Kako da saopstim svojim roditeljima da sam trudna?

[TheMakica]

Evo posto sam se nakon vise godina vratila na forum osecam potrebu da kazem, da sam 1 decembra, 2010 godine izgubila bebu. :/
Tih dana sam dobila i prvu bebinu sliku..
Mnogo sam tesko to prebrodila, ali bas. Iako sam bila mnogo mladja, mnogo nezrelija.
Al` nekako mislim da sam je volela kao da sam je rodila, u zivotu jaci bol u grudima nisam osetila. mm je to podneo gotovo isto kao ja.
Raspadao se zajedno samnom, ali on mi je i pomogao da zaboravim, prebrodim. Eto, koliko godina kasnije, nisam ostala trudna.
Nije sterilitet u pitanju, nego sta znam, visa sila. Mnogo se toga promenilo, svadbu smo pravili, poslove sigurne nasli. Sad je nekako
ostalo samo to. Samo to fali. A idealniji trenutak ne postoji.

 

[Meda]

još nisi prebolela,kad se u sebi budeš pomirila sa tom tugom,tada ćeš biti spremna,
tvoje telo će to znati,ništa na silu ne ide,bićeš dobro i biće i beba,samo polako

 

[TheMakica]

Mozda jedino ako je to u mojoj podsvesti. Ali 3 godine je proslo od tad. Sad imam 22, znam da sam mlada i da ima vremena, ali nekako vec unapred ocajavam.
Nekako se pitam zasta se toliko mucimo, borimo, stvaramo, odvajamo, razmisljamo.. Zbog cega, koga.. Kad bi znala da 100% ne moze, da se pomirim sa tim i bar
prozivim..

 

[Meda]

eejjjj mladosti,sve bi odmah i sad,ne ide to tako,
prestani da razmišljaš,uživaj u onome što imaš sad,problem će se rešiti sam od sebe,veruj mi,
ako se ne boriš,kao da nisi živ,zato svi mi to i radimo,borimo se

 

[TheMakica]

Verujem, zato mi i polako sve to gubi smisao.. Pogotovo sto tako ocajavam gledajuci roditelje kojima su deca "pala s neba" a oni ih zapostavljaju..

 

[limunada]

Ti mozes sve sa dvadeset dve...Zapamti... I ne ocajavaj bezveze ,kao da ti je zivot prosao...a tek je poceo...Tvoje recenice zvuce kao rijeci umornog cetrdesetogodisnjaka,u najmanju ruku...
Uzivaj i gledaj naprijed,ne osvrci se na negativne stvari iz proslosti...Ne opterecuj se sta cebiti u buducnosti,jer to niko ne zna...Zivi u sadasnjosti...i budi srecna svaki dan...

 

[limunada]

Mozda jedino ako je to u mojoj podsvesti. Ali 3 godine je proslo od tad. Sad imam 22, znam da sam mlada i da ima vremena, ali nekako vec unapred ocajavam.
Nekako se pitam zasta se toliko mucimo, borimo, stvaramo, odvajamo, razmisljamo.. Zbog cega, koga.. Kad bi znala da 100% ne moze, da se pomirim sa tim i bar
prozivim..

Kad bi covjek znao gdje ce pasti,sjeo bi...tako nekako glasi poslovica...Nista te ni sada ne sprecava da prozivis...ovde i sada...