Kada se jednom nadjem pred Bogom...

Vihor što prodje ulicom mojom
odnese sve pred sobom u noći.
Ostavi trag u oblaku prašine
koja mi zatvori oči...

Kada se jednom nadjem pred bogom
ćutati neću moći...
Priznaću mu sve tajne svoje
koje sam godinama krila...
Opisaću mu sve naše noći
i priznati kako sam tada
jedino srećna i cela bila...
A On, neka mi sudi...
Ako je ljubav greh i sramota
neka me upakao vodi!
Bolje da mrtva u paklu budem
nego bez tebe, u raju, na slobodi...

Kada se jednom nadjem pred Bogom
ćutati neću moći...
Do sad sam bila iskrena pred sobom,
jer sebe lagati nisam htela,
opisaću mu sve tajne naše noći
pa nek mi kaže:,, To nisi smela!"
Spremna sam da mi sudi.
Pakla se ne bojim, njega sam prošla
i znam koliko u njemu ima studi.
Zato sad prasinu iz očiju brišem
da smelo u ceo svet gledam.
Srce mi kaže, a ja mu verujem,
da mogu strasti da se predam....

Kada se jednom nadjem pred Bogom,
gledaću ga pravo u oči...
Jer znam da u njemu ljubavi ima
i da će mi ljubav oprostiti moći!

 

[koraks_]

Hvala za ove divne stihove, misli i osecanja koje si podelila sa nama,
Radujem se unapred novim stihovima. Pozdrav

 

[gagili48]

Hvala za ove divne stihove, misli i osecanja koje si podelila sa nama,
Radujem se unapred novim stihovima. Pozdrav

Molim koraks...i nadam se da ce biti lepi...