Nije mi uopšte teško da razumem, samo sam odgovorila na pitanje. Nema šta da se "hendluju" roditelji koji su vas primili u svoju kuću, a pri tom tvoj muže ne radi. Čovek koji ima malu bebu, a mesecima je nezaposlen je po meni za osudu osim ako nije neki teški bolesnik. Zna se da je od života na ulici jedino gore živeti sa roditeljima u istom stanu. Prosto zato što nije prirodno da dve generacije žive zajedno, imaju drugačije stavove. Nije problem ni u roditeljima ni u vama, jednostavno ćeš ti za tvoje roditelje uvek biti njihovo dete, a tvoje dete je dete njihovog deteta i oni će uvek isto osećati. Samo kada ne živite zajedno onda ne mogu stalno da vam idu na živce već samo povremeno kada se viđate, tj.ako ste tolerantniji onda vam uopšte neće ići na živce jer to neće biti često i svakodnevno. Time što razmišljate da se preselite kod drugih roditelja nećete ništa rešiti. A budi sigurna, ako te nerviraju komentari tvojih roditelja, komentari roditelja tvog muža će te još više nervirati. Ni mala deca ne vole da im se popuje, a kamoli odrasli ljudi. Na tvom mestu bih pritisnula tvog muža da pod hitno nađe bilo kakav posao, makar i fizikalisanje na gradilištu, dok ne nađe nešto bolje i da onda imate svoju slobodu i živite odvojeno od roditelja.
Постоји решење и за то.
Pa traziЗбог сличних ствари нисам говорила годинама с оцем. Нервирао га је дугокоси зет.
Твој муж МОРА да нађе било какав посао. Полудећете овако.
Znam
- - - - - - - - - -
Pa trazi
. On radi honorarno prevode ali to je kinta koja jednog meseca dodje drugog ne, ne mozes da planiras zivot.
Silvie to su lepe vesti, nek vam je sa srecom....
