Moj najbolji drug jednostavno ne voli plažu, more, kupanje i te stvari. Prosto nije njegov fah. Jednostavno je to dao do znanja svojima, i oni idu bez njega na letovanja. Onda on, pošto ima celu kuću za sebe zove društvo pa se zezamo. Doduše, on nije više tinejdžer, ali mislim da je to važilo i dok je bio. Tako da eto, ako ne volite tu vrstu provoda, jednostavno im kažete i trebalo bi da imaju razumevanja. E sad, ako volite i oni to znaju... onda ne znam.
ako roditelj ima poverenje u svoje dete ..ne bi trebalo da bude nikakvih problema
Možda ima poverenja, ali je suviše zaštitnički nastrojen? Takva je bila moja mama. Držanje deteta, čak i kada ono prestane da bude dete, pod staklenim zvonom. I kad sam iztašao iz tinejdžerskog perioda, pokazivala je znake preterane posesivnosti. Iako s poverenjem nikad nismo imali problema, jednostavno je bio preveliki strah da mi se nešto ne dogodi.
Nje nema od 2013, i naravno da mi jako nedostaje sve ove godine, ali iskreno, njena preterana posesivnost je jedna stvar u vezi s njom koja mi
ne nedostaje. Otac je neuporedivo opušteniji po tom pitanju, tako da mogu sâm da otputujem i na drugi kraj sveta da ima prilike, on ne bi reč rekao. Ono što pokušavam da kažem: zavisi dosta od roditelja i od njihovih pogleda na svet, odnosno na svoje dete.
