- Poruka
- 388.671
Poznata beogradska kafana Dardaneli bila je stecište umetnika u drugoj polovini 19. veka, sve dok nije srušena 1901. godine. Na njenom mestu danas se nalazi Narodni muzej, odmah iza Spomenika knezu Mihailu. Tu su nekad dane provodili Đura Jakšić, Vojislav Ilić, Stevan Sremac, Radoje Domanović, Dis, Zmaj i drugi – obeležili su jednu epohu i učinili je mitskom. Tu su igrali karte Janko Veselinović i Vojislav Ilić, koji sigurno nije propustio da pomene Tijanu, ćerku Đure Jakšića, u koju je bio zaljubljen.
Četiri reda stolova, okruženih žutim, pletenim stolicama, te 1887. godine pripadali su kafani „Dardaneli“, stecištu glumaca, koji su svaki slobodan trenutak, otet od scene Narodnog pozorišta, koristili da otrče prekoputa, na čaj sa rumom ili partiju bilijara, i književnika, koji su se podjednako rado upisivali na listu beogradskih boema, rimujući život uz smeh i vino. Tu je takođe jedan mladi pesnik doneo svoje stihove Lazi Kostiću i molio ga za mišljenje. Kada je Kostić pesme pročitao, mladom kolegi je napisao:„Svaka strofa – katastrofa”.
Beograđani i njihova elita na koju su tada bili ponosni, nikada nisu prežalili rušenje ,,Dardanela“ 1901. godine, ostavljajući narednim generacijama u amanet da ih pamte kao boemski hram na Trgu republike. Umetničkim dušama utočište je pružila Skadarlija, čiju muziku i gurmanluke nisu imali ama baš nikakvu nameru da odbiju. Kafana ,,Tri šešira“ ubrzo je pokušala da im zameni ,,Dardanele“. Tu dane i noći provodili doživotni prijatelj Đure Jakšica Jovan Jovanović Zmaj, večito mrzovoljni, zakleti ljubitelj rakije Bora Stanković, Vladislav Petković Dis, koji u kafani nikada nije spavao, iako je ona dugo bila njegova nirvana, i postavili su znak jednakosti između antologije srpske književnosti i istorije boema.
Dok je Pikaso po prvi put otkrivao Rim, a Amedeo Modiljani se negde u Parizu kotrljao niz jedne stepenice, nakon što je na zabavi, u čast Žorža Braka, započeo tuču, zbog čega ga je domaćica izbacila napolje, Dis je zauvek napustio Skadarliju, u kojoj godinama unazad više nije mogao da sretne ni Zmaja, ni Đuru Jakšića, ni Janka Veselinovića, ni Vojislava Ilića, ni Stevana Sremca, Milovana Glišića, Radoja Domanovića. Tačku na epohu koja danas zvuči kao mit, stavljena je kada je nemačka podmornica potopila brod kojim je Petković iz Francuske putovao u Grčku.
Dis je izveštač sa fronta u balkanskim ratovima, preživeo je povlačenje preko Albanije, za vreme Prvog svetskog rata, stigao je do Krfa, a zatim do Francuske,
gde piše svoju poslednju zbirku pesama Nedovršene pesme.
Posrtanja i poneki „veseli časovi" pratili su Disa do kraja života, do tragične zore 17. maja 1917. godine, kada je brod „Italija", kojim se iz Francuske vraćao u Grčku, potopila nemačka podmornica.Među utopljenicima, pronađeno je telo pesnika „Utopljenih duša" koji je iz Francuske putovao na Krf.