Kadlubekova hronika -

[Mrkalj]

Otvaram temu o delu koje je napisao krakovski biskup Vincent Kadlubek - Chronica seu originale regum et principum Poloniae da bismo zajedno istražili šta o poreklu Poljaka u njoj Kadlubek piše.

"Biskup Krakovski Vincent Kadlubko rođ. 1161. umro 1223. jedan izmedju najstariih slavenskih lětopisacah ukazuje da je prastara Velika Iliria sa svojom célom širinom od medje latinske do gèrčke europejska kolěvka naroda Slavjanskoga."

Chronica seu originale regum et principum Poloniae, short name Chronica Polonorum, is a Latin history of Poland written by Wincenty Kadłubek between 1190 and 1208 CE. The work was probably commissioned by Casimir II of Poland. Consisting of four books, it describes Polish history.

Kadłubek included in his work many legendary and anachronistic events in an attempt to connect Polish history to antiquity, for example battles against Julius Caesar or events from early medieval Poland (for example the story of Princess Wanda). Such practice was not uncommon among chronicles in the Middle Ages.

The first, second, and third books are composed as a classical dialogue, where the author positions himself as a witness of a conversation. The Chronica's use of this style is unique in medieval literature but was frequently used in antiquity.

Bibliography​

• Grodecki R., Mistrz Wincenty Kadłubek, biskup krakowski, „Rocznik Krakowski” 10 (1923), s. 30-61.
• Kozłowska –Budkowa Z., Rezygnacje biskupów krakowskich Wincentego i Iwona, „Nasza Przeszłość” 23 (1970), s. 35-44.
• Kürbis B., Wstęp, [w:] Mistrz Wincenty (tzw. Kadłubek), Kronika polska, przeł. i oprac. B. Kürbis, wyd. 2 przejrzane, Wrocław 1996, s. III-CXXXII.
• Kürbis B., Wstęp, [w:] Mistrza Wincentego Kronika Polska, tłum. K. Abgarowicz i B. Kürbis, wstęp i komentarze B. Kürbis, Warszawa 1974, s. 5-70.
• Plezia M., Kadłubek, dzieje imienia, [w:] Od Arystotelesa do Złotej Legendy, Warszawa 1958, s. 314-316.
• Plezia M., Mistrz Wincenty zwany Kadłubkiem, [w:] Pisarze staropolscy, sylwetki, Warszawa 1991, T. 1, s. 102-111.
• Plezia M., Wstęp, [w:] Magistri Vincentii Chronica Polonorum, edidit, praefatione notisque instruixit Marianus Plezia, Kraków 1994, s. V-XXXIV.
• Śliwiński K., W sprawie pochodzenia mistrza Wincentego, „Studia Źródłoznawcze” 24 (1979), s. 169-171.
• tzw. Kadłubek Wincenty, w: Bibliografia literatury polskiej Nowy Korbut, T. 2, Piśmiennictwo staropolskie, hasła osobowe A-M, Warszawa 1964, s. 299-302.
• Zeissberg H., Dziejopisarstwo polskie wieków średnich, [przeł. A. Pawiński] Warszawa 1877, T. 1, s. 89-96.

External links​

• Text of Chronica in Latin
• The Chronicle of the Poles by Vincentius Bishop of Cracow, first English critical edition.
• Constructing memory: holy war in the Chronicle of the Poles by Bishop Vincentius of Cracow
• Vincentius Bishop of Kraków
• Wincenty Kadlubek

 

[Kole11]

Ovde je prevodilac na poljski ostavio dve varijante jer na osnovu originala nije bio siguran iz koje je tačno zemlje čovek kojem je Julije Cezar dao sestru za ženu - Srbije ili Lužičke Srbije.

Huic tandem Julius iure affinitatis gaudet federari, sororem nomine Juliam eius matrimonio sociat, eique iure dotis a fratre Bavaria, donacione vero propter nupcias a viro surbiensis contradata est provincia.

Sugestija prevodioca na poljski iz 1862. je da se radi o "Sorbu" tj. Lužičaninu jer je prevodilac upoznat sa delom koje se pripisuje Porfirogenitu koje tvrdi - da na Slovenskom jugu nije bilo Srba do sedmog veka.

Međutim, ovde vidimo da se Hrvati pišu u latinskom originalu kao Crauacios, pa možemo zaključiti da se u latinskom originalu pri pomenu viro surbiensis radi o mužu iz Srbije, napose što Lužica nikad nije bila država, a u doba u koje autor Venceslav Kadlubek (1160-1223) piše latinski original, južnoslovenska Srbija jeste država Nemanjića.

Kako bilo, ništa dok @Kole11 ne prevede.

Ukratko, prema Kadlubeku u preistorijsko vreme prva poljska država je nastala u Karantaniji odakle se proširila na čitavu oblast između severnog i jadranskog mora. Poljaci su ratovali sa Aleksandrom Makedonskim, kasnije i sa Julijem Cezarom koga su porazili. Cezar je zato dao sestru za ženu jednom velikašu iz Sarbije a poljski vladar je od Cezara dobio i Bavariju pride.
Dakle reč je o provinciji Sarbiji iz vremena Julija Cezara. Ne znamo gde se ona nalazila geografski.

Autor, Darius von Güttner-Sporzyński, 2017.g piše o tome, doduše ne pominje da je Julijin muž bio iz Sarbije


Those proto-Poles
should rather be called proto-Slavs, if their first state, headed by Gracchus, was
founded in Carinthia after all. It is indeed worthy of note that the founder of
the first Polish dynasty came from Carinthia. This happened after the fall of the
first state that was founded there — its inhabitants eventually lost as they were
‘luxu dissoluti’ (made indolent by luxury) and ‘mulierum paulatim emolliti lasciuia’
(having gradually lost fortitude by the wilfulness of women

After a period of interregnum, in
reward for victory over Alexander the Great, the goldsmith Lestek was chosen
as the king. Lestek II, the progenitor of the second mythical dynasty, and
Lestek III are in this fable the immediate ancestors of the Pompilidae dynasty.
Lestek III, who ‘in three battles defeated Caesar’ (i.17.1), married Julia, the
sister of the defeated, who brought Lestek Bavaria in her dowry and gave him
a son, Pompilius I. With a concubine who took Julia’s place Lestek III later
had twenty sons. Pompilius I who was a clever and magnificent king, ruling
the ‘Slaviae monarchia’ (Slavonic monarchy) and surrounding lands, also had a
son, Pompilius II, referred to by Gallus as Popiel

 

[Mrkalj]

Ukratko, prema Kadlubeku u preistorijsko vreme prva poljska država je nastala u Karantaniji odakle se proširila na čitavu oblast između severnog i jadranskog mora. Poljaci su ratovali sa Aleksandrom Makedonskim, kasnije i sa Julijem Cezarom koga su porazili. Cezar je zato dao sestru za ženu jednom velikašu iz Sarbije a poljski vladar je od Cezara dobio i Bavariju pride.
Dakle reč je o provinciji Sarbiji iz vremena Julija Cezara. Ne znamo gde se ona nalazila geografski.

Autor, Darius von Güttner-Sporzyński, 2017.g piše o tome, doduše ne pominje da je Julijin muž bio iz Sarbije


Those proto-Poles
should rather be called proto-Slavs, if their first state, headed by Gracchus, was
founded in Carinthia after all. It is indeed worthy of note that the founder of
the first Polish dynasty came from Carinthia. This happened after the fall of the
first state that was founded there — its inhabitants eventually lost as they were
‘luxu dissoluti’ (made indolent by luxury) and ‘mulierum paulatim emolliti lasciuia’
(having gradually lost fortitude by the wilfulness of women

After a period of interregnum, in
reward for victory over Alexander the Great, the goldsmith Lestek was chosen
as the king. Lestek II, the progenitor of the second mythical dynasty, and
Lestek III are in this fable the immediate ancestors of the Pompilidae dynasty.
Lestek III, who ‘in three battles defeated Caesar’ (i.17.1), married Julia, the
sister of the defeated, who brought Lestek Bavaria in her dowry and gave him
a son, Pompilius I. With a concubine who took Julia’s place Lestek III later
had twenty sons. Pompilius I who was a clever and magnificent king, ruling
the ‘Slaviae monarchia’ (Slavonic monarchy) and surrounding lands, also had a
son, Pompilius II, referred to by Gallus as Popiel

Prema Gaju,

Kadlubek kaže da su ti Protopoljac - (Protosloveni ili Ilirii tj. Srbi) i do grčkih međa.

 

[Boris T]

Ukratko, prema Kadlubeku u preistorijsko vreme prva poljska država je nastala u Karantaniji odakle se proširila na čitavu oblast između severnog i jadranskog mora. Poljaci su ratovali sa Aleksandrom Makedonskim, kasnije i sa Julijem Cezarom koga su porazili. Cezar je zato dao sestru za ženu jednom velikašu iz Sarbije a poljski vladar je od Cezara dobio i Bavariju pride.
Dakle reč je o provinciji Sarbiji iz vremena Julija Cezara. Ne znamo gde se ona nalazila geografski.

Autor, Darius von Güttner-Sporzyński, 2017.g piše o tome, doduše ne pominje da je Julijin muž bio iz Sarbije


Those proto-Poles
should rather be called proto-Slavs, if their first state, headed by Gracchus, was
founded in Carinthia after all. It is indeed worthy of note that the founder of
the first Polish dynasty came from Carinthia. This happened after the fall of the
first state that was founded there — its inhabitants eventually lost as they were
‘luxu dissoluti’ (made indolent by luxury) and ‘mulierum paulatim emolliti lasciuia’
(having gradually lost fortitude by the wilfulness of women

After a period of interregnum, in
reward for victory over Alexander the Great, the goldsmith Lestek was chosen
as the king. Lestek II, the progenitor of the second mythical dynasty, and
Lestek III are in this fable the immediate ancestors of the Pompilidae dynasty.
Lestek III, who ‘in three battles defeated Caesar’ (i.17.1), married Julia, the
sister of the defeated, who brought Lestek Bavaria in her dowry and gave him
a son, Pompilius I. With a concubine who took Julia’s place Lestek III later
had twenty sons. Pompilius I who was a clever and magnificent king, ruling
the ‘Slaviae monarchia’ (Slavonic monarchy) and surrounding lands, also had a
son, Pompilius II, referred to by Gallus as Popiel

Сад не можеш да коментаришеш по неким туђим рецензијама а да не прочиташ 2 реда из оригинала. Аутор није рекао да се краљевство простирало од Северног до Јадранског мора.
Ево списка већине земаља и региона из латинског оригинала – које се називају „вандалским“ или варварским. У списку – као што видите "Сарбија" је смештена у Саксонији, односно реч је о Лужичким Србима. Мађарска је Панонија. А Далмација је Склавонија, а Србија се не помине ни у Далмацији ни другде.

.

 

[Mrkalj]

Chronica Polonorum​

Chronica Polonorum – Bishop Vincentius of Cracow also known as Kadłubek
Translated by Darius von Guettner

Prologue
[1]
There were three of them who for three reasons hated theatrical performances. The first one Codrus, the second Alcibiades, and the third Diogenes. Codrus was poor and covered with rags[1], Alcibiades was unusually handsome[2], and Diogenes was both well-mannered and wise.[3] The first of them, did not want to expose his poverty to wake laughter and general ridicule; the second did not want to expose himself to the danger of curses; the third did not want to waste the irreproachable majesty of wisdom on scurrilous disregard. Codrus preferred to avoid watching others rather than make a contemptuous spectacle of himself; because there is no cordial alliance between the purple and the rag. Also Alcibiades rather preferred to hide at home without receiving praise than to boast about his beauty and risk its loss; because nothing is by nature so glamorous that the look of blinded jealousy cannot bewitch it. Prudence ordered Diogenes to despise the company of plebs; because it is better to enjoy reverence in solitude than to experience contempt brought by familiarity.
[2]
The stern dryness of this small book and its barren austerity is a protection from the curiosity of Alcibiades. Equally, the fear of curses is a superstition that does not touch us as an ugly man has nothing to lose from an assessment of his looks. Diogenes’ opinion, albeit inspired, doesn’t trouble us, as wisdom has not favoured us with a droplet of its grace. It is Codrus only who frightens us, because our poverty, exposed to the open mocking of strangers, possesses not even a rag with which it could cover its indignity.
However, we are not supposed to frisk with maidens amongst muses in Diana’s[4] lively dances but face the judgement of the venerable senate.[5] We are not to blow into idyllic pipes made from the marsh reed, but we are asked to praise the golden foundation of our homeland. We are to recover from the depths of the oblivion, not clay figurines, but real images of our forebears and to carve them in ancient ivory. What’s more, we are summoned, in order to hang cressets of divine light in the royal castle and at the same time to bear the labours of war.
[3]
There is a difference between undertaking something under the influence of unreserved recklessness, from desire for showing off, from desire for profit, and the fulfilment of commanding demands of necessity. For me however it is not a passion of writing that prompts me, not desire for celebrity that incites me, nor a sudden eagerness to profit that emblazes me; that after experiencing this many delights at sea, after repeatedly breaking oneself on the shores and laboriously getting out to the shore, I felt again like breaking on the same shores. It is only for a donkey that the thistle tastes better than lettuce and only somebody completely naive is going to be lured by a tasteless sweetness.
[4]
It is unfair, however, to refuse the execution of a just order. The bravest of princes understood certainly that all evidence of bravery, all indications of goodness are reflected in examples of ancestors as if in mirrors.[6] It is safer to travel with a guide who leads the way, when the light is moving on before us, and the amiable customs of the past are full of examples to follow. Desiring so, in his generosity to allow posterity to participate in virtues of great-grandfathers, on me the scribe, on the feather as brittle as the reed, on the shoulders of a dwarf, the prince placed this burden of Atlas.[7] By no other reason he [the prince] was probably guided by than by the understanding, that the glitter of gold, the lustre of jewels isn’t losing value through the ineptitude of the artist [rendering them]; likewise the stars, pointed at with fingers of the hideous Ethiopians, are not dimed, because the thoroughness of a master is not required in order to clean up the iron of rust, to separate gold from clinker.
It would be a nonsense to struggle with the burden, from which one can free oneself.[8] I will be carrying it as far as I am able, provided that I am accompanied by those who from the beginning of this journey with an affectionate heart will favour me and who won’t be surprised if I stumble on a slope or slip. Thanks to their friendly inducement let the burden cease to be a burden and the toil cease to be a toil. For the reason that, good company is on the road as the travelling cart.[9]
In the end I am asking that not everyone be allowed to judge us before they thoroughly understand us, but only those who are recommended by the elegant mind or outstanding refinement. Indeed the ginger tastes only when chewed and nothing will captivate us if we will glance at it but casually because it would be uncivil to judge the matter without studying it accurately. Thus one who is frugal with praise let him be restrained in criticizing.[10]

---

[1] Codrus. Most likely reference to the poverty- stricken poet in the first Satire of Juvenal written in the late 1st and early 2nd centuries AD. The context suggests against Codrus the last of the semi-mythical Kings of Athens (r. ca 1089-1068 BC), although Vincentius will refer to him in II.27 Cf. Justinius, Epitome in Trogi Pompeii Historias, II.6.
[2] Alcibiades Cleiniou Scambonides (c. 450–404 BC). An Athenian statesman, orator, and general. Thucydides reprehended him for his political conduct and motives and for being “exceedingly ambitious”. Plutarch regards him as “the least scrupulous and most entirely careless of human beings”. Aristotle does not include Alcibiades in the list of the best Athenian politicians, but in Posterior Analytics he argues that traits of a proud man like Alcibiades are “equanimity amid the vicissitudes of life and impatience of dishonour”. Cornelius Nepos concluded that Alcibiades “surpassed all the Athenians in grandeur and magnificence of living”. Cf. Justinius, Epitome in Trogi Pompeii Historias, V.2.
[3] Diogenes the Cynic (c.412–323 BC). A Greek philosopher and one of the founders of Cynic philosophy.
[4] Dione, in Greek mythology the mother of Aphrodite.
[5] sacer senatus. Cf. Juvenal, Satires, XI.29.
[6] Casimir II = Kazimierz Sprawiedliwy.
[7] Atlas = one of the titans. He supported the heavens with his shoulders. The phrase could be a reference to Bernard of Chartres (d. aft 1124), philosopher and scholar. “We are like dwarfs standing upon the shoulders of giants, and so able to see more and see farther than the ancients.”
[8] Seneca, De moribus 39: Stultum timere quod vitare non possis.
[9] Publilius Syrus, Sententiae 104: Comes facundus in via pro vehiculo est = An eloquent comrade shortens the trip.
[10] Seneca, De formula honestae vitae, 8: Lauda parce, vitupera parcius
;

2 Comments​

Charles Kos / Feb 3 2020 2:43 am

OMG where is the rest of it! WOOOHOOOO! Good work mate!

Reply
gutties / Feb 3 2020 2:44 am

The whole English translation text is almost finished… needs a bit more polishing off and should be in print either later this year or next.

 

[Mrkalj]

Сад не можеш да коментаришеш по неким туђим рецензијама а да не прочиташ 2 реда из оригинала. Аутор није рекао да се краљевство простирало од Северног до Јадранског мора.
Ево списка већине земаља и региона из латинског оригинала – које се називају „вандалским“ или варварским. У списку – као што видите "Сарбија" је смештена у Саксонији, односно реч је о Лужичким Србима. Мађарска је Панонија. А Далмација је Склавонија, а Србија се не помине ни у Далмацији ни другде.
Pogledajte prilog 1094381 .

https://books.google.rs/books?id=3J...ApoQ6AF6BAg_EAI#v=onepage&q=surbensis&f=false

https://books.google.rs/books/conte...GokzlXZDacFkgWXalGQA&ci=31,10,911,1391&edge=0

 

[Boris T]

https://books.google.rs/books?id=3J...ApoQ6AF6BAg_EAI#v=onepage&q=surbensis&f=false

https://books.google.rs/books/content?id=3JNSAAAAcAAJ&pg=PA7&img=1&zoom=3&hl=en&sig=ACfU3U23Jp7beSGokzlXZDacFkgWXalGQA&ci=31,10,911,1391&edge=0

Шта би требало да значи твој пост - поставио си исту страницу коју сам ја превео !! На шта циљаш?

 

[Mrkalj]

Шта би требало да значи твој пост - поставио си исту страницу коју сам ја превео !! На шта циљаш?

Ne i - ne.

Ti nisi preveo ni jednu stranicu (citiraj mi tvoj prevod neke stranice, ili barem rečenice ), a link koji sam postavio je do kompletne knjige, za one koji žele da prelistaju i pogledaju širi kontekst.

Inače, Darius von Guttner iz Melburna uskoro objavljuje (možda je već objavio) kompletan prevod Hronike na engleski pa ćemo lakše pročitati.

 

[Mrkalj]

Ovo je veoma interesantno kaoko se u izdanju iz 1612. reč Sambiensis zamenjena rečju Surbiensis u prepisu iz 1862.

 

[Boris T]

Ne i - ne.

Ti nisi preveo ni jednu stranicu (citiraj mi tvoj prevod neke stranice, ili barem rečenice ), a link koji sam postavio je do kompletne knjige, za one koji žele da prelistaju i pogledaju širi kontekst.

Inače, Darius von Guttner iz Melburna uskoro objavljuje (možda je već objavio) kompletan prevod Hronike na engleski pa ćemo lakše pročitati.

Па ево превода страница у сажетом облику, не мораш бити преводилац на латинском да би си превео овај текст, али има нијанси.
То је очигледно легендарна прича. Оно што није легенда јесу географски подаци које је навео аутор. "Сарбија" се, према аутору, налази у Саксонији, односно Лужици. У Далмацији аутор знаје само Хрвате, односно, враћајући се на твоју ранију претпоставку, аутор уопште није знао за Неманића јер га није ни ставио на карту.
Имаш ли још питања?

Превод :

Алмус, од кога је породица потекла и који је први дошао у ове крајеве, имао је сина Негноа. Његов најстарији син се звао Вандал, по коме су Вандали и добили име. То је вероватно било у време праведног Јосифа.
Овај вандал је поседовао многе делове Европе преко региона и краљевина својих потомака, а то су Русија на истоку, Померанија, Швабија, Кашубија, Сaрбија, која се сада зове Саксонија, Чешка, Моравска, Штајерска, Карантанија, Карниола, Склавонија, која је сада Далмација, и зове се Хрватска, Панонија, која се сада зове Мађарска, Бугарска и још неколико земаља.

 

[Boris T]

Ovo je veoma interesantno kaoko se u izdanju iz 1612. reč Sambiensis zamenjena rečju Surbiensis u prepisu iz 1862.

Самбијци су балтички Пруси - њихова замена са Сорбијци је касна интерполација. У општем контексту епске приче, ово није много битно .

 

[Boris T]

Видим да је тема утихнула – очигледно Кадлубек није баш прави извор за утврђивање неких „историографских тврдњи“. Пољско издање из 1863. је много сажетије од латинског, али и много хронолошки тачније. За Србе и Хрвате нема посебног помена осим у већ преведеном одломку – не знам да ли је уопште вредно радити било какав превод са пољског,

@Persida Kolofon Gemischt , @Mrkalj

 

[Mrkalj]

Видим да је тема утихнула – очигледно Кадлубек није баш прави извор за утврђивање неких „историографских тврдњи“. Пољско издање из 1863. је много сажетије од латинског, али и много хронолошки тачније. За Србе и Хрвате нема посебног помена осим у већ преведеном одломку – не знам да ли је уопште вредно радити било какав превод са пољског,

@Persida Kolofon Gemischt , @Mrkalj

Sačekaćemo prevod ovog lika iz Melburna. Naravno da legenda nije prvorazredni istorijski izvor, ali njeno postojanje ukazuje na postojanje te tradicije, koja opet ukazuje da gde ima dima da tu i vatre ima.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Видим да је тема утихнула – очигледно Кадлубек није баш прави извор за утврђивање неких „историографских тврдњи“. Пољско издање из 1863. је много сажетије од латинског, али и много хронолошки тачније. За Србе и Хрвате нема посебног помена осим у већ преведеном одломку – не знам да ли је уопште вредно радити било какав превод са пољског,

@Persida Kolofon Gemischt , @Mrkalj

Sva ta starija izdanja iz perioda do sredine XIX st. koja su često prepričavanja u suštini uopšte ne treba da nas interesuju, kako je Kole11 nedavno dobro citirao Radivoja Radić.

Šta vredi hronološka tačnost ako nije prevod, već tamo nešto prepričano.

 

[Boris T]

Sačekaćemo prevod ovog lika iz Melburna. Naravno da legenda nije prvorazredni istorijski izvor, ali njeno postojanje ukazuje na postojanje te tradicije, koja opet ukazuje da gde ima dima da tu i vatre ima.

Šta vredi hronološka tačnost ako nije prevod, već tamo nešto prepričano

Па нема вредности. Оригинални рукопис није сачуван. Најстарији рукопис 14 века пронађен је у Бечу 1854. године, и припадао је ............. Готфриду Вилхелму Лајбницу, такоџе садржи његове коментаре.Према овом рукопису, Пољаци су библијски хероји, затим вандали, германи и цела Европа припада њима. Game over! - Бечкo-берлинска школа у свом најбољем светлу.
Поздрав неоромантичарима!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Па нема вредности. Оригинални рукопис није сачуван. Најстарији рукопис 14 века пронађен је у Бечу 1854. године, и припадао је ............. Готфриду Вилхелму Лајбницу, такоџе садржи његове коментаре. . Према овом рукопису, Пољаци су библијски хероји, затим вандали, германи и цела Европа припада њима. Game over! - Бечка берлинска школа у свом најбољем светлу.
Поздрав неоромантичарима!

Šta ti to znači nema vrednosti?

 

[Boris T]

Šta ti to znači nema vrednosti?

Шалим се .... има неку вредност али је контроверзно са историографске тачке гледишта (бар за мене).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Шалим се .... има неку вредност али је контроверзно са историографске тачке гледишта (бар за мене).

Opaska ti je izlišna, jerbo svaki izvor ima svoju vrednost.

Ne bih se složio ni da je reč o kontroverznosti; kontroverzno znači da postoje neke krupne nesuglasice ili nešto što je obeležilo prirodu tog izvora da ga značajno izdvaja od drugih; primera radi, nesuglasica oko toga je li dokument falsifikat ili autentičan; dokumenta kao npr. Vojničev rukopis.

Ja baš ništa slično ne vidim u slučaju CP.

 

[Boris T]

Opaska ti je izlišna, jerbo svaki izvor ima svoju vrednost.

Ne bih se složio ni da je reč o kontroverznosti; kontroverzno znači da postoje neke krupne nesuglasice ili nešto što je obeležilo prirodu tog izvora da ga značajno izdvaja od drugih; primera radi, nesuglasica oko toga je li dokument falsifikat ili autentičan; dokumenta kao npr. Vojničev rukopis.

Ja baš ništa slično ne vidim u slučaju CP.

Ма не, мислим на позивање на Вандала, односно да Пољаци воде порекло од Вандала ( Вандалус) , којег Негно повезује са Јафетом.
Овај Вандалус је, наравно, само део генеалошке конструкције без икакве јасне везе са раном историјом Пољске. А историја почиње од Леха, који је на епонимски начин предак Пољака,

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ма не, мислим на позивање на Вандала, односно да Пољаци воде порекло од Вандала ( Вандалус) , којег Негно повезује са Јафетом.
Овај Вандалус је, наравно, само део генеалошке конструкције без икакве јасне везе са раном историјом Пољске. А историја почиње од Леха, који је на епонимски начин предак Пољака,

Najranije konstrukcije biblijske povesti i Vavilonske kule, sve su nastale na osnovu konstrukcija i interpolacija Svetog pisma, u svim hrišćanskim hronikama...tako je i u staroruskoj hroničarskoj tradiciji (Povest minulih leta) i kod tzv. Dalimila i svugde drugde; to je, valjda, opšte poznata i nesporna činjenica.

 

[Mrkalj]

Па нема вредности. Оригинални рукопис није сачуван. Најстарији рукопис 14 века пронађен је у Бечу 1854. године, и припадао је ............. Готфриду Вилхелму Лајбницу, такоџе садржи његове коментаре.Према овом рукопису, Пољаци су библијски хероји, затим вандали, германи и цела Европа припада њима. Game over! - Бечкo-берлинска школа у свом најбољем светлу.
Поздрав неоромантичарима!

Znači, kao Porfirogenit.

Šta ti to znači nema vrednosti?

Opaska ti je izlišna, jerbo svaki izvor ima svoju vrednost.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Znači, kao Porfirogenit.

Ti i dalje nisi naučio da je očuvanost autografa retkost?

Da ne postoje ni originali Dušanovog zakonika ni Savinog Zakonopravila, itd.

 

[Boris T]

Да ли је Кадлубек своју књигу сматрао историографским штивом – не знам, али не бих рекао – пре идеолошки елементи сарматизма помешани са епском причом о пољском народу, што у овом случају има смисла оно што нам Кадлубек говори, али стриктно у контекст његовог времена.

 

[Mrkalj]

Ti i dalje nisi naučio da je očuvanost autografa retkost?

Da ne postoje ni originali Dušanovog zakonika ni Savinog Zakonopravila, itd.

Kao što znaš poenta je u tvojoj rekaciji na Borisovo "Па нема вредности. Оригинални рукопис није сачуван."

Opet menjaš temu izmišljajući da ja nešto nisam naučio. Dosadno...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kao što znaš poenta je u tvojoj rekaciji na Borisovo "Па нема вредности. Оригинални рукопис није сачуван."

Opet menjaš temu izmišljajući da ja nešto nisam naučio. Dosadno...

Poenta opaske "kao Porfirogenit" je u mojoj reakciji?