Kao po obicaju jutro me uvek zatekne samog, pobeglog od nekih snova... I kao i uvek, nisi tu, a krijes se u svakom delicu mojih misli.
Zazmurim tada. Jos jednom, onako na kvarno da ukradem jos komad od sna i setim se onih jutara koja ce tek doci. U kojima smo tu, spavamo zagrljeni kao macici i nedelja je i mozemo da se razvlacimo koliko god nam padne na pamet...
Kazem da se setim jutara koja ce tek doci... Prosto, lako... jer nasa ljubav to moze.
Volim te... Zbog osmeha, zaljulja mi se ceo svet kad mi se nasmejes i svuda okolo iskacu neki sareni baloni. ... Zbog toga sto mi dajes snagu i kad nisi tu, kad nam zivot na sav glas vice da smo daleko, razdvojeni. Samo ga pogledam u lice i nasmejem se i pogled mi odluta kroz njega, setim se nekih nasih sitnica i briga me.
Volim te... Jer nijedan film nismo odgledali do kraja, kad se mazis, kad me ozbiljno i ljuto gledas i sto toliko strpljivo trpis ovo dete u meni koje luduje.
I nekako znam da sam konacno kraj tebe prestao da lutam, da je tek posle tvojih ociju i jedne noci kada su me uspavali otkucaji tvog srca nemir otisao negde svojim putem.
Negde u meni cula su izgleda zauvek pobrkala dodir svile, tresnje i slag... sa tvojom kožom...
Zazmurim tada. Jos jednom, onako na kvarno da ukradem jos komad od sna i setim se onih jutara koja ce tek doci. U kojima smo tu, spavamo zagrljeni kao macici i nedelja je i mozemo da se razvlacimo koliko god nam padne na pamet...
Kazem da se setim jutara koja ce tek doci... Prosto, lako... jer nasa ljubav to moze.
Volim te... Zbog osmeha, zaljulja mi se ceo svet kad mi se nasmejes i svuda okolo iskacu neki sareni baloni. ... Zbog toga sto mi dajes snagu i kad nisi tu, kad nam zivot na sav glas vice da smo daleko, razdvojeni. Samo ga pogledam u lice i nasmejem se i pogled mi odluta kroz njega, setim se nekih nasih sitnica i briga me.
Volim te... Jer nijedan film nismo odgledali do kraja, kad se mazis, kad me ozbiljno i ljuto gledas i sto toliko strpljivo trpis ovo dete u meni koje luduje.
I nekako znam da sam konacno kraj tebe prestao da lutam, da je tek posle tvojih ociju i jedne noci kada su me uspavali otkucaji tvog srca nemir otisao negde svojim putem.
Negde u meni cula su izgleda zauvek pobrkala dodir svile, tresnje i slag... sa tvojom kožom...
