lazarevic98
Početnik
- Poruka
- 36
Pozdrav.Do sada sam pisao teme vezane za simptome mog problema.Sada želim da pišem direktno o problemu.Izvinjavam se što sam ispisao roman,ali gledao sam da budem što detaljniji.
Sve je počelo u februaru ove godine kada mi je komad hrane zastao na epiglotisu zbog novonastale upale jednjaka(saznao sam da je upala posle mesec dana).Tada sam se jako uplašio jer sam mislio da se gušim.Posle pola sata mi se pojavio ogroman otok na guši.Naravno i zbog njega sam se istresirao.Od tog dana pa sve do danas vučem fobiju od gutanja hrane i gušenja,jedem samo pasirano.Čak ne sme da bude gusto nego tečno pasirano.Doktor je mislio da je otok zbog mononukleoze,ali kako je vreme odmicalo,a ovo nije prolazilo,svi smo shvatili da to nije mononukleoza.Dali su mi uput za Tiršovu i u Tiršovoj su mi zakazali Endoskopski pregled i pasažu jednjaka,ali tek za 24.mart (a tada je bio 4.mart).Naravno ja nisam jeo i ceo taj period od početka problema do Tiršove sam bio previše uplašen i stalno sam guglao simptome.Ja sam sam ustanovio da imam rak jednjaka (nemam) i tu sam se ispresecao.I mogu reći da me je to pretvorilo u hipohondru koji se plaši svake telesne tegobe.Kada sam došao u Tiršovu jako sam se bojao anestezije(iako sam imao operacije pre,a ovo je bilo obično snimanje) jer sam mislio da će anesteziolozi da pogreše i da ću da umrem na stolu (počeci hipohondrije).Naravno svi nalazi u Tiršovoj su bili uredni i osoblje je uključilo psihologa u priču.Kod njega idem redovno,ali baš nešto i ne pomaže.Posle Tiršove sam bio dobro jedno 2 nedelje.Prvog aprila moja anksioznost kreće da se ispoljava.Od tad pa do danas svaki dan imam napade panike po par puta na dan(imao sam i na početku,ali znatno manje nego sad).Sredinom arpila sam išao kod neurologa da mi pogleda reflekse gutanja.Naravno sve čisto.Jedino šta je video je tahikardija na EKG-u,ali on kaže da je to normalno kod anksioznih ljudi.Prepisao mi je lekove.Naravno pre odlaska kod njega nisam primetio tu tahikardiju tek posle sam počeo stalno da pipam srce i da se brinem zbog tako brzih otkucaja.Jednom sam čak 4 dana imao kratak dah,nedostatak vazduha,vrtoglavicu 24h+ itd itd uglavnom tad mi se hipohondrija baš izrazila.Mislio sam da umirem i umišljao sam razne bolesti.Naravno prošlo je samo od sebe,ali mi se i sad povremeno dešava da imam plitko disanje.Pred kraj aprila sam bio kod psihijatra i on mi je takođe prepisao lekove,ali je rekao da prestanem s ovim lekovima koje je prepisao neuropsihijatar.Još jedan dokaz moje hipohondrije je taj da sam pre konzumiranja svakog leka čitao neželjena dejstva i stresirao se da će to sve meni da se desi.Počeo sam da se plašim i običnog febriceta.Na uskrs sam počeo da osećam jak pritisak u gurdima i želucu,kao da mi neko sedi na njima.Vremenom je taj pritisak u grudima prešao u stezanje srca i levog ramena i levog pazuha.To stezanje mi traje i sad trenutno i svaki čas mislim da ću da doživim iznenadnu srčanu smrt.Na dodir me pazuh i rame previše bole.Naravno da sam guglao i sada mislim da imam 1001 bolest,a što je najgore ja stvarno mislim da imam neki zdravstveni problem.Tahikardija sada jako retko prestaje uglavnom je prisutna tokom celog dana kao i to stezanje.I kad mi srce lupa normalno i ne steže me,ja se osećam jako loše psihički i stalno očekujem svoju smrt.Takođe sam u ovih par dana navukao fobiju od smrti(svoje i bliskih ljudi) pa me svaka moguća stvar plaši.Npr tolko se plašim da kad porodica večera ja guglam prvu pomoć tokom gušenja hrane.Ili mama nešto sprema u kuhinji sa elektirčnim aparatom,ja guglam šta raditi povodom strujnog udara.Sestri sam sakrio punjač jer je falsifikat,a čuo sam da od njih telefon eksplodira.Dakle koliko god taj strah zvučao glupo mene ovo jako psihički opterećuje.To stezanje,lupanje srca i strah od smrti trenutno najviše.Ne mogu lepo da zaspim,a i kad zaspim malo ranije budim se oko 4 ujutru uz prejako lupanje srca,kao da sam trčao,a ne spavao.To je još jedna stvar koja me opterećuje,uvek se budim uz prejake otkucaje srca.I naravno ne smem da legnem da nastavim da spavam jer umišljam da ću da umrem u snu.Npr ne smem ni da se tuširam dugo jer sam pročitao da vruća voda pojačava(ili smanjuje)otkucaje srca.Tako da se istuširam za minut.Stalno imam crne misli da ću da umrem ili da će nekom iz moje porodice da se desi tragedija.Zamišljam svoju sahranu i sahrane bližnjih Ceo dan provedem razmišljajući šta ako umrem,šta se dešava posle smrti itd Psihički je neizdržljiva celokupna situacija tj anksioznost.Ništa mi ne pomaže.Otišao sam i u manastir da mi čitaju molitvu...
Ne znam šta više da radim.Na kraju ću stvarno da dobijem nešto od silnog stresiranja.Na početku je jedini problem bilo gutanje,a sada pored toga imam još 1300 problema.Zamolio bih nekog ko je imao anksioznost da mi pomogne i kaže kako se izborio sa njom.Hvala.
Sve je počelo u februaru ove godine kada mi je komad hrane zastao na epiglotisu zbog novonastale upale jednjaka(saznao sam da je upala posle mesec dana).Tada sam se jako uplašio jer sam mislio da se gušim.Posle pola sata mi se pojavio ogroman otok na guši.Naravno i zbog njega sam se istresirao.Od tog dana pa sve do danas vučem fobiju od gutanja hrane i gušenja,jedem samo pasirano.Čak ne sme da bude gusto nego tečno pasirano.Doktor je mislio da je otok zbog mononukleoze,ali kako je vreme odmicalo,a ovo nije prolazilo,svi smo shvatili da to nije mononukleoza.Dali su mi uput za Tiršovu i u Tiršovoj su mi zakazali Endoskopski pregled i pasažu jednjaka,ali tek za 24.mart (a tada je bio 4.mart).Naravno ja nisam jeo i ceo taj period od početka problema do Tiršove sam bio previše uplašen i stalno sam guglao simptome.Ja sam sam ustanovio da imam rak jednjaka (nemam) i tu sam se ispresecao.I mogu reći da me je to pretvorilo u hipohondru koji se plaši svake telesne tegobe.Kada sam došao u Tiršovu jako sam se bojao anestezije(iako sam imao operacije pre,a ovo je bilo obično snimanje) jer sam mislio da će anesteziolozi da pogreše i da ću da umrem na stolu (počeci hipohondrije).Naravno svi nalazi u Tiršovoj su bili uredni i osoblje je uključilo psihologa u priču.Kod njega idem redovno,ali baš nešto i ne pomaže.Posle Tiršove sam bio dobro jedno 2 nedelje.Prvog aprila moja anksioznost kreće da se ispoljava.Od tad pa do danas svaki dan imam napade panike po par puta na dan(imao sam i na početku,ali znatno manje nego sad).Sredinom arpila sam išao kod neurologa da mi pogleda reflekse gutanja.Naravno sve čisto.Jedino šta je video je tahikardija na EKG-u,ali on kaže da je to normalno kod anksioznih ljudi.Prepisao mi je lekove.Naravno pre odlaska kod njega nisam primetio tu tahikardiju tek posle sam počeo stalno da pipam srce i da se brinem zbog tako brzih otkucaja.Jednom sam čak 4 dana imao kratak dah,nedostatak vazduha,vrtoglavicu 24h+ itd itd uglavnom tad mi se hipohondrija baš izrazila.Mislio sam da umirem i umišljao sam razne bolesti.Naravno prošlo je samo od sebe,ali mi se i sad povremeno dešava da imam plitko disanje.Pred kraj aprila sam bio kod psihijatra i on mi je takođe prepisao lekove,ali je rekao da prestanem s ovim lekovima koje je prepisao neuropsihijatar.Još jedan dokaz moje hipohondrije je taj da sam pre konzumiranja svakog leka čitao neželjena dejstva i stresirao se da će to sve meni da se desi.Počeo sam da se plašim i običnog febriceta.Na uskrs sam počeo da osećam jak pritisak u gurdima i želucu,kao da mi neko sedi na njima.Vremenom je taj pritisak u grudima prešao u stezanje srca i levog ramena i levog pazuha.To stezanje mi traje i sad trenutno i svaki čas mislim da ću da doživim iznenadnu srčanu smrt.Na dodir me pazuh i rame previše bole.Naravno da sam guglao i sada mislim da imam 1001 bolest,a što je najgore ja stvarno mislim da imam neki zdravstveni problem.Tahikardija sada jako retko prestaje uglavnom je prisutna tokom celog dana kao i to stezanje.I kad mi srce lupa normalno i ne steže me,ja se osećam jako loše psihički i stalno očekujem svoju smrt.Takođe sam u ovih par dana navukao fobiju od smrti(svoje i bliskih ljudi) pa me svaka moguća stvar plaši.Npr tolko se plašim da kad porodica večera ja guglam prvu pomoć tokom gušenja hrane.Ili mama nešto sprema u kuhinji sa elektirčnim aparatom,ja guglam šta raditi povodom strujnog udara.Sestri sam sakrio punjač jer je falsifikat,a čuo sam da od njih telefon eksplodira.Dakle koliko god taj strah zvučao glupo mene ovo jako psihički opterećuje.To stezanje,lupanje srca i strah od smrti trenutno najviše.Ne mogu lepo da zaspim,a i kad zaspim malo ranije budim se oko 4 ujutru uz prejako lupanje srca,kao da sam trčao,a ne spavao.To je još jedna stvar koja me opterećuje,uvek se budim uz prejake otkucaje srca.I naravno ne smem da legnem da nastavim da spavam jer umišljam da ću da umrem u snu.Npr ne smem ni da se tuširam dugo jer sam pročitao da vruća voda pojačava(ili smanjuje)otkucaje srca.Tako da se istuširam za minut.Stalno imam crne misli da ću da umrem ili da će nekom iz moje porodice da se desi tragedija.Zamišljam svoju sahranu i sahrane bližnjih Ceo dan provedem razmišljajući šta ako umrem,šta se dešava posle smrti itd Psihički je neizdržljiva celokupna situacija tj anksioznost.Ništa mi ne pomaže.Otišao sam i u manastir da mi čitaju molitvu...
Ne znam šta više da radim.Na kraju ću stvarno da dobijem nešto od silnog stresiranja.Na početku je jedini problem bilo gutanje,a sada pored toga imam još 1300 problema.Zamolio bih nekog ko je imao anksioznost da mi pomogne i kaže kako se izborio sa njom.Hvala.
