Kako industrija rešava odeću koja se ne rasproda

[Lorelajn]

Tuga....zaista tuga...zbog potencijalnog rušenja ugleda brenda...bolje spaliti, uništiti nego spustiti cene i rasprodati...

Ogromne količine neprodane GARDEROBE su modnim brendovima postale OGROMAN teret: REŠAVAJU se robe na RAZNE načine i zbog toga su često na UDARU kritika

H&M je još 2018. godine, dakle pre pandemije, otkrio da im je ostalo neprodane odeće u vrednosti od 4,3 milijarde dolara.

Benedeto kaže da su zatvorena vrata trgovina, otkazane narudžbe, propuštene sezone i promene u preferencijama potrošača više nego ikad pre u celom svetu stvorile ogromne količine viškova, i to ne samo neprodane robe, nego i materijala što se koriste u izradi.

Uništavanje robe (više) nije rešenje​

Kako se spuštanje cena ne uklapa u viziju zaštite imidža i integriteta modne marke, luksuzne modne kuće ranije su taj problem jednostavno rešavale spaljivanjem ili bacanjem neprodane robe.

Osim što je ova praksa zakonom regulisana u nekim zemljama, poput Francuske i SAD-a, na nju blagonaklono ne gledaju ni potrošači, a na stubu srama daleko pre Coacha zbog toga su bili igrači poput Burberija, Louis Vuitona i robnih marki koje potpadaju pod okrilje švajcarske grupe Richemont.

Kako bi zaštitila ugled marke i sprečila preprodaju svojih proizvoda na sivom tržištu, vrhunska britanska modna marka Burberry spalila je 2018. godine svoju neprodanu odeću, pribor i parfeme u vrednosti od 28,6 miliona funti, a Richemont, koji poseduje marke nakita i satova Cartier, Piaget i Baume & Mercier, priznao je u maju 2018. da je, nastojeći da zadržava svoje proizvode izvan ruku neovlašćenih prodavača i sivog tržišta, uništio satove vredne oko 563 miliona dolara.


Iako bi advokati modnih kuća mogli da se pozabave traženjem rupa u zakonu, za šta je između ostalog prozvan brend Coach navodima da uništavanjem torbica nastoji da smanji porez, i što su oni demantovali, uništavanje odeće modnim kućama donosi više štete nego koristi jer zadnju reč ipak imaju kupci, a oni ne odobravaju takvu praksu.

Šta da se učini sa viškovima?​

Luksuzne grupe LVMH i Kering prošle godine najavile su da će do 2023. zabraniti spaljivanje robe široke potrošnje, a u postizanju tog cilja LVMH će se voditi primerom Queen of Rawa, kompanije iz Njujorka koja se od marta 2020. godine globalno proširila i ubeležila kvartalni rast od 125 posto.


Prema proračunu ove online trgovine, neiskorišćeni materijali koštaju industriju 120 milijardi dolara godišnje, a završe ili u dimu i pepelu ili pod zemljom.


Kineska grupa Alibaba takođe je pokrenula outlet platformu za luksuzne zalihe, ciljajući na mlađe potrošače i pomažući vrhunskim modnim markama u smanjenju viška nastalih tokom globalnog zatvaranja.

 

[Aeneas]

H&M je još 2018. godine, dakle pre pandemije, otkrio da im je ostalo neprodane odeće u vrednosti od 4,3 milijarde dolara.

Pravi primer korporativnog licemerja... Ovamo H&M reklamira društveno odgovornu politiku, podstiče da im kupci donose svoju staru odeću zarad recklaže za malo popusta, a oni vlastiti višak spaljuju.

A nisu jedni koji to rade. Užas.

 

[Lorelajn]

Pravi primer korporativnog licemerja... Ovamo H&M reklamira društveno odgovornu politiku, podstiče da im kupci donose svoju staru odeću zarad recklaže za malo popusta, a oni vlastiti višak spaljuju.

A nisu jedni koji to rade. Užas.

al ovo mi najjace...kakvi debiliiiiiiiiiiiiiiiii

Kako bi zaštitila ugled marke i sprečila preprodaju svojih proizvoda na sivom tržištu, vrhunska britanska modna marka Burberry spalila je 2018. godine svoju neprodanu odeću, pribor i parfeme u vrednosti od 28,6 miliona funti, a Richemont, koji poseduje marke nakita i satova Cartier, Piaget i Baume & Mercier, priznao je u maju 2018. da je, nastojeći da zadržava svoje proizvode izvan ruku neovlašćenih prodavača i sivog tržišta, uništio satove vredne oko 563 miliona dolara.

 

[gost 433974]

Stete kiseoniku tako

 

[Aeneas]

al ovo mi najjace...kakvi debiliiiiiiiiiiiiiiiii

a Richemont, koji poseduje marke nakita i satova Cartier, Piaget i Baume & Mercier, priznao je u maju 2018. da je, nastojeći da zadržava svoje proizvode izvan ruku neovlašćenih prodavača i sivog tržišta, uništio satove vredne oko 563 miliona dolara.

Pa pazi, s obzirom koliko njima koštaju satovi, ovih pola milijardi može značiti da su uništili fazon pedesetak satova.

 

[gost 433974]

Pa pazi, s obzirom koliko njima koštaju satovi, ovih pola milijardi može značiti da su uništili fazon pedesetak satova.

Meni toico na nipodostavanje njihove robe
Toliko im vredi roba tako sto je spaljuju
A ljudi spaljuju i dtare iznosene stvari
Pa takav sticem utisak, da nije nesto posebno

 

[gost 433974]

Nije stvar u kvalitetu onda vec u marki

 

[Aeneas]

Nije stvar u kvalitetu onda vec u marki

Pa kada je u pitanju Kartije i slično, mnogo je više od marke.

Fora je što njihovi satovi godinama stiču kolekcionarsku vrednost, dakle cena im ne opada nego raste, i onda bi tih 563 miliona u uništenim satovima za par godina vredelo par stotina hiljada $ više na crnom tržištu ako bi završili, što bi samo po sebi moglo da obori potražnju ili profit u perspektivi.

To i mogu da razumem, ali uništavanje odeće jok. Uništiće nas nesposbnost da se podredimo reciklaži,

 

[gost 433974]

Pa kada je u pitanju Kartije i slično, mnogo je više od marke.

Fora je što njihovi satovi godinama stiču kolekcionarsku vrednost, dakle cena im ne opada nego raste, i onda bi tih 563 miliona u uništenim satovima za par godina vredelo par stotina hiljada $ više na crnom tržištu ako bi završili, što bi samo po sebi moglo da obori potražnju ili profit u perspektivi.

To i mogu da razumem, ali uništavanje odeće jok. Uništiće nas nesposbnost da se podredimo reciklaži,

Aha, samo kazem kako ja vidim na to