Manga Hilux
Stara legenda
- Poruka
- 84.255
U životu postoje rituali koji su na granici između banalnog i ozbiljnog budući da je i sam život često banalan, ne mnogo interesantan, a ponekad veoma zanimljiv, fascinantan. Neki rituali su zajednička strast većine, kao što svako od nas ima i navike koje su posebne i specifične. Jedan od najzastupljenijih rituala je poziv na kafu.
Ta neobična filozofija života, koja ima svoju formu, prefinjenost i skrivene poruke, uklanja svakodnevnu žurbu, nervozu, uvodi u smireniji i drugačiji poredak stvari. Poetika tog fenomena zasnovana je na hedonističkom principu života, zbog čega se dosta razlikuje od evropskog shvatanja uživanja i meraka. To je nešto sitno, toplo, duši drago i milo, relaksirajuće i isceljujuće; zna da odmori, uteši, motiviše, usreći. Poziv na kafu je rafiniran i duboko sofisticiran balkanski ritual, s dugotrajnom tradicijom, senzibilan i estetizovan doživljaj vrhunskog čulnog uživanja, s poetikom punom emocija; pozitivna dokolica koja indukuje istinsku potrebu i nužnost da se živi kvalitetnije i vrednije.
Lek za prazninu
Iz svakodnevice je izgnana intima, romantika, privatnost, mašta, izjalovila se ljubav i prijateljstvo. Ogromna praznina koja zjapi mora se popuniti, a ima li za to boljeg načina od poziva na kafu?
Kao specifičan fenomen snažne socijalne integracije i društvene kohezije, poziv na kafu predstavlja značajan kulturni i komunikativni obrazac kroz celu istoriju savremenog društva. Potekao je, ili nije, iz drevnog orijentalnog duha sklonog da merači, ispija kafu iz fildžana i dosipa posle svakog srka. Ljudi imaju potrebu da se ogledaju u drugima, da sebe i svoj život upoređuju da bi tako stekli o sebi neki sud, da podele svoj strah, sreću, svoju zebnju, radost, odgovornost i dileme.
Ova odomaćena i popularna forma neformalne lične komunikacije ima svoju duboku kulturološku, sociološku, karakterološku, istorijsku, filozofsku i etnološku dimenziju. Kada se upućuje poziv, to se radi polako, s puno strasti, poštovanja i uvažavanja da bi se sagovorniku stavilo do znanja o nužnosti, želji i potrebi susreta.
Poziv „hajdemo na kafu” predstavlja fenomen zbližavanja, prepoznatljiv u gotovo svim krajevima sveta i u svim oblastima života, od poslovnog, društvenog, preko privatnog i porodičnog. Kako vreme prolazi, tako se menjaju i društvena pravila ponašanja, dočim ovaj poziv ostaje markantan oblik društvene integracije.
„Imam nešto u poverenju da ti kažem, nije za telefon. Hoćemo li na kafu?”
Nema te veličine koja se neće izložiti zavodljivoj slabosti takvog poziva budući da je pun slutnje, zanosa, planova, rešenja, a radoznala i ponesena duša treperi nad ovakvim izazovom.
Naša prošlost i sadašnjost vezane su za kafu na neki neobjašnjiv način. Dan počinjemo njom. Ona se služi u svim prilikama radosti, odmora, slavlja, žalosti i tuge, uživanja, mržnje, prijateljstva, straha, ljubavi, čežnje, kajanja. Na kafu se zovu i oni koji je nikada nisu popili. Da li je moguće da je kafa baš toliko jaka droga da se ljudi često njoj vraćaju i obraćaju ili iza nje postoje još neki razlozi socijalne prirode, pa onda poziv na kafu i nije baš ono za šta se izdaje?
Unsplash
Reč kafa gotovo na svim svetskim jezicima zvuči isto: kafa, kahva, coffee, café, qahwa, kahve, kof, cahua. Pije se na različite načine, uz dodatak šećera, mleka, krema, pavlake, mnogih začina (bibera, cimeta, cikorije, kardamoma, alkohola, viskija, čokolade). Etimologija reči potiče od oblasti Kafa, na jugozapadu Etiopije. Do 16. veka proizvodnja i uzgoj kafe na plantažama bili su brižljivo čuvana tajna, zbog čega se nije mogla naći izvan područja arapskih zemalja. Prenosi se potom u Carigrad, odakle se proširila na Evropu, i tada nastaje običaj ispijanja kafe.
Interesantno, tokom istorije bilo je nekoliko pokušaja da se ovaj napitak zabrani. Bila je zabranjena u Saudijskoj Arabiji 1511, u Carigradu 1623, Švedska je zabranila kafu 1746. godine. U Francuskoj je bila zabranjena ženama jer se verovalo da izaziva pobačaj. Kada je stigla u Evropu, sveštenici su vršili pritisak na papu da zabrani taj đavolji napitak. Međutim, papa Klement mislio je drugačije, izjavivši da je ukusna, uz šaljivu opasku da bi je trebalo krstiti. Zahvaljujući ovom papskom blagoslovu, konzumiranje kafe se proširilo i gospodari Evropom sve do danas.
Svaka evropska zemlja, jednako koliko i druge na planeti, ima svoju karakterističnu vrstu, posebno ime za ovaj napitak, način na koji se služi, dajući joj posebnu ulogu u svojoj kulturi. Mnoge ankete govore da je to najrasprostranjeniji porok posle cigareta. Drugi tvrde da se kafa troši najviše posle nafte, dok treći veruju da je to najpopularniji napitak posle vode. Proizvođačima donosi basnoslovne zarade.
Miris tek ispečenog zrna nikoga ne ostavlja ravnodušnim jer su sva čula povezana s tim. Dok se pije, posebno prva jutarnja, mozak je fokusiran na prijatne senzacije, sva čula su u harmoniji, pružajući zadovoljstvo, mir, spokojstvo, opuštanje; deluje kao antistres terapija i lek za dušu.
Ne postoji loš trenutak za dobru kafu. Pije se iz svih položaja koje je savremeni čovek izmislio. Postoje i ritualne navike koje su posebne i specifične: prva jutarnja kafa i cigareta ili što bi rekli: fildžan, džezva i neki agdali kolač. Kafopije imaju, čuvaju i poštuju svoj merak, koji je lako uočiti: ona se pije polako, s merakom, uz pozu, stil i neko posebno dostojanstvo.
Pojavom kafe i njenim ispijanjem u obliku sličnom današnjem nastaje novi društveni fenomen, koji se globalizovao i uselio u sve sisteme, vere, kulture. Kultura njenog ispijanja vremenom prerasta i postaje zabavan i koristan običaj, kako kod kuće tako i na poslu, u kafićima. U visokourbanim prostorima postoji običaj da se kafa ispija u elitnim restoranima i hotelima, vikendom pre podne, kada se okuplja kulturna elita.
Unsplash
Pažnja svakom detalju
U našim krajevima od davnina postoji običaj da se gost obavezno počasti kafom. Domaćica će poslužiti gosta kafom i kad nema ničega u kući. Posluživanje je predstavljalo svojevrsni mali kućni performans. Nekad se kafa kupovala u zrnu. Domaćice su je pržile i mlele. Preko ovog sporog običaja žene su naučile da budu smirene i da uživaju u mirisima ispržene i mlevene kafe. U pripremi vodi se računa o svakom detalju: od mlevenja do „ključa” koji baca skuvana kafa; koliko ljudi toliko i različitih kombinacija. Pila se iz džezve i fildžana s kockom šećera i ratlukom. Bakarne džezve su i danas sinonim za dobru kafu.
Poziv na kafu je opšteprihvaćena kulturna vrednost, komunikativna strategija, ali i privatna sfera intimne komunikacije. Svaki poziv skriva i otkriva, spaja i razdvaja, može biti polazna tačka novog života, intimiteta, menja sudbine, isijava bliskost, poverenje, iskrenost, suptilnu diskretnost.
Kafa je samo link ili tajni kôd socijalnog ponašanja, mentalna alhemija, dobrodošlica i sikteruša. „Kod nas se uz kafu rađa ljubav, kuju zavere, leči mamurluk, prave planovi, drže sastanci, mire zavađeni, teše udovice, a ogovaranje bližnjih (ono predstavlja našu najizrazitiju nacionalnu osobinu) ne bi ni u snu bilo moguće uz neko drugo piće”, ukazuje Momo Kapor.
Mnogima je poziv na kafu utočište, ishodište, pribežište.
U totalnoj otuđenosti čoveka od čoveka, jedino je kafa uspela da održi svoj ritam, smisao i tempo. Drastično su izmenjena pravila bontona: svako može pozvati svakog na kafu. Takav potez žene ranije je bila prava jeres. Muško-ženska kafa pravih prijatelja najiskreniji je odnos, dok kafenisanje koleginica s posla prođe u ogovaranju svojih kolega. Kod muško-ženske kafe uvek neko nešto očekuje i nečemu se nada. Naše majke znaju na vreme upozoriti svoje kćerke šta znači poziv na kafu, posebno u večernjim satima kod mladića. Jer taj poziv nije baš ono za šta se izdaje.
Prija uz trač
Kafenisanju pristaju ogovaranje i trač, a ne samo ozbiljne, ljubavne i tužne teme. Kod nas na Balkanu svako ogovara svakoga, a kafa je najbolja prilika za to. Ogovaranje je najvažnija sporedna stvar u našim životima, zahteva ritual i intimnost. To je, za mnoge, psihička terapija, kreacija, aktivni čin. Ogovaranje pomaže ljudima da vide i shvate kome mogu da veruju.
Vidim ti
Gledanje u šolju je tehnika fokusirane naracije i univerzalan princip. Ponire u svet mitskog, simboličkog, intuitivnog, imaginarnog, magijskog, budući da prevrnuta šolja i otisak pritisnutog prsta u talogu vazda kriju tajne. Ponekad je to lucidna poetika izazivanja budućnosti.
izvor Politika
Ta neobična filozofija života, koja ima svoju formu, prefinjenost i skrivene poruke, uklanja svakodnevnu žurbu, nervozu, uvodi u smireniji i drugačiji poredak stvari. Poetika tog fenomena zasnovana je na hedonističkom principu života, zbog čega se dosta razlikuje od evropskog shvatanja uživanja i meraka. To je nešto sitno, toplo, duši drago i milo, relaksirajuće i isceljujuće; zna da odmori, uteši, motiviše, usreći. Poziv na kafu je rafiniran i duboko sofisticiran balkanski ritual, s dugotrajnom tradicijom, senzibilan i estetizovan doživljaj vrhunskog čulnog uživanja, s poetikom punom emocija; pozitivna dokolica koja indukuje istinsku potrebu i nužnost da se živi kvalitetnije i vrednije.
Lek za prazninu
Iz svakodnevice je izgnana intima, romantika, privatnost, mašta, izjalovila se ljubav i prijateljstvo. Ogromna praznina koja zjapi mora se popuniti, a ima li za to boljeg načina od poziva na kafu?
Kao specifičan fenomen snažne socijalne integracije i društvene kohezije, poziv na kafu predstavlja značajan kulturni i komunikativni obrazac kroz celu istoriju savremenog društva. Potekao je, ili nije, iz drevnog orijentalnog duha sklonog da merači, ispija kafu iz fildžana i dosipa posle svakog srka. Ljudi imaju potrebu da se ogledaju u drugima, da sebe i svoj život upoređuju da bi tako stekli o sebi neki sud, da podele svoj strah, sreću, svoju zebnju, radost, odgovornost i dileme.
Ova odomaćena i popularna forma neformalne lične komunikacije ima svoju duboku kulturološku, sociološku, karakterološku, istorijsku, filozofsku i etnološku dimenziju. Kada se upućuje poziv, to se radi polako, s puno strasti, poštovanja i uvažavanja da bi se sagovorniku stavilo do znanja o nužnosti, želji i potrebi susreta.
Poziv „hajdemo na kafu” predstavlja fenomen zbližavanja, prepoznatljiv u gotovo svim krajevima sveta i u svim oblastima života, od poslovnog, društvenog, preko privatnog i porodičnog. Kako vreme prolazi, tako se menjaju i društvena pravila ponašanja, dočim ovaj poziv ostaje markantan oblik društvene integracije.
„Imam nešto u poverenju da ti kažem, nije za telefon. Hoćemo li na kafu?”
Nema te veličine koja se neće izložiti zavodljivoj slabosti takvog poziva budući da je pun slutnje, zanosa, planova, rešenja, a radoznala i ponesena duša treperi nad ovakvim izazovom.
Naša prošlost i sadašnjost vezane su za kafu na neki neobjašnjiv način. Dan počinjemo njom. Ona se služi u svim prilikama radosti, odmora, slavlja, žalosti i tuge, uživanja, mržnje, prijateljstva, straha, ljubavi, čežnje, kajanja. Na kafu se zovu i oni koji je nikada nisu popili. Da li je moguće da je kafa baš toliko jaka droga da se ljudi često njoj vraćaju i obraćaju ili iza nje postoje još neki razlozi socijalne prirode, pa onda poziv na kafu i nije baš ono za šta se izdaje?
Reč kafa gotovo na svim svetskim jezicima zvuči isto: kafa, kahva, coffee, café, qahwa, kahve, kof, cahua. Pije se na različite načine, uz dodatak šećera, mleka, krema, pavlake, mnogih začina (bibera, cimeta, cikorije, kardamoma, alkohola, viskija, čokolade). Etimologija reči potiče od oblasti Kafa, na jugozapadu Etiopije. Do 16. veka proizvodnja i uzgoj kafe na plantažama bili su brižljivo čuvana tajna, zbog čega se nije mogla naći izvan područja arapskih zemalja. Prenosi se potom u Carigrad, odakle se proširila na Evropu, i tada nastaje običaj ispijanja kafe.
Interesantno, tokom istorije bilo je nekoliko pokušaja da se ovaj napitak zabrani. Bila je zabranjena u Saudijskoj Arabiji 1511, u Carigradu 1623, Švedska je zabranila kafu 1746. godine. U Francuskoj je bila zabranjena ženama jer se verovalo da izaziva pobačaj. Kada je stigla u Evropu, sveštenici su vršili pritisak na papu da zabrani taj đavolji napitak. Međutim, papa Klement mislio je drugačije, izjavivši da je ukusna, uz šaljivu opasku da bi je trebalo krstiti. Zahvaljujući ovom papskom blagoslovu, konzumiranje kafe se proširilo i gospodari Evropom sve do danas.
Svaka evropska zemlja, jednako koliko i druge na planeti, ima svoju karakterističnu vrstu, posebno ime za ovaj napitak, način na koji se služi, dajući joj posebnu ulogu u svojoj kulturi. Mnoge ankete govore da je to najrasprostranjeniji porok posle cigareta. Drugi tvrde da se kafa troši najviše posle nafte, dok treći veruju da je to najpopularniji napitak posle vode. Proizvođačima donosi basnoslovne zarade.
Miris tek ispečenog zrna nikoga ne ostavlja ravnodušnim jer su sva čula povezana s tim. Dok se pije, posebno prva jutarnja, mozak je fokusiran na prijatne senzacije, sva čula su u harmoniji, pružajući zadovoljstvo, mir, spokojstvo, opuštanje; deluje kao antistres terapija i lek za dušu.
Ne postoji loš trenutak za dobru kafu. Pije se iz svih položaja koje je savremeni čovek izmislio. Postoje i ritualne navike koje su posebne i specifične: prva jutarnja kafa i cigareta ili što bi rekli: fildžan, džezva i neki agdali kolač. Kafopije imaju, čuvaju i poštuju svoj merak, koji je lako uočiti: ona se pije polako, s merakom, uz pozu, stil i neko posebno dostojanstvo.
Pojavom kafe i njenim ispijanjem u obliku sličnom današnjem nastaje novi društveni fenomen, koji se globalizovao i uselio u sve sisteme, vere, kulture. Kultura njenog ispijanja vremenom prerasta i postaje zabavan i koristan običaj, kako kod kuće tako i na poslu, u kafićima. U visokourbanim prostorima postoji običaj da se kafa ispija u elitnim restoranima i hotelima, vikendom pre podne, kada se okuplja kulturna elita.
Pažnja svakom detalju
U našim krajevima od davnina postoji običaj da se gost obavezno počasti kafom. Domaćica će poslužiti gosta kafom i kad nema ničega u kući. Posluživanje je predstavljalo svojevrsni mali kućni performans. Nekad se kafa kupovala u zrnu. Domaćice su je pržile i mlele. Preko ovog sporog običaja žene su naučile da budu smirene i da uživaju u mirisima ispržene i mlevene kafe. U pripremi vodi se računa o svakom detalju: od mlevenja do „ključa” koji baca skuvana kafa; koliko ljudi toliko i različitih kombinacija. Pila se iz džezve i fildžana s kockom šećera i ratlukom. Bakarne džezve su i danas sinonim za dobru kafu.
Poziv na kafu je opšteprihvaćena kulturna vrednost, komunikativna strategija, ali i privatna sfera intimne komunikacije. Svaki poziv skriva i otkriva, spaja i razdvaja, može biti polazna tačka novog života, intimiteta, menja sudbine, isijava bliskost, poverenje, iskrenost, suptilnu diskretnost.
Kafa je samo link ili tajni kôd socijalnog ponašanja, mentalna alhemija, dobrodošlica i sikteruša. „Kod nas se uz kafu rađa ljubav, kuju zavere, leči mamurluk, prave planovi, drže sastanci, mire zavađeni, teše udovice, a ogovaranje bližnjih (ono predstavlja našu najizrazitiju nacionalnu osobinu) ne bi ni u snu bilo moguće uz neko drugo piće”, ukazuje Momo Kapor.
Mnogima je poziv na kafu utočište, ishodište, pribežište.
U totalnoj otuđenosti čoveka od čoveka, jedino je kafa uspela da održi svoj ritam, smisao i tempo. Drastično su izmenjena pravila bontona: svako može pozvati svakog na kafu. Takav potez žene ranije je bila prava jeres. Muško-ženska kafa pravih prijatelja najiskreniji je odnos, dok kafenisanje koleginica s posla prođe u ogovaranju svojih kolega. Kod muško-ženske kafe uvek neko nešto očekuje i nečemu se nada. Naše majke znaju na vreme upozoriti svoje kćerke šta znači poziv na kafu, posebno u večernjim satima kod mladića. Jer taj poziv nije baš ono za šta se izdaje.
Prija uz trač
Kafenisanju pristaju ogovaranje i trač, a ne samo ozbiljne, ljubavne i tužne teme. Kod nas na Balkanu svako ogovara svakoga, a kafa je najbolja prilika za to. Ogovaranje je najvažnija sporedna stvar u našim životima, zahteva ritual i intimnost. To je, za mnoge, psihička terapija, kreacija, aktivni čin. Ogovaranje pomaže ljudima da vide i shvate kome mogu da veruju.
Vidim ti
Gledanje u šolju je tehnika fokusirane naracije i univerzalan princip. Ponire u svet mitskog, simboličkog, intuitivnog, imaginarnog, magijskog, budući da prevrnuta šolja i otisak pritisnutog prsta u talogu vazda kriju tajne. Ponekad je to lucidna poetika izazivanja budućnosti.
izvor Politika
ili na biciklu
)))))