte, g. šefe, ovo je čovek koga tražite”, jer je Vukota ušao u hotel baš u tom trenutku.
Pretresom Vukotine kuće nisu pronašli ništa, ali je Popović sačekao veče i posmatrajući njegovu kuću video mladića kako izlazi noseći veći kofer. Kod mladića u torbi je nađeno 3000 falsifikovanih dinara, a nakon ispitivanja, proznao je da je novac kupio od Dobrijevića, koji je spomenut u telegramu, i da se on trenutno nalazi u zatvoru u Vinkovcima.
Kako piše Vreme, Dobrijević je zapravo mladić koji je zaboravio torbu u vozu za Beograd. On je u Vinkovcima izašao do restorana gde ga je, još jednim slučajnim sticajem okolnosti, uočio policijski činovnik koji je poreklom iz Dalmacije kao i Dobrijević i kome je on bio poznat kao veliki kockar. Zbog toga, priveo je Dobrijevića u stanicu pod optužbom “besposličarenja i skitničarenja”.
Popović je došavši u Vinkovce ispitao Dobrijevića koji je sve priznao i rekao da je novac nabavio u Zagrebu od gostioničara Ignjaca Župančića.
Naime, Župančić ga je prilikom susreta odveo svojoj kući gde su uzeli praznu torbu, a zatim otputovali do druge kuće u kojoj im je neka baba napunila torbu sa 80.000 falsifikovanih dinara. Tu torbu je Dobrijević kasnije zaboravio u vozu.
Uz pomoć zagrebačke policije, Popović je uhapsio Pepu Župančić, sestru gostioničara koja je tvrdila da njen brat nije kriv i da stari policijski agent Brestovac, kao prijatelj njenog brata, može to da garantuje.
Popović je zatim odveo Dobrijevića do kuće detektiva Brestovca, koju je Dobrijević prepoznao kao kuću u kojoj je dobio novac. Istog dana uhapšen je i Brestovac koji je priznao da je od gostioničara Župančića dobio falsifikovani novac.
Župančić je takođe uhapšen tog dana. Ipak, prilikom pretresa u policijskoj stanici, Župančić je pokušao da pobegne skokom kroz zatvoren prozor, ali je odmah nakon pada uhvaćen. Tada je priznao da već tri godine švercuje kokain i duvan iz Trsta i da je od svojih kupaca jednom prilikom dobio 80.000 falsifikovnih dinara koje je odlučio da proda, a da je novac krio u kući Brestovca, jer niko ne bi posumnjao na njega kao bivšeg policajca.
Ipak, kako stoji u tekstu, Župančićeva priča nije bila istinita, i nakon dužeg ispitivanja, od Župančića su dobili ispravnu verziju događaja, ali nažalost ona nije izložena u tekstu.
link
