Kako da napravite pivo kod kuće

[Nina]

Osnovna podela piva je na svetla i tamna . Suštinska razlika je u sirovinama koje se koriste. Za svetlo pivo se koristi svetli slad, a za tamno se praktikuje kombinacija različitih vrsta: svetli, tamni, ali i specijalni karamelni, pečeni.Sirovine koje se koriste u industrijskoj i zanatskoj proizvodnji su manje-više iste. Međutim, zanatska proizvodnja je komplikovanija, jer je mnogo teže napraviti pivo uvek istog kvaliteta u malim serijama. U Srbiji su sve popularnija i pšenična piva. Glavna razlika između pšeničnih piva i svih ostalih jeste da se udeo slada zamenjuje pšenicom. Nekada i do 60% bude ova supstanca,

Evo jednostavnog recepta: pet kilograma slada (dve vrste), 30-40 grama hmelja (dve vrste), kesica kvasca i voda.

Kada je u pitanju odnos za kuvanje, on bi bio da na jedan kilogram slada ide 3,6 litara vode. Kuvanje slada se obično sprovodi na 66 stepeni, a posle, kad se procedi, kuva se na temperaturi ključanja. I sve može da bude gotovo za tri, četiri sata. Pomešati slad i kvasac, pa sve to sipati u posudu. Fermentacija traje oko 10 dana. Da dolazi do ovog procesa, najbolje se vidi po pojavi prstenasto naslaganih mehurića, nakon čega se smesa pretvara u kremastu, smeđu masu, koja bi s vremenom trebalo da splasne.

Sledeći korak je da se pokupi pena, nakon toga sledi pretakanje piva čistim crevom. Pretače se samo tečnost iznad guste mase, koja se istaložila na dnu posude. Gusti talog ostaviti u posudi. Predhodno sterilisane flaše napuniti, ali ne do vrha, već ostaviti prazninu od oko 30 mm od grla. U flaše sipati po pola kašičice šećera i sve to ostavite pet dana, da šećer fermentira. Posle ovog postupka, staviti pivo na hladno i tamno mesto da se filtrira. Nakon dve nedelje, pivo je spremno za upotrebu.

Zašto je zanatsko pivo bolje od industrijskog?
Vrenje kod zanatskog piva traje oko dve nedelje, jer je toliko potrebno da bi pivski kvasac pretvorio šećer u alkohol, dok kod industrijskog - to traje jedan dan.
Bilo svetlo ili tamno, mutno, bistro, ječmeno ili pšenično ukoliko ste ljubitelj piva konzumiranje u umirenim količinama je zdravo. Preporučena dnevna doza piva za pripadnice lepšeg pola je 0,5 a za muškarce jedan litar.

(izvor:Ekapija)

 

[Alter_Ego_]

@Stojkov Menidjer

 

[Gost 436702]

Preporučena dnevna doza piva za pripadnice lepšeg pola je 0,5

Leleee

 

[Grej]

Pogledajte prilog 1064864

Osnovna podela piva je na svetla i tamna . Suštinska razlika je u sirovinama koje se koriste. Za svetlo pivo se koristi svetli slad, a za tamno se praktikuje kombinacija različitih vrsta: svetli, tamni, ali i specijalni karamelni, pečeni.Sirovine koje se koriste u industrijskoj i zanatskoj proizvodnji su manje-više iste. Međutim, zanatska proizvodnja je komplikovanija, jer je mnogo teže napraviti pivo uvek istog kvaliteta u malim serijama. U Srbiji su sve popularnija i pšenična piva. Glavna razlika između pšeničnih piva i svih ostalih jeste da se udeo slada zamenjuje pšenicom. Nekada i do 60% bude ova supstanca,

Evo jednostavnog recepta: pet kilograma slada (dve vrste), 30-40 grama hmelja (dve vrste), kesica kvasca i voda.

Kada je u pitanju odnos za kuvanje, on bi bio da na jedan kilogram slada ide 3,6 litara vode. Kuvanje slada se obično sprovodi na 66 stepeni, a posle, kad se procedi, kuva se na temperaturi ključanja. I sve može da bude gotovo za tri, četiri sata. Pomešati slad i kvasac, pa sve to sipati u posudu. Fermentacija traje oko 10 dana. Da dolazi do ovog procesa, najbolje se vidi po pojavi prstenasto naslaganih mehurića, nakon čega se smesa pretvara u kremastu, smeđu masu, koja bi s vremenom trebalo da splasne.

Sledeći korak je da se pokupi pena, nakon toga sledi pretakanje piva čistim crevom. Pretače se samo tečnost iznad guste mase, koja se istaložila na dnu posude. Gusti talog ostaviti u posudi. Predhodno sterilisane flaše napuniti, ali ne do vrha, već ostaviti prazninu od oko 30 mm od grla. U flaše sipati po pola kašičice šećera i sve to ostavite pet dana, da šećer fermentira. Posle ovog postupka, staviti pivo na hladno i tamno mesto da se filtrira. Nakon dve nedelje, pivo je spremno za upotrebu.

Zašto je zanatsko pivo bolje od industrijskog?
Vrenje kod zanatskog piva traje oko dve nedelje, jer je toliko potrebno da bi pivski kvasac pretvorio šećer u alkohol, dok kod industrijskog - to traje jedan dan.
Bilo svetlo ili tamno, mutno, bistro, ječmeno ili pšenično ukoliko ste ljubitelj piva konzumiranje u umirenim količinama je zdravo. Preporučena dnevna doza piva za pripadnice lepšeg pola je 0,5 a za muškarce jedan litar.

(izvor:Ekapija)

Ne sinak, to nikad neće poleteti.
U suštini...to je to, samo malčice drugačije.

Idemo od početka:

Osnovna podela ide na pils i ale piva.

- mlevenje slada - kombinacijom različit tipova slada od nivoa proprženosti, definišemo boju budućeg piva.
- ukomljavanje - mleveni slad se potapa u vodu (1kg slada na 5 l vode za pivo klasične alkoholne jačine. Manje vode - veća količina alkohola u pivu) temperature od 65 do 73 stepena u periodu od 60 do 90 minuta, po mogućnosti bez oscilacije u temperaturi. Na tim temperaturama se oslobadja enzim koji složeni šećer razgradjuje u maltozu (prosti šećer) koji je pogodan za budući kvasac.
- kuvanje - s obzirom da je mlado pivo kvarljivo, dobijeni sok od ukomljavanje ide na kuvanje u trajanju od sat vremena, gde se na temperaturama od 100 stepeni uništava većina nepoželjnih gljivica. Na 15 min. pre kraja kuvanja dodaje se hmelj koji služi kao konzervans i daje odredjeni ukus piva.
- fermentacija - hladjenjem mladog prokuvanog piva na 30 stepeni, dodaje se kvasac i pretače se u primarni fermentor sa vrenjačom (kako pivo ne bi imalo dodira sa spoljnjim vazduhom) gde se odvija dalje vrenje u trajanju 7-10 dana. Kvasac jede maltozu, ke..nja alkohol a podriguje CO2.
- odležavanje i pretakanje - završetkom fermentacije, pivo se pretače u sekundarni fermentor za odležavanje i dozrevanje u trajanju od min. 28 dana. Pretakanjem se povećava bistrina kao i kod vina.
- flaširanje uz dodatak dodatnog šećera za buduću gaziranost.

Ima još dosta sitnih detalja kao što su kvasci donjeg i gornjeg vrenja za dobijanje pils ili ale piva. Dodavanje hmelja u toku i posle kuvanja. Temperature odležavanje. Period odležavanje kada se stabilizuju svi hemijski procesi u pivu...