kada cerkica postane riba

zamislite da ozbiljno popricate sa njom. iskreno. treba deci (izvinjavam se, velikoj devojci!) reci da smo i mi radili gluposti, da sada znamo da to ne valja. najsikrenije pricati o sebi. to njih otvara. oni vec znaju da mi nismo perfektni. naterajte ih mirnim tonom da se ispovede, tihi otpor pruzajte dok ne puknu, ne vicu, ne zaplacu (ali ne od besa!) i ne kazu koji je njihov najveci problem. njihovo ponasanje frustrira nas. ono sto nas frustrira moze se prekinuti tihim otporom u vise nivoa. samo morate ostati dosledni. provereno: radi! puno srece...
 
neverovatno je kako mala ima taktiku.... saceka da njeni legnu, zatim ostavi otvoren prozor i ugasi svetlo pa se iskrade tiho (taj deo sa shunjanjem mi je omiljen), i vrati se za pa ne vise od 2h...
ali kakav je to dom, kakva porodica???
u kakvom mi to svetu uopste zivimo pitam se
 
Ne znam.......ja cu sa svojom cerkom otvoreno razgovarati o svemu kao sto moji roditelji nisu samnom.Eto da kazem da su oni takav isti problem imali samnom.Sa tim sto sam ja zelela pre vremena da odrastem,pa sam radila sve samo da bih bila ''starija''.Zivi ne bi ostali da su saznali za neke moje gluposti i dozivljaje.Uvek sam htela da budem u centru paznje pogotovu kada su momci bili u pitanju.
Mogu tek sad da shvatim koliko su se mucili samnom..........
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top