U tom odnosu vere i nauke čvrsta prijateljstva između naučnika i umetnika nisu bila retkost. Nama sa Balkana dobro je poznato prijateljstvo između Nikole Tesle i Marka Tvena… Savremenici Tvena govore da je on svoju novelu Tajanstveni stranac posvetio upravo Nikoli Tesli.
U ovom članku pročitajte prevod jednog od dobro dokumentovanih razgovora između Ajnštajna i Tagorea. Prevod je delo vrednih ruku Željka V. Mitića, a originalni tekst na engleskom možete pročitati ovde. Uvod napisao Milan Todorović.
Sudar i susret istine i lepote
Četrnaestog jula 1930. Albert Ajnštajn je u svom domu na periferiji Berlina ugostio indijskog filozofa, muzičara i dobitnika Nobelove nagrade, Rabindranata Tagorea. Njih dvojica su potom imali jedan od najpodsticajnijih i intelektualno najzanimljivijih razgovora u istoriji, na drevnu temu sukoba između nauke i religije. Knjiga „Nauka i indijska tradicija: kada je Ajnštajn sreo Tagorea“ govori o ovom istorijskom susretu u širem kontekstu intelektualnog preporoda koji se proširio Indijom početkom dvadesetog veka, i koji je proizveo čudnu osmozu indijskih tradicija i sekularne zapadne naučne doktrine.
Sledeći izvod iz jednog od razgovora koji su vodili Ajnštajn i Tagore mešavina je prethodno ispitanih definicija nauke, lepote, svesti i filozofije u majstorskoj meditaciji o najsuštinskijim pitanjima ljudskog postojanja.
AJNŠTAJN: Verujete li u božanstvo koje je izdvojeno iz sveta?
TAGORE: Ne u izdvojeno. Beskonačna ličnost čovekova razume univerzum. Ne može postojati ništa što se ne bi moglo podvesti pod ljudsku ličnost, što dokazuje da je Istina univerzuma ljudska Istina.
Objasniću ovo pomoću jedne naučne činjenice — materija se sastoji iz protona i elektrona između kojih postoji praznina; ipak, materija se može učiniti čvrstom. Na sličan način, čovečanstvo čine pojedinci, ali su oni međusobno povezani ljudskim vezama, što ljudskom svetu daje živo jedinstvo. Čitav univerzum je povezan sa nama na sličan način, to je ljudski univerzum. Ja sam za ovom idejom tragao u umetnosti, književnosti i religioznoj svesti čovekovoj.
AJNŠTAJN: Postoje dva različita shvatanja prirode univerzuma: (1) Svet kao jedinstvo koje zavisi od čovečanstva. (2) Svet kao stvarnost nezavisna od ljudskog činioca.
TAGORE: Kada je naš univerzum u harmoniji sa Čovekom, sa večnim, mi to prepoznajemo kao Istinu, osećamo kao lepotu.
AJNŠTAJN: To je čisto ljudsko shvatanje univerzuma.
TAGORE: Drugačije ne može ni postojati. Ovaj svet je ljudski svet – naučni pogled na njega jeste pogled naučnika. Postoji izvestan standard razuma i uživanja koje mu daje Istinitost, standard Večnog Čoveka čija iskustva potiču od naših iskustava.
AJNŠTAJN: To je shvatanje ljudskog subjekta.
TAGORE: Da, jednog večnog subjekta. Mi ga moramo shvatiti kroz svoje emocije i delatnosti. Shvatili smo Vrhovnog Čoveka koji nema ličnih ograničenja pomoću svojih sopstvenih. Nauka se bavi onim što nije isključivo povezano sa pojedincima; to je bezličan ljudski svet Istina. Religija ostvaruje ove Istine i povezuje ih sa našim dubljim potrebama; naša individualna svest o Istini dobija univerzalno značenje. Religija daje vrednosti Istini, i mi tu Istinu prepoznajemo kao dobru kroz naš sklad sa njom.
