Ne radi se ni o kakvoj teoriji zavere, već o tome da on sigurno jeste najmanje 10 godina stariji od nje, možda i više, a da za njene roditelje i to svakako predstavlja problem, pored bolesti, a ona to ne pominje kao da je potpuno nevažno. I ko zna šta oni još njoj nabrajaju, a ona i ne pominje jer sve smatra nevažnim budući da je zaljubljena. A svi znamo da zabranjene ljubavi imaju mnogo veću slast od onih koje to nisu.
Takvim svojim stavom i zabranama njeni roditelji nju prisaljavaju da donese odluku šta će sa njim da radi. Da može normalno da se zabavlja, ko zna šta bi ona mislila i da li bi joj bio dragocen. Možda bi je ta opčinjenost prošla. Ona kao mlada i rekla bih nezrela, čini mi se da vidi u udaji rešenje svih svojih problema, i ljubavnih i sa roditeljima, a u ovom slučuju to može da bude za nju porazno jer to već u startu nije brak bez problema i odricanja. S druge strane, on kao zreo čovek, zaslužuje zrelu odluku. Da li je ona uopšte za to spremna? Da li je dovoljno jaka i zrela da bude oslonoc i sebi i deci i njemu za koju godinu, ako pritreba. Meni se ne čini tako, jer onaj ko nije do 24. doveo odnose sa roditeljima na zadovoljavajuću meru, a i nadalje živi sa njima, rekla bih da nema dovoljno snage za ozbiljne životne borbe.
I da se ne lažemo, mi se svi nadamo da će naši muževi ili žene imati razumevanja za sve što nam se dogodi u životu, da su naš životni oslonac. Ali isto tako znamo za one koji beže glavom bez obzira kad ugledaju problem sa kojim ne mogu da se nose. Dakle, nadamo se ali ne znamo šta ćemo dobiti ako nam se nešto desi. A ona već na samom početku mora da zna da li može da bude u životu koji zahteva mnogo odricanja. Ljubav je u tome jako važna, ali ne i jedini činilac života.
