Kaketsugi - japanska tehnika nevidljivog popravljanja tkanine

Sensei

Sensei

Master
Moderator
Poruka
88.695
Kaketsugi – bukvalno „nevidljivo popravljanje“ na japanskom je neverovatna tehnika krpljenja tkanine koja uključuje popravku oštećene tkanine do tačke u kojoj ne možete ni reći da je ikada bila oštećena.


Pre nekoliko godina, novinski izveštaj o kaketsugiju južnokorejske TV stanice SBS postao je viralan. Fokusirao se na rad japanskog majstora Takaa Macumotoa, koji je koristio tehniku za obnavljanje odeće više od 55 godina. Iako Macumoto nije jedini upućen u umetnost kaketsugija – japanska stanica NHK je prošle godine predstavljala tim otac-ćerka, Kataoka Tešu i Goto Jošiko – broj takvih majstora je nesumnjivo sve manji.

1658525983304.png
 
Kaketsugi je mukotrpan proces koji počinje uklanjanjem malog komada tkanine iz unutrašnjosti odeće, gde se njegovo odsustvo neće primetiti. Ovaj komad se zatim četka rastvorom na bazi acetona što olakšava uklanjanje pojedinačnih niti.

Skidanje komada tkanine na pojedinačne niti je verovatno najmukotrpniji deo kaketsugija, ali majstori ovog zanata tvrde da je korišćenje potpuno iste tkanine od koje je odeća napravljena od suštinskog značaja da bi popravka na kraju bila zaista nevidljiva.

Novodobivene niti se zatim pažljivo prišivaju preko rupe ili oštećenog dela odeće, iz više pravaca i sa obe strane tkanine. Kada se proces šivanja završi, lepak se nanosi na popravljeno područje, a preostali konci se koriste da još više maskiraju oštećenje.

Konačno, površina popravljena kaketsugijem se ispegla. To pomaže da se sve izgladi i u ovom trenutku je skoro nemoguće videti gde je rupa uopšte bila. Odeća izgleda netaknuta.

Kaketsugi-invisible-mending2.jpg
 
To se kod nas zvalo "umetničko štopovanje" i rađeno je od neposredno pred Prvi balkanski rat, možda 1909. ili 1910. do otprilike 1977.

U Beogradu je bilo 5-6 takvih radnji, a bilo ih je nekoliko i drugde u Srbiji: u Novom Sadu, Kragujevcu, Zrenjaninu, mislim Somboru...

Isto je uziman deo odeće od negde iznutra i sad ne znam baš da li su vađeni pojedinačni končići, ali u svakom slučaju na kraju bi bilo gotovo ili sasvim nevidljivo. I nije bilo jeftino. Tad su ljudi odela kupovali baš retko a nosili skoro svaki dan (za razliku od danas), žene "kostime" isto tako, i to je bilo i finansijski unosno i za majstoricu i za poručioca.

Uzgred, nema nikakvog razloga da se japanske reči kod nas prenose prema engleskom pravopisu, tj da se piše "ts" umesto našeg slova "c". Dakle: kakecugi. Isto tako grad je Cukuba a ne *Tsukuba isl.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top