(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
KADA SE URUŠI SAN
San k’o san
Liči na kuću
Ili na njivu plodnu
Na vazda zelenu šumu.
Graditelj jesi
Pa zidaš li zidaš
I paor jesi
Pa seješ i žanješ
I lugar jesi
Pa sadiš li sadiš
Mladice nove
Za dane bolje.
Kad napukne deo kuće
Kad izgori ti letina
Kad neka stabla razbole se
Da li i dalje imaš san
Ili je i on bolestan?
San k’o san
Iluzija samo što osećaj ga radja
Onda te on sam gadja
I u sred duše pogadja
Jer strelac je dobar
I kada je zdrav
Ali najbolje gadja
I tužne dane radja
Urušen san.
Popravi….reći će mnogi
Posej novo seme….reći će drugi
Zasadi mladice nove
A ja samo pitam
Kada se uruši deo sna
Da li je san i urušen san?
PS Posvećeno jednoj jakoj dami.....u stih pretvorih priču što čuh je od te osobe mi drage….jer može se desiti svima da hodamo po urušenim snovima…
