Kada me ne voliš

Kada me ne voliš,
ne puca zemlja,
ne vrišti nebo,
ne prestaje disanje sveta.
Sve funkcioniše.
Savršeno.
Bez mene.

Ali ja…
ja se raspadam tiho,
kao papir u vodi,
kao obećanje
koje niko nije čuo.

Kada me ne voliš,
ne umire niko.
Osim mene.
Po hiljadu puta.

U svakom pogledu
koji ne traži moje oči.
U svakom dodiru
koji ne zna moje ime.

Kada me ne voliš,
ne piše se pesma.
Piše se rana.
U stihu koji grebe,
u reči koja krvari,
u tišini koja zna
da si mogao - ali nisi.

 

[Black_star]

e,hbga...

 

[Soradze]

Ono što nije stiglo da bude izrečeno

Nisam ti tepao.
Ne zato što nisam znao,
nego zato što sam mislio da će ime
da ti se uplaši ako ga izgovorim naglas.

Nisam ti kosu držao,
jer sam verovao da će mi prsti
zauvek mirisati na odlazak.

Nisam ti rame dotakao,
jer sam mislio da ćeš se okrenuti
i videti sve moje neizgovorene slabosti
kao da su krivica.

Ali sada -
sada kad si otišla,
imam ruke pune neizrečenog.
Imam oči koje znaju tvoje pokrete napamet,
a ne smeju da ih prate.

Imam sebe.
Isuviše.
Ali ne onog sebe koji je znao da voli,
nego onog koji je znao da se boji.