"Prebacujem sebi zato što sam verovala ljudima. Prebacujem sebi zato što sam verovala da su levičari hrabri, pošteni i solidarni. Zato što sam mislila da su ljudi zahvalna bića. Zato što sam verovala suzama, zato što sam mislila da je društveno važnije od ličnog i zto što sam to primenila u svom životu. Zato što sam decu vaspitavala da budu solidarna sa svačijom patnjom i da ne zameraju drugima kad im tu solidarnost ne uzvrate. Tipična slovenska naivnost iz nekih ruskih romana 19.veka. Prebacujem sebi što nisam sedela u kući i isala umesto da po Jugoslaviji polumrtva od umora širim bratstvo i jedinstvo, a po svetu kosmpolitizam. Da li sam iz ovoga izvukla odgovarajuće pouke? Izgleda da nisam. Pretpostavljam da bih sve ponovila."
Reče Mira Marković za časopis "Alo" i ostade živa.
Noćas garant neću spavati sve razmišljajući šta bi bilo sa Jugoslavijom a posebno Srbijom da gospođa nije bila toliko dobra, naivna i dobronamerna. A tek kakva bi nam omladina bila da ne imaše njenu decu kao svetao primer požrtvovanja, empatije, vrednoće.
Srećni smo mi ljudi da imadosmo Miru, jedna je ona, ne ponovila se.
Reče Mira Marković za časopis "Alo" i ostade živa.
Noćas garant neću spavati sve razmišljajući šta bi bilo sa Jugoslavijom a posebno Srbijom da gospođa nije bila toliko dobra, naivna i dobronamerna. A tek kakva bi nam omladina bila da ne imaše njenu decu kao svetao primer požrtvovanja, empatije, vrednoće.
Srećni smo mi ljudi da imadosmo Miru, jedna je ona, ne ponovila se.