od malena mi je zelja bila da otvorim neku temu.. evo ga
dakle
kako gledate filmove?
kad ih gledate?
po koliko opalite dnevno?
samo americke, samo evropske ili mjesavina?
ima li ko tibetansku koncentraciju da odgleda 2-3 evropska dnevno?
jeste primijetili koliko energije uzme gledanje filma? na primjer ako ukljucite film, posle nemate snage za ucenje....
jel vam se desava nekad po mjesec dana da gledate glupe komedije, limunda, pa da derete po evropljanima... ?
kako birate filmove, po rediteljima, glumcima, pravcima, godinama?>?
ponavljate li?? imam na primjer masu filmova koje sam jednom odgledao, nista nije ostalo od njih, iako su mi medju omiljenima, sem tog osjecaja odusevljenja..
citate li intervjue reditelja, glumaca ( jung veli da bi najbolje razumio neku teoriju potrebno je da poznajes zivot autora))
sta je film za vas? dozivljaj..? :O
sve u svemu, sve ono vezano za proces gledanja, film, buljenje u ekran i jedenje kokica...
eto
jedna glupa tema za cakulanje
Што каже, уопште није глупа тема.
Навукао сам се сад на HD и скидам и гледам филмове најмање у 720p. По могућству BlueRay. Па и ако филм буде преко 7, 8 гига, одлично. Не гледам, како да кажем, сваки дан, али чим нађем неки добар са добром верзијом скидам и гледам, наравно кад ми обавезе дозволе. Али зато сваки дан пратим шта излази.
Нажалост амерички су најзаступљенији па је скоро само то и на располагању. Тако да редовно гледамо Србе као терористе. А ако смо срећни, биће браћа Руси (сарказам). Е сад нашао сам и добрих руских филмова само нажалост у лошијим форматима па сам одгледао и морам признати да су много реалистичнији од јебеног Рамба, Дудикофа итд. А кад си споменуо већ и колико дневно, па ако рачунаш и серије, викендом могу и по неколико сати да опичим. А и преко недеље, после поноћи. Цепнем неку трилогију или тако нешто.
Што се мене тиче, гледање не одузима енергију, једино ако бих гледао 10 сати нон стоп. Један филм од рецимо, два сата, ништа. Дође ми и као пауза па после настављам са радом или чим већ.
Обожавам ратне филмове из скоро свих периода историје. По могућству мрачне и са Ханс Цимером у главној улози

. КомеНдије нешто и не волим, у смислу сад да тражим и да гледам, али ако наиђем на неку, коју по мишљењу других ваља погледати онда гледам. Исто тако и хороре као и акције.
Од филмова никако не очекујем да буду реални па ми и не сметају превише грешке, осим кад су злонамерне или кад су баш имбецилне (Рамбо који побија сам руске командосе, уништава јуришни хеликоптер или Шрафцигер у командосу кад побије око 10.000 људи). Такође ми смета претеран употреба CGI, кад су филмови баш прерађени да више не личе ни на шта.
Најчешће кад ми се гледа нешто тражим разне листе ратних филмова (које сам тотално, али тотално исцрпео) или пак акција. А некад и по глумцима али доста ређе.
Јако често "понављам", како кажеш, филмове које вреди гледати. Па тако имам и позамашну колекцију, на полицама, са све кутијама и омотима. Неке, омиљене филмове, сам гледао и пар десетина пута.
Такође веома волим да гледам тзв. блупере са снимања филма (ако се сећате оних филмова са Џеки Ченом, где је на крају сваког филмова, које је углавном он режирао, бај д веј, биле разне сцене са снимања, кад се он ломата, смеје итд.) баш ми некако повећа љубав према филму. А још кад има и као што је Питер Џексон радио за Хобита (БРИЛИЈАНТАН маркетиншки трик) када је с времена на време, до пуштања филма у промет пуштао тзв. Production Diary, где он пролази кроз сетове, прича са разним људима, објашњава и све више и више вас заинтересује за филм а наравно и не открива ништа што би покварило утисак (спојлери). Такође кад ми се неки филм баш и свиди онда и на YT тражим разне интервјуе.
Филмови су за мене одувек били један значајан део живота, почев од устајања у 7 ујутру у недељу, као клинац, како бих гледао цртаће па до ратних филмова до којих сам сад догурао. Под филмовима, у целом тексту, ја убрајам и серије.