duka52
Početnik
- Poruka
- 21
Da se prisetimo najcuvenijih kafana starog Beograda
-
- Popularno:
- Vezivanje 🫦
- Зашто Вучић говори о грађанском рату?
- Prvi čovek Rosatoma zadužen za Srbiju:...
- Muslimani i hindusi- kulturna...
- Kako to da je Srbija jedina zemlja na...
- Zašto je meso u srbiji više nego duplo...
- Odmazda zbog odbijanja saradnje s...
- Kolosalne razmjere pljacke ovog rezima
- Sta je bre ovo?
- Nina je nedeljama živela u pećini
KAFANE STAROG BEOGRADA
- Začetnik teme duka52
- Datum pokretanja
Znak pitanja.
R.Žiskar
Elita
- Poruka
- 15.608
Beli grad, Poslednja Sansa...
Jary
Elita
- Poruka
- 16.473
tri sesira
- Poruka
- 51.813
sumatovac smrccccc
Psihologue
Buduća legenda
- Poruka
- 37.381
Radi li koji od nabrojanih još uvek?
R.Žiskar
Elita
- Poruka
- 15.608
"?" bi trebao da radi, Poslednja sansa je sada "Sansa" i nema veze sa Poslednjom osim geografske pozicije, Sumatovac je picerija...i sve je manje pravih kafana...
- Poruka
- 5.797
Pod lipom,Grmeč...
- Poruka
- 51.813
ZLATNO BURENCE !
Џорџи
Srebrna tastatura
- Poruka
- 235.416
Manjez..sunce..zona zamfirova..polet...orac..
kod958
Zainteresovan član
- Poruka
- 256
Zora, na Trgu..
Ovako naredjani nazivi prosto bole.
Ovako naredjani nazivi prosto bole.
Милунка Савић
Buduća legenda
- Poruka
- 35.890
"Dardanela i "Albanije" nema već dugo, dugo, dugo... U novije vreme, ni "Marša na Drinu", ni "Liona". A, među najnovijim me baš neprijatno iznenadilo, ni "Grgeča"... 
R.Žiskar
Elita
- Poruka
- 15.608
"Mars na drinu" je postala kockarnica (malo li ih je), "Lion" je prodavnica decije opreme a "Grgec" je odavno nestao...
Милунка Савић
Buduća legenda
- Poruka
- 35.890
Grgeč ipak nije baš toliko odavno, (sad je - Reiffeisen banka ) ali svejedno, ne menja stvar o poraznoj činjenici koliko se ovde malo vodi računa o tradiciji.
gost 10000
Veoma poznat
- Poruka
- 10.858
nije šooma pizzerija..nego malo bolji restoran..........
ne znam da l ste čitali...al ugovor sa pizza hut ističe naredne godine...tako da je vlasnik..zlatnog grozda..onaj šo je pokoopovao svašta nešto......obećao da će lipov lad ponovo biti kao pre.....roopa i kafanče...... ( :
e, da bre...bio sam u bosni danas na roočku sa droogom.......jedna od retkih preživelih kafana....prava ono...a nije im ni klopa loša...
ne znam da l ste čitali...al ugovor sa pizza hut ističe naredne godine...tako da je vlasnik..zlatnog grozda..onaj šo je pokoopovao svašta nešto......obećao da će lipov lad ponovo biti kao pre.....roopa i kafanče...... ( :
e, da bre...bio sam u bosni danas na roočku sa droogom.......jedna od retkih preživelih kafana....prava ono...a nije im ni klopa loša...
gost 10000
Veoma poznat
- Poruka
- 10.858
znaš šo se zove manjež.......? tamo je bila štala i okretnica za defile kona...manjež
dođeš i projašeš konja u kroog i boodeš viđen kao kicoš.......
eo, miloonka...sigoorno ima neku priču o tome....
duka52
Početnik
- Poruka
- 21
Kafana "?"
Kafana "?" je najstarija beogradska kafana. Prvobitno je to bula rezidencija, koju je 1823. izgradio neki grčki arhitekt za makedonskog diplomata i trgovca iz Ohrida Nauma Ička. Kasnije je tu zgradu knez Miloš poklonio svome osobnom lekaru ećimu Tomi ( (h)ećim je turski izraz za lekara ), za zasluge tokom Drugog srpskog ustanka. Ećim Toma je iskoristio dobru lokaciju i zgradu pretvorio u kafanu. Kafana se nalazi na ulici Kralja Petra 6 pored Saborne crkve.
"?"
Kafana je bila prvo poznata kao Ećim Tomina kafana, pa zatim Kod pastira (1878.). Zbog oštrog protivljenja crkvenih vlasti, da se kafana imenuje Kod Saborne crkve - 1892. vlasnik je kao privremeno rešenje stavio znak ?, koji je stajao umesto imena. Taj se naziv održao do danas. U kafanu je 1830-1831. godine navraćao Vuk Karadžić. U njoj je 1834. bio prvi bilijar u Beogradu, a od iste godine bila je prvo čitalište "Srpskih novina".
U znak poštovanja do Crkve, se jedno vreme samo u toj kafani nije pušilo.
Nakon Drugog svetskog rata kafana je zbog blizine Akademije primenjenih umetnosti ugošćavala studente i profesore, pa se tamo polagali i ispite.
Kafana "?" je najstarija beogradska kafana. Prvobitno je to bula rezidencija, koju je 1823. izgradio neki grčki arhitekt za makedonskog diplomata i trgovca iz Ohrida Nauma Ička. Kasnije je tu zgradu knez Miloš poklonio svome osobnom lekaru ećimu Tomi ( (h)ećim je turski izraz za lekara ), za zasluge tokom Drugog srpskog ustanka. Ećim Toma je iskoristio dobru lokaciju i zgradu pretvorio u kafanu. Kafana se nalazi na ulici Kralja Petra 6 pored Saborne crkve.
"?"
Kafana je bila prvo poznata kao Ećim Tomina kafana, pa zatim Kod pastira (1878.). Zbog oštrog protivljenja crkvenih vlasti, da se kafana imenuje Kod Saborne crkve - 1892. vlasnik je kao privremeno rešenje stavio znak ?, koji je stajao umesto imena. Taj se naziv održao do danas. U kafanu je 1830-1831. godine navraćao Vuk Karadžić. U njoj je 1834. bio prvi bilijar u Beogradu, a od iste godine bila je prvo čitalište "Srpskih novina".
U znak poštovanja do Crkve, se jedno vreme samo u toj kafani nije pušilo.
Nakon Drugog svetskog rata kafana je zbog blizine Akademije primenjenih umetnosti ugošćavala studente i profesore, pa se tamo polagali i ispite.
duka52
Početnik
- Poruka
- 21
Kad je Mika Alas svirao boemima
Samo u periodu od 1860. do Drugog svetskog rata Beograd je imao više od hiljadu kafana i mehana. One su bile stecište boema, cenatr javnog života, ali i mesta u kojima su se donosile krupne političke odluke.
Beograd je, ne tako davno bio čuven po svojim kafanama, koje su bile jedan od simbola našeg glavnog grada. Nažalost, poslednjih godina te kafane polako ali sigurno nestaju, a na njihovim mestima otvaraju se banke, restorani brze hrane, ekskluzivni kafići i druga obeležja tranzicije. Doduše i savremena mladež, poput svojih predaka voli da posećuje "ugostiteljske objekte", pa su beogradski kafići, baš kao i nekadašnje kafane puni tokom većeg dela dana. Ali, u njima danas važe neka druga, manje romantična pravila ponašanja, koje su u skladu sa savremenim načinom života. Onih starih, dobro poznatih kafana ostalo je svega nekoliko. One svedoče o "dobrim, starim vremenima" i jednom drugačijem Beogradu, koga više nema. A ta beogradska boemija svoje početke imala je još sredinom 19 veka.
Da su kafane i mehane od davnina obeležje srpske prestonice svedoči činjenica da je, još knez Miloš Obrenović 1859. godine posebnim dekretom regulisao njihov način rada, izgled, kao i pravila ponašanja u njima. Tada su i jasno razgraničeni pojmovi "kafana" i "mehana".
- Mehane su bila mesta na kojima je moglo da se dobije prenoćište i hrana, dok se u kafanama služilo samo piće. Propisom, koji je 1859. doneo knez Miloš predviđeno je da kafane i mehane moraju biti izgrađene od tvrdog materijala i imati ulaz sa čela, a ne iz dvorišta. Po tom propisu bilo je predviđeno i da pojedini lokali, unutar gradskih zidina mogu da uposle devojke, ali maksimum dve, objašnjava Videje Golubović, autor knjige "Mehane i kafane starog Beograda".
Ovaj propis bio je, za javni život Beograda od ogromnog značaja. Jer, gotovo da nije bilo sokaka u ondašnjoj varoši u kome se nije nalazila barem jedna kafana ili mehana. Tako je, recimo, krajem 19 veka bilo zabeleženo da se, u današoj Makedonskoj ulici nalazila 41 kuća i 21 kafana. Slično je bilo i u ostalim delovima grada, pa je Golubović uspeo da popiše čak 960 kafana i mehana koje su, u Beogradu postojale u periodu od 1860. do Drugog svetskog rata ( kada se tome dodaju i lokali o kojima ne postoje pisani tragovi može se zaključiti da ih je bilo i više od hiljadu ).
Svaka kafana starog Beograda imala je svoj "imidž". Znalo se kakvi gosti u nju dolaze, kakvo se piće služi, o čemu se raspravlja. Tako je, recimo kafana "Dardaneli", koja je srušena 1901 godine, a nalazila se na mestu današnjeg Narodnog muzeja važila za prvo stecište boema, pa su, kada je doneta odluka o njenom rušenju zbog toga nastali i pravi protesti. Kasnije se, po boemiji pročula "Pozorišna kasina", smeštena u blizini Narodnog pozorišta, da bi se tek krajem 19. veka boemi preselili u Skadarliju. Naravno, kafane i mehane bile su poznate i po drugim, značajnim događajima.
- U kafani "Proleće", kasnije nazvanoj "Hamburg" zasijala je prva sijalica u Beogradu. Zanimljivo je da se na tom mestu, u Masarikovoj ulici danas nalazi zgrada Elektrodistribucije. Prvi telefon u Beogradu zazvonio je, takođe u kafani i to u "Tri lista duvana", dok je prvi sajam knjiga 1893. održan u "Kolarcu", kafani koja se nalazila na današnjem Trgu Republike. U kafani je prikazan i prvi film, a zanimljivo je da se posle Prvog svetskog rata u "Kasini" jedno vrme zasedala i Narodna skupština, objašnjava Golubović.
Budući da je politika i tada bila omiljena tema, a suparništvo među strankama veliko kafane i mehane delile su se i prema partijskoj pripadnosti gostiju. Tačno se znalo koje kafane važe za "radikalske", a koje za "naprednjačke", gde se okupljaju liberali, a gde socijalisti. Vlast i pojedine stranke umele su da u kafane, u kojima se okuplja "suparnički tabor" pošalju i svoje špijune koji su, imitirajući obične goste prisluškivali šta im protivnici spremaju ili kakvo je raspoloženje naroda prema vlasti.
Svoje kafane imali su i poznati inudstrijalci. Tako je, u Skadarskoj, u blizini čuvene pivnice postojala kafana "Bajloni" ( kada je ona građena na tom su mestu pronađeni ostatci praistorijskog čoveka ), dok je kafana "Smutekovac" pripadala Vajfertu. Ona je tako nazvana po Smuteku, Čehu koji je jedno vreme bio njen vlasnik, a zanimljivo je da je, prilikom posete Beogradu tu boravio i Nikola Tesla.
Ali, kafane su najviše bile čuvene po beogradskim boemima. Njihovi nezaobilazni gosti bili su Đura Jakšić, Laza Kostić, Vojislav Ilić, Janko Veselinović, Laza Lazarević, Stevan Sremac, Branislav Nušić, Tin Ujević...Gde su boemi tu je i orkestar, a u jednom od njih svirao je i Mihailo Petrović, poznatiji kao Mika Alas, čuveni matematičar i naučnik i još čuveniji boem. Svi oni ostavili su neizbrisiv trag u srpskoj umetnosti i nauci, ali i javnom životu glavnog grada, pa nije ni čudo što se za njih vezuju i neobične priče.
- Đura Jakšić voleo je da pije, pa je tako ostao dužan vlasniku kafane "Kod kočijaša". Da bi mu vratio dug naslikao je sedam radnika, inače po nacionalnosti Nemaca koji su, preko puta kafane gradili tadašnju Gradsku bolnicu. Ova slika odmah je nazvana "Sedam Švaba", pa je novo ime, po njoj ubrzo dobila i ta kafana, koja se nalazila u današnjoj ulici Džordža Vašingtona. Imena i to često neobična bila su još jedno obeležje beogradskih kafana. Neka od njih su "Dve lude", "Dve bule", "Zemljotres", "Klanica", "Dobro jutra", "Kafana kod poslednje nade". Bilo je i kafana koje su nosile svetska imena, pa su se zvale "Njujork", "Amerika", "Lion", "Nemački car", napominje Vidoje Golubović, inače dobar poznavalac prošlosti Beograda. Tako se u njegovoj knjizi "Kafane i mehane starog Beograda" nalazi više od osam hiljada informacija o ovoj temi, koje je on voljan i da podeli i sa gostima naše prestonice.
Tako je živeo i takav ambijent je vladao u jednom drugačijem Beogradu. Nazalost danas nije skoro nista sacuvano od tadasnjeg ambijenta.
Samo u periodu od 1860. do Drugog svetskog rata Beograd je imao više od hiljadu kafana i mehana. One su bile stecište boema, cenatr javnog života, ali i mesta u kojima su se donosile krupne političke odluke.
Beograd je, ne tako davno bio čuven po svojim kafanama, koje su bile jedan od simbola našeg glavnog grada. Nažalost, poslednjih godina te kafane polako ali sigurno nestaju, a na njihovim mestima otvaraju se banke, restorani brze hrane, ekskluzivni kafići i druga obeležja tranzicije. Doduše i savremena mladež, poput svojih predaka voli da posećuje "ugostiteljske objekte", pa su beogradski kafići, baš kao i nekadašnje kafane puni tokom većeg dela dana. Ali, u njima danas važe neka druga, manje romantična pravila ponašanja, koje su u skladu sa savremenim načinom života. Onih starih, dobro poznatih kafana ostalo je svega nekoliko. One svedoče o "dobrim, starim vremenima" i jednom drugačijem Beogradu, koga više nema. A ta beogradska boemija svoje početke imala je još sredinom 19 veka.
Da su kafane i mehane od davnina obeležje srpske prestonice svedoči činjenica da je, još knez Miloš Obrenović 1859. godine posebnim dekretom regulisao njihov način rada, izgled, kao i pravila ponašanja u njima. Tada su i jasno razgraničeni pojmovi "kafana" i "mehana".
- Mehane su bila mesta na kojima je moglo da se dobije prenoćište i hrana, dok se u kafanama služilo samo piće. Propisom, koji je 1859. doneo knez Miloš predviđeno je da kafane i mehane moraju biti izgrađene od tvrdog materijala i imati ulaz sa čela, a ne iz dvorišta. Po tom propisu bilo je predviđeno i da pojedini lokali, unutar gradskih zidina mogu da uposle devojke, ali maksimum dve, objašnjava Videje Golubović, autor knjige "Mehane i kafane starog Beograda".
Ovaj propis bio je, za javni život Beograda od ogromnog značaja. Jer, gotovo da nije bilo sokaka u ondašnjoj varoši u kome se nije nalazila barem jedna kafana ili mehana. Tako je, recimo, krajem 19 veka bilo zabeleženo da se, u današoj Makedonskoj ulici nalazila 41 kuća i 21 kafana. Slično je bilo i u ostalim delovima grada, pa je Golubović uspeo da popiše čak 960 kafana i mehana koje su, u Beogradu postojale u periodu od 1860. do Drugog svetskog rata ( kada se tome dodaju i lokali o kojima ne postoje pisani tragovi može se zaključiti da ih je bilo i više od hiljadu ).
Svaka kafana starog Beograda imala je svoj "imidž". Znalo se kakvi gosti u nju dolaze, kakvo se piće služi, o čemu se raspravlja. Tako je, recimo kafana "Dardaneli", koja je srušena 1901 godine, a nalazila se na mestu današnjeg Narodnog muzeja važila za prvo stecište boema, pa su, kada je doneta odluka o njenom rušenju zbog toga nastali i pravi protesti. Kasnije se, po boemiji pročula "Pozorišna kasina", smeštena u blizini Narodnog pozorišta, da bi se tek krajem 19. veka boemi preselili u Skadarliju. Naravno, kafane i mehane bile su poznate i po drugim, značajnim događajima.
- U kafani "Proleće", kasnije nazvanoj "Hamburg" zasijala je prva sijalica u Beogradu. Zanimljivo je da se na tom mestu, u Masarikovoj ulici danas nalazi zgrada Elektrodistribucije. Prvi telefon u Beogradu zazvonio je, takođe u kafani i to u "Tri lista duvana", dok je prvi sajam knjiga 1893. održan u "Kolarcu", kafani koja se nalazila na današnjem Trgu Republike. U kafani je prikazan i prvi film, a zanimljivo je da se posle Prvog svetskog rata u "Kasini" jedno vrme zasedala i Narodna skupština, objašnjava Golubović.
Budući da je politika i tada bila omiljena tema, a suparništvo među strankama veliko kafane i mehane delile su se i prema partijskoj pripadnosti gostiju. Tačno se znalo koje kafane važe za "radikalske", a koje za "naprednjačke", gde se okupljaju liberali, a gde socijalisti. Vlast i pojedine stranke umele su da u kafane, u kojima se okuplja "suparnički tabor" pošalju i svoje špijune koji su, imitirajući obične goste prisluškivali šta im protivnici spremaju ili kakvo je raspoloženje naroda prema vlasti.
Svoje kafane imali su i poznati inudstrijalci. Tako je, u Skadarskoj, u blizini čuvene pivnice postojala kafana "Bajloni" ( kada je ona građena na tom su mestu pronađeni ostatci praistorijskog čoveka ), dok je kafana "Smutekovac" pripadala Vajfertu. Ona je tako nazvana po Smuteku, Čehu koji je jedno vreme bio njen vlasnik, a zanimljivo je da je, prilikom posete Beogradu tu boravio i Nikola Tesla.
Ali, kafane su najviše bile čuvene po beogradskim boemima. Njihovi nezaobilazni gosti bili su Đura Jakšić, Laza Kostić, Vojislav Ilić, Janko Veselinović, Laza Lazarević, Stevan Sremac, Branislav Nušić, Tin Ujević...Gde su boemi tu je i orkestar, a u jednom od njih svirao je i Mihailo Petrović, poznatiji kao Mika Alas, čuveni matematičar i naučnik i još čuveniji boem. Svi oni ostavili su neizbrisiv trag u srpskoj umetnosti i nauci, ali i javnom životu glavnog grada, pa nije ni čudo što se za njih vezuju i neobične priče.
- Đura Jakšić voleo je da pije, pa je tako ostao dužan vlasniku kafane "Kod kočijaša". Da bi mu vratio dug naslikao je sedam radnika, inače po nacionalnosti Nemaca koji su, preko puta kafane gradili tadašnju Gradsku bolnicu. Ova slika odmah je nazvana "Sedam Švaba", pa je novo ime, po njoj ubrzo dobila i ta kafana, koja se nalazila u današnjoj ulici Džordža Vašingtona. Imena i to često neobična bila su još jedno obeležje beogradskih kafana. Neka od njih su "Dve lude", "Dve bule", "Zemljotres", "Klanica", "Dobro jutra", "Kafana kod poslednje nade". Bilo je i kafana koje su nosile svetska imena, pa su se zvale "Njujork", "Amerika", "Lion", "Nemački car", napominje Vidoje Golubović, inače dobar poznavalac prošlosti Beograda. Tako se u njegovoj knjizi "Kafane i mehane starog Beograda" nalazi više od osam hiljada informacija o ovoj temi, koje je on voljan i da podeli i sa gostima naše prestonice.
Tako je živeo i takav ambijent je vladao u jednom drugačijem Beogradu. Nazalost danas nije skoro nista sacuvano od tadasnjeg ambijenta.
Evo i glavnog krivca zasto se kafana "Manjez" tako zove. Danas je tu park kod Jugoslovenskog dramskog pozorista.
gost 10000
Veoma poznat
- Poruka
- 10.858
e, da...to je manjež.. ( :
Evo jos malo varijacija na temu "Ruski car" - "pa i sire"- u proslosti. Od kraja XIX veka do pred sam pocetak II Svetskog rata. Iako nikada nije imao smek boemske kafane, vec pre sminkerske, ne mogu a da ne podelim ove razglednice (fotke) sa vama. Toliko od mene o "Ruskom caru".
Prilozi
gost 129678
Početnik
- Poruka
- 17
zna li neko pravu kafanu...gde moze super da se provede???
Vracam ponovo slicice koje sam greskom izbrisao. Pokusao sam da ubacim neke nove fotke, smanjujuci svoju kvotu KB, pa je tako doslo do propusta. Posto sam za sada na limitu od 1.000 KB (nadam se do daljeg ?) nema novih slicica, ali bar ipak vracam ove dve iz prethodnih postova. Radi se o "Ruskom caru" s kraja XIX veka i prostoru nekadasnjeg Manjeza posle I Svetkog rata, odnosno danasnjem parku kod JDP.
Prilozi
Da li neko zna gde bi mogla da se nabavi knjiga(e) "Stare kafane Beograda", odnosno "Mehane i kafane starog Beograda" autora Dr. Vidoja Golubovica , i da li se radi o jednoj knjizi i vise izdanja, ili o vise razlicitih knjiga ?
