@Sizif imaš na ovaj recept neku primedbu
Bouže Ninče, pa znaš valjda koliko volim da zakeram kada je hrana u pitanju. Ali priča za kajganu je posebna.
Proveo sam tačno 25 godina svog kuvarskog života pokušavajući da napravim Savršenu Kajganu™.
Napravio sam ih barem hiljadu, i sve, ama baš SVE varijante sa neta i savete za koje sam čuo sam lično isprobao. I sa mlekom i sa jogurtom i ovako i onako i zapečene i mućene mikserom i u blenderu i viljuškom i na ulju suncokretovom i maslinovom i na tiganju teflonskom i keramičkom i sa pavlakom i sa vodom i sve moguće i nemoguće kombinacije.
Na kraju sam hteo da odustanem i prihvatim da ne umem da je napravim savršeno, ali imao sam ludu sreću. Bio sam u jednom finom hotelu poslom, i naručio rutinski kajganu za doručak ne znajući šta bih drugo. Kuvar (Japanac, BTW) napravio je nešto što je apsolutno i potpuno savršenstvo. Toliko meka, toliko fluffy, tako savršenog šmeka i teksture, vanzemaljski dobro. Nisam se stideo i odem pravo kod njega da pitam kako je pravi, očekujući da će me verovatno izbaciti napolje iz kuhinje. Međutim, on je bio toliko ljubazan i maltene srećan što ga pitam da mi je otkrio celu tajnu i ceo proces.
U pitanju je japanska filozofija, less is more. Jednostavnost i savršenstvo. Čovek mi je objasnio - u kajganu se ne stavlja ama baš ništa osim potpuno svežih jaja i masla na kom se sprema, tj. čistog putera (Azijati ga zovu "ghee"). Apsolutno nikakvi dodaci.
Tajna je u svemu ostalom - načinu mućenja jaja, temperaturi tiganja i masla, načinu mešanja u tiganju i najbitnije od svega - vremenu na šporetu. Kad to savladaš, onda si nagrabusio, jer će svi non stop tražiti da im praviš kajganu.
