Kadrovi srpske industrije. Kada će nam svanuti?

[gost 230618]

Da li se srpska industrija nije snašla? To jest, da li su dorasli izazovu vremena dosadašnji kadrovi, učeni na jednom sistemu, koji jako problematično preživljavaju u novom sistemu?

Poučen dosadašnjim sopstvenim iskustvom, primećujem da se mnogi kadrovi, koji su svoju radnu karijeru započinjali pre minimum 33 godine, ne ophode prema radu u novonastalim uslovima, kao što bi to recimo radili isti ti kadrovi, koji su još i iz tog vremena počinjali sa sopstvenim radom, tj. privatnom delatnošću.

Da li su ti radni kadrovi, ali i neki mlađi kadrovi, koji su svoje radne navike stekli učeći se od ovih, zapravo kočnica? Recimo samo da upravljački kadar, po mojim utiscima, najmanje se snalazi u novim uslovima, odnosno, ne vodi posao poput očekivanog, nego se vodi ličnom politikom vođenja i brani svoj položaj, ne radom, trudom, zalaganjem, dodatnim školovanjem i kolegijalnošću (trudeći se da uvek bude korak ispred), nego podmetanjem nogu, lupanjem po glavama podređenima, a sa druge strane uvlačeći se u dupe nadređenima.

 

[Platonida]

Pa odavno je poznato da primaju samo "poslusnike" a ne kadrove koji zaista vrede, cak i da nisu u stranci.

U nekim preduzecima bila je praksa potpisivanja "blanko otkaza" licno direktoru istovremeno sa stupanjem u radni odnos, pa je onda jasno "kome ces i kako biti poslusan".

 

[комшија]

Нема никакве озбиљне индустрије неће и не може бити док се све приватзовано не врати у друштвену својину а онда да радници-самоуправљачи на радничким саветима изаберу директора тј менаџера како се им се то тепа данас, и шефа рачуноводства, за које имају поверења.

У оним национализованим предузећима која су била приватизована током пљачкашке приватизације, а која нису променила делатност и која добро раде, (таквих је природно јако мали број, но има их) посао директора треба понудити оном ко је тај посао обављао за власника који је враћањем предузећа у друштвено власништво добио ногу у д.

 

[Alter_Ego_]

Da li se srpska industrija nije snašla? To jest, da li su dorasli izazovu vremena dosadašnji kadrovi, učeni na jednom sistemu, koji jako problematično preživljavaju u novom sistemu?

Poučen dosadašnjim sopstvenim iskustvom, primećujem da se mnogi kadrovi, koji su svoju radnu karijeru započinjali pre minimum 33 godine, ne ophode prema radu u novonastalim uslovima, kao što bi to recimo radili isti ti kadrovi, koji su još i iz tog vremena počinjali sa sopstvenim radom, tj. privatnom delatnošću.

Da li su ti radni kadrovi, ali i neki mlađi kadrovi, koji su svoje radne navike stekli učeći se od ovih, zapravo kočnica? Recimo samo da upravljački kadar, po mojim utiscima, najmanje se snalazi u novim uslovima, odnosno, ne vodi posao poput očekivanog, nego se vodi ličnom politikom vođenja i brani svoj položaj, ne radom, trudom, zalaganjem, dodatnim školovanjem i kolegijalnošću (trudeći se da uvek bude korak ispred), nego podmetanjem nogu, lupanjem po glavama podređenima, a sa druge strane uvlačeći se u dupe nadređenima.

Браво, мајсторе! Све си рекао.

 

[903]

Нема никакве озбиљне индустрије неће и не може бити док се све приватзовано не врати у друштвену својину а онда да радници-самоуправљачи на радничким саветима изаберу директора тј менаџера како се им се то тепа данас, и шефа рачуноводства, за које имају поверења.

У оним национализованим предузећима која су била приватизована током пљачкашке приватизације, а која нису променила делатност и која добро раде, (таквих је природно јако мали број, но има их) посао директора треба понудити оном ко је тај посао обављао за власника који је враћањем предузећа у друштвено власништво добио ногу у д.

Nema više samoupravljanja,kad to shvatimo ,svanuće nam.

Čoveče,ti nas sa ovim predlogom vraćaš korak u nazad.

 

[Platin]

Nema vise drzavnog upravljanja privredom, i dobijanja poslova preko politike. Sada vlada slobodno trziste, gde su cena i uslovi isporuke (i odrzavanja ako treba) glavna stvar.
Pomenuti "upravljaci" pred penzijom u 99% slucajeva su izvrsavali unapred dogovorene poslove uopste se ne obaziruci na profitabilnost poslovanja i cenu konacnog proizvoda koji prave.

Dacu jedan primer, ne tako veliki, ali sjajan za ovu temu. Pokusali smo pre nekih 20 godina da pravimo napajanja za pc. I, dok smo sve bili isplanirali delovi za napajanje bi kostali oko 100 evra. A od Kineza je moglo napravljeno napajanje da se kupi za samo 20.

p.s. cena data poredjenja radi, znam da 90te nije bilo evra

 

[Alter_Ego_]

Нема никакве озбиљне индустрије неће и не може бити док се све приватзовано не врати у друштвену својину а онда да радници-самоуправљачи на радничким саветима изаберу директора тј менаџера како се им се то тепа данас, и шефа рачуноводства, за које имају поверења.

У оним национализованим предузећима која су била приватизована током пљачкашке приватизације, а која нису променила делатност и која добро раде, (таквих је природно јако мали број, но има их) посао директора треба понудити оном ко је тај посао обављао за власника који је враћањем предузећа у друштвено власништво добио ногу у д.

Постављач теме је објаснио да су управо радници који су затупавили у самоуправљању узрок проблема, као и они млађи који су учили од самоуправљача.

 

[cave man]

Постављач теме је објаснио да су управо радници који су затупавили у самоуправљању узрок проблема, као и они млађи који су учили од самоуправљача.

Uzrok problema je namerno unistenje industrije a zatim smisljeno svaljivanje krivice na radnike.
Podaci do 1989 i posle dovoljno govore:
2012. godine smo imali samo 287.000 zaposlenih u proizvodnji, na ukupno 7,3 miliona stanovnika, po čemu smo u rangu Namibije, Bocvane, Etiopije, Sao Tome i Principa"
Broj zaposlenih u industriji u Beogradu smanjen od 1989. do 2012. godine sa 160.000 na 70.000 radnika
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=09&dd=15&nav_id=753803
Radnici su se samo iskljucili iz proizvodnje

 

[Alter_Ego_]

Uzrok problema je namerno unistenje industrije a zatim smisljeno svaljivanje krivice na radnike.
Podaci do 1989 i posle dovoljno govore:
2012. godine smo imali samo 287.000 zaposlenih u proizvodnji, na ukupno 7,3 miliona stanovnika, po čemu smo u rangu Namibije, Bocvane, Etiopije, Sao Tome i Principa"
Broj zaposlenih u industriji u Beogradu smanjen od 1989. do 2012. godine sa 160.000 na 70.000 radnika
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=09&dd=15&nav_id=753803
Radnici su se samo iskljucili iz proizvodnje

Број запослених и број радника су две различите категорије. Ви самоуправљачи тога нисте свесни.

У производњи у социјалистичком времену је ситуација била онаква каква је данас у јавном сектору у коме и данас постоји самоуправљање.

Дакле, запослено је 100 људи а од тога су 30 радници а 70 су џабалебароши, болованџије, бежачи са посла, забушанти, дупеглавци, нерадници, крадови ексера, хефталица, тоалет папира..итд..итд...

 

[gost 230618]

Uzrok problema je namerno unistenje industrije a zatim smisljeno svaljivanje krivice na radnike.
Podaci do 1989 i posle dovoljno govore:
2012. godine smo imali samo 287.000 zaposlenih u proizvodnji, na ukupno 7,3 miliona stanovnika, po čemu smo u rangu Namibije, Bocvane, Etiopije, Sao Tome i Principa"
Broj zaposlenih u industriji u Beogradu smanjen od 1989. do 2012. godine sa 160.000 na 70.000 radnika
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=09&dd=15&nav_id=753803
Radnici su se samo iskljucili iz proizvodnje

Da li imamo informaciju o tome, koliko je direktora i šefova od ovih 160.000 radnika bilo onda i koliko ih od ovih 70.000 radnika ima danas?

Moje lično iskustvo govori da čak i poimenice su ostali isti, koji su bili, a kamo li da je brojno stanje gotovo isto...

 

[cave man]

Број запослених и број радника су две различите категорије. Ви самоуправљачи тога нисте свесни.

У производњи у социјалистичком времену је ситуација била онаква каква је данас у јавном сектору у коме и данас постоји самоуправљање.

Дакле, запослено је 100 људи а од тога су 30 радници а 70 су џабалебароши, болованџије, бежачи са посла, забушанти, дупеглавци, нерадници, крадови ексера, хефталица, тоалет папира..итд..итд...

Nesumnjivo da su razlicite kategorije jer kod vas neoliberalnih kapitalista dobar broj radnika radi na crno.
Javni sektor nista ne proizvodi a proizvodnja na takozvanom slobodnom trzistu je zanemarljiva.

 

[cave man]

Da li imamo informaciju o tome, koliko je direktora i šefova od ovih 160.000 radnika bilo onda i koliko ih od ovih 70.000 radnika ima danas?

Moje lično iskustvo govori da čak i poimenice su ostali isti, koji su bili, a kamo li da je brojno stanje gotovo isto...

To je jedino tacno. Nastavili su da obitavaju u firmama ciji su radnici izbaceni na ulicu.
Pozavrsavali su "poslove" za krupni kapital.

 

[gost 230618]

Inače, često sam bio u prilici da zaključim kako je kupovinom uspešnih preduzeća, od strane novog vlasnika, dolazilo do toga, da se zadrži postojeći direktor, poveća mu se plata, nekih pet do desetak puta i potom se prelazi na smišljeni, lukavi plan: direktor je prvo, velikom sumom novca, polakomljen i osnaži se. Posle toga, sledi urušavanje poslovanja, za šta se najčešće krivi ljudstvo (inače, ne toliko lenjo i bahato, kako se govori, nego nemotivisano, demoralisano i uopšte, bačeno na kolena), pa kreću otpuštanja. To je prvi krug, gde se direktorove i sve šefovske ruke (da ne kažem, da su oni ipak svi njegovi ljudi, jer, on je - despot) uprljaju. Posle toga, uplašeni radnici, koji su prošli prvi krug, nerado, ali opet, bespogovorno prihvataju spuštanje cene rada za 10%, pa još 10% i tako dok se neko ne smiluje i stane sa tim, pa onda usledi još otpuštanja... Direktor već neće ni na ulicu, ni pijacu da izađe, jer se boji. Šefovi takođe. Radnici, koji su ostali, postali su letargični, umorni, nemotivisani.
Onda sledi završni udarac kolektivu. Vlasnik (stranac), navodno pošizi i otpusti direktora (prethodno mu pripremi otpremninu, toliko veliku da se ovaj opari za dvadeset godina) i onda kreće kao novi zalet, zamah... a u stvari, to je poslednja faza, pred gašenje inženjerske radne snage i prelazak samo na manufakturu po idejnim rešenjima licenciranih stranaca. Čist posao, čista zarada...

 

[Alter_Ego_]

Nesumnjivo da su razlicite kategorije jer kod vas neoliberalnih kapitalista dobar broj radnika radi na crno.
Javni sektor nista ne proizvodi a proizvodnja na takozvanom slobodnom trzistu je zanemarljiva.

Јеси ли, кад си рекао да се број запослених смањио са 160 000 на 70 000 рачунао и број радника на црно у производњи? Мсм..вероватно ниси а кад на ових 70 000 урачунамо и број радника на црно, број је прилично већи. А кад од броја 160 000 из 1989. године избацимо категорије које сам раније описао као "џабалебароши, болованџије, бежачи са посла, забушанти, дупеглавци, нерадници, крадови ексера, хефталица, тоалет папира..итд..итд... " испашће да је однос из 1989. и 2012. године потпуно другачији у односу на оно што желиш да представиш.

 

[cave man]

Јеси ли, кад си рекао да се број запослених смањио са 160 000 на 70 000 рачунао и број радника на црно у производњи? Мсм..вероватно ниси а кад на ових 70 000 урачунамо и број радника на црно, број је прилично већи. А кад од броја 160 000 из 1989. године избацимо категорије које сам раније описао као "џабалебароши, болованџије, бежачи са посла, забушанти, дупеглавци, нерадници, крадови ексера, хефталица, тоалет папира..итд..итд... " испашће да је однос из 1989. и 2012. године потпуно другачији у односу на оно што желиш да представиш.

Tada nije bilo rada na crno.
Sigurno da je broj radnika veci od tih 70.000 ali ko od toga ima koristi sem kapitalista.
Inace.ovako je trebalo sa vama:

 

[Alter_Ego_]

Tada nije bilo rada na crno.
Sigurno da je broj radnika veci od tih 70.000 ali ko od toga ima koristi sem kapitalista.

Тада је врло мали број људи, радио на црно. Мада то нема везе са мојим постом а ти си избегао одговор на моје питање релативизовањем одговора.

Дакле, првобитни твој пост - 160 000 запослених 89. а сада 70 000 у БеГе у производњи.

Мој пост. 160 000 запослених 89 од тога одузети број нерадника = КОЛИКО?

Мој пост. 70 000 запослених 2012 + запослени на црно у прозвидоњи = КОЛИКО?

КОЛИКО год да је прилично се разликује од стања које си ти хтео да прикажеш пуком статистиком која ништа не значи ако се не стави у одговарајући контекст.

 

[Sreten Žujović]

Приватизација у неким случајевима може решити проблем корумпираног и непрофесионалног руководства, то не спорим. Међутим, досовска власт је распродала најконкурентније српске фирме буд зашто, а оне фирме које су организовано пљачкане од стране руководства су угасили распродајући производне линије у старо гвожђе и избацујући људе на улицу. Да је приватизација вођена плански и селективно и да се држава разрачунавала са пљачкашким руководством створили бисмо идеалан систем. Ја сам са те стране идеолошки неострашћен и слажем и са једним и са другим својинским обликом. Кад неко не уме да цени самоуправљање не треба ни да га има и држава због таквих не треба да испашта. Разумем да је ова држава створила Мишковића, али ваљда га је створила да штити ситне произвођаче, а не да их уништава. Сваки ситнији предузимач који је ступио у посао са Мишковићем остао је без гаћа.

Сад, у вези теме. Што се тиче старих кадрова, то су одлично обучени кадрови. Сад што је неко џукела и лопина, то је друга ствар, али реч је одлично обученим кадровима које је држава стварала. Мислим, етичким кодексима не можеш подучити онога ко то неће (да нису случајно кадрови школовани на западу моралнији?) и то треба правно регулисати. Дао бих пример мог професора са факултета, који је прави титоистички или стаљинистички (како год, принцип је исти) кадар. То је права стара школа, врло интересантна предавања (преко 90% студената посећује његова предавања), све јасно декларативно набројано. Али лови у незнању и ломи на страх. Обара на првом потпитању. Међутим и поред тога он је у прва три најстимулативнија професора свих универзитета у Србији по избору студената. Рећи да такав један човек кочи просветни систем Србије је кретенизам. Али свакако треба и његов начин рада модернизовати пошто он колоквијуме не ферма ништа, а семинарски радови код њега и не постоје.

 

[Alter_Ego_]

Приватизација у неким случајевима може решити проблем корумпираног и непрофесионалног руководства, то не спорим. Међутим, досовска власт је распродала најконкурентније српске фирме буд зашто, а оне фирме које су организовано пљачкане од стране руководства су угасили распродајући производне линије у старо гвожђе и избацујући људе на улицу. Да је приватизација вођена плански и селективно и да се држава разрачунавала са пљачкашким руководством створили бисмо идеалан систем. Ја сам са те стране идеолошки неострашћен и слажем и са једним и са другим својинским обликом. Кад неко не уме да цени самоуправљање не треба ни да га има и држава због таквих не треба да испашта. Разумем да је ова држава створила Мишковића, али ваљда га је створила да штити ситне произвођаче, а не да их уништава. Сваки ситнији предузимач који је ступио у посао са Мишковићем остао је без гаћа.

Сад, у вези теме. Што се тиче старих кадрова, то су одлично обучени кадрови. Сад што је неко џукела и лопина, то је друга ствар, али реч је одлично обученим кадровима које је држава стварала. Мислим, етичким кодексима не можеш подучити онога ко то неће (да нису случајно кадрови школовани на западу моралнији?) и то треба правно регулисати. Дао бих пример мог професора са факултета, који је прави титоистички или стаљинистички (како год, принцип је исти) кадар. То је права стара школа, врло интересантна предавања (преко 90% студената посећује његова предавања), све јасно декларативно набројано. Али лови у незнању и ломи на страх. Обара на првом потпитању. Међутим и поред тога он је у прва три најстимулативнија професора свих универзитета у Србији по избору студената. Рећи да такав један човек кочи просветни систем Србије је кретенизам. Али свакако треба и његов начин рада модернизовати пошто он колоквијуме не ферма ништа, а семинарски радови код њега и не постоје.

Шта студираш?

 

[gost 230618]

Приватизација у неким случајевима може решити проблем корумпираног и непрофесионалног руководства, то не спорим. Међутим, досовска власт је распродала најконкурентније српске фирме буд зашто, а оне фирме које су организовано пљачкане од стране руководства су угасили распродајући производне линије у старо гвожђе и избацујући људе на улицу. Да је приватизација вођена плански и селективно и да се држава разрачунавала са пљачкашким руководством створили бисмо идеалан систем. Ја сам са те стране идеолошки неострашћен и слажем и са једним и са другим својинским обликом. Кад неко не уме да цени самоуправљање не треба ни да га има и држава због таквих не треба да испашта. Разумем да је ова држава створила Мишковића, али ваљда га је створила да штити ситне произвођаче, а не да их уништава. Сваки ситнији предузимач који је ступио у посао са Мишковићем остао је без гаћа.

Сад, у вези теме. Што се тиче старих кадрова, то су одлично обучени кадрови. Сад што је неко џукела и лопина, то је друга ствар, али реч је одлично обученим кадровима које је држава стварала. Мислим, етичким кодексима не можеш подучити онога ко то неће (да нису случајно кадрови школовани на западу моралнији?) и то треба правно регулисати. Дао бих пример мог професора са факултета, који је прави титоистички или стаљинистички (како год, принцип је исти) кадар. То је права стара школа, врло интересантна предавања (преко 90% студената посећује његова предавања), све јасно декларативно набројано. Али лови у незнању и ломи на страх. Обара на првом потпитању. Међутим и поред тога он је у прва три најстимулативнија професора свих универзитета у Србији по избору студената. Рећи да такав један човек кочи просветни систем Србије је кретенизам. Али свакако треба и његов начин рада модернизовати пошто он колоквијуме не ферма ништа, а семинарски радови код њега и не постоје.

Greška. Stručni kadar iz tog perioda je ili pootpuštan od strane direktorata, koji je svojom gramzivošću rasterao moguće konkutente, oponente, ili je napustio zemlju. Ono što je od ljudi iz tog perioda ostalo u Srbiji je sumnjive stručnosti.

 

[Sreten Žujović]

Шта студираш?

Факултет општенародне одбране и друштвене самозаштите.