Kairos bog srećnog trenutka

  • Začetnik teme Začetnik teme Lada
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
L

Lada

Legenda
Poruka
52.167
Jedan od najlepših primeraka grčke umetnosti pronađen u našim krajevima sigurno je oštećeni reljef grčkog boga Kairosa iz IV veka p.n.e. Danas se čuva u umetničkoj zbirci “Kairos”, samostana Sv. Nikole u Trogiru.
Neka novija istraživanja ovog reljefa pokazuju da nije nađen u Trogiru, već je u doba renesanse donešen verovatno iz Grčke. Pronađen je u potkrovlju kuće koja je nekada bila u vlasništvu porodice Statilić (Statileo) koja je dala niz uglednih ljudi – diplomata, umetnika povezanih s ugarskim dvorom, svetskih putnika. Stoga se pretpostavlja da je neko od njih pronašao ovaj reljef negde u svetu i doneo ga u Trogir.

Smatra se da je ovaj prikaz najmlađeg Zevsovog sina najsličniji bronzanoj statui Kairosa, koju je izrezbario Lisip. Nažalost, statua nije uspela da se sačuva u minulim vekovima i danas je znamo jedino iz opisa u starim pisanim dokumentima. Prikazivala je boga srećnog trenutka kao mladića s krilima kako stoji na kugli s britvom u ruci. U kasnijem vremenu prikazivali su ga kao mladića bujne, na temenu kratko podšišane kose, sa vagom u ruci. Smatralo se da Kairos budno motri trenutak u kojem će tasovi vage doći u ravnotežan, povoljan položaj – trenutak sreće.
Kairos-rekonstrukcija-300x287.jpg
 
Epigram grčkog pesnika Posidipa (početak III veka pre nove ere) je najpotpuniji sačuvani izvor koji nam može pomoći da dešifrujemo Kairosov zagonetni fenomen. Epigram je napisan u formi dijaloga između posmatrača i same statue. Prevod glasi otprilike ovako:

Odakle dolazi vajar?

Sa Sikiona.

Njegovo ime?

Lisip.

A ti, ko si ti?

Kairos, ja prestižem sve.

Zašto hodaš na prstima?

Uvek sam u žurbi.

Čak i krila na nogama?

Brži sam od vetra.

Zašto tako stežeš britvu desnom rukom?

Da upozorim ljude da sam oštriji od žileta.

Zašto vam pramen kose pada niz lice?

Neka ga zgrabe svako ko mi se nađe na putu.

A pozadi, zašto si ćelav?

Koliko god želja bila velika, neće me stići onaj preko kojeg preletim.

Zašto vas je umetnik stvorio?

Da podsetim ljude, stranče! Sa ovog trema ja sam opomena svima.
kairos.gif
 
Vajarska dela i Aktovi klasičnih figura poput Venere ili Psihe cene se isključivo kao umetnost, bez uzimanja u ozbir žive osobe koja je pozirala slikaru. Ta nelagoda usled prepoznatljivih, svakodnevnih ljudi kao modela za aktove vidno je prisutna od prošlog veka.Razumes @Srensei.
Kairos se smatra bogom srećnog trenutka, onim koji se pojavljuje jednom u životu, dajući čoveku priliku da ga "uhvati za čuperak". Onaj ko u tome uspe, smatrao se srećnim da mu se želje ispune. Međutim, ovaj kratki odlomak Posidipovog dijaloga sa Kairosom ukazuje i na njegov dublji smisao.

Kairos se tiho i brzo kretao među ljudima, dajući im priliku da ga uhvate. Samim izgledom Kairos poziva na budnost, oprez i hrabrost. Jer, Kairosa ne mogu uhvatiti oni koji izbegavaju probleme, koji su plašljivi i strašni u životu, koji se plaše akcije i promena. Provokativni, raščupani čuperak na glavi pruža priliku, ali samo od čoveka zavisi da li će u jednom trenutku delovati. Mora sam izabrati. Ako pokuša, može da uspe ili ne, ali ako odluči da ostane „na sigurnom“, ne rizikujući, nikada neće uhvatiti taj božanski trenutak. Kairos provocira, izaziva čoveka da čini hrabra i smela dela, da voli, da se žrtvuje za druge... Zato mu na lice pada čuperak i može se uhvatiti samo ispred, ako se čovek suoči sa njim. Zato nimalo ne čudi što je ovaj božanski mladić ćelav iza glave, jer kad jednom preleti, nemoguće ga je uhvatiti. Situacija, pravi trenutak u kojem nam je data prilika da reagujemo, odvažimo i delujemo – prošla je jednom zauvek.
 
Akt nas fascinira iz jednostavnog razloga: to je umetnost o nama i našim telima, onome što svi imamo i što nam je dobro poznato, a tu je i iskonski poriv da se zaviri iza odeće onog drugog
Sve to ukazuje na potrebu stalne budnosti, spremnosti da se suočimo sa „novim“, sa izazovom koji nam život postavlja. Takva osoba ima priliku da prevaziđe sebe i prevaziđe sopstvena ograničenja. Zato se u literaturi često pominje da Kairos simbolizuje brze odluke Aleksandra Velikog. Ova veza proizilazi iz činjenice da je Lisip, najpoznatiji tvorac Kairosa, bio vajar na Aleksandrovom dvoru.

Britvica ili mač koga Kairos drži u ruci simbol je unutrašnje borbenosti i nepokolebljive volje pred kojom nema prepreka. Drugim rečima, svaki put kada se čovek usudi, kada se usudi da se suoči sa nečim novim, on postaje pobednik bez obzira da li je izgubio ili pobedio. Zato što je pobedio u bitci koja je najvrednija od svih – pobedio je sebe, svoje strahove i svoja ograničenja. On tako postaje novi čovek, onaj koji je u stanju stalne budnosti, spreman da deluje, nevezan za rezultate sopstvenih dela.

Vaga koju Kairos drži u ruci nosi opšti simbol trenutka kada su dve sile – sile Neba i Zemlje – u najpovoljnijem položaju. To je trenutak kada se Nebo spušta na Zemlju, a ono se penje na Nebo; kada je čovek dobio božanski blagoslov Kairosa. Tada nema granica.

Potreban je tačno JEDAN TRENUTAK za sve velike i male stvari u životu. U njemu se rađamo, umiremo, donosimo odluke, pobeđujemo ili gubimo...

Kairos se u njemu pojavljuje svojom težinom i daje nam priliku da pobedimo, donosi nam miris slave i poziva nas da istinski živimo. Život se sastoji od takvih trenutaka, ostalo je magla zaborava... Jedan trenutak sa Kairosom, trenutak u kome smo istinski živeli, vredniji je od sto godina života bez njega. U njemu smo dotakli večnost.

Možda upravo sada Kairos leti iznad nas tražeći Hrabre. Uhvatimo ga za čuperak ... možda je tu za nas.

Piše: Daliborka Kiković, nova - akropolj. rs
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top