Nakon sinoćnjeg sna zapitao sam se da li je moguće izvesti suicid u snu. Naime, ja mogu s vremena na vreme da kontrolišem svoje snove i da sanjam ono što unapred odredim. Ili da u snu shvatim da sanjam - pa da sâm određujem dešavanja u snu. Tako je bilo i sinoć. Sanjao sam prvo kako prelazim preko drumsko-železničkog mosta na Dunavu, preko onog malog pešačkog dela, i u jednom momentu shvatio da to nije taj most, jer je u snu bio drugačiji, iskarikiran; izgledao je mlitavo, kao muzički instrumenti na čuvenoj Dalijevoj slici „Košmar mlitavih violončela“. Tada sam shvatio da sanjam. I prvo sam zamislio da most nema ogradu - i čim sam to pomislio on je više nije imao. Stajao sam na mostu bez ograde i razmišljao šta bi bilo ako bih skočio na stub ispod sebe. Da li bih poginuo u snu a na javi doživeo infarkt ili pao u komu? Osetio sam strah od smrti, od koga inače ne patim, kao da sam na javi. Zatim sam zamislio da je most jedna dugačka čelična greda - i on je to istog momenta postao. Hodao sam po njoj teško održavajući ravnotežu. I najzad sam pomislio kako je ta čelična greda zapravo građevinska daska - i ona je to uskoro postala. Tek sad je bilo jako teško hodati po njoj. Poželeo sam da skočim u Dunav, ali da bih se osigurao da to neće biti pâd „postavio“ sam reku, most i ulice vertikalno. Neverovatan osećaj! Reka teče u svim pravcima a automobili se penju prema nebu. I ja skačem. I pâd traje čitavu večnost. I ja pri padu mlataram rukama i nogama i budim se okupan znojem videvši da zaista u krevetu mlataram rukama i nogama. E, sad, pitam se šta bi bilo da sam u snu pao u vodu. Da li bi to bilo samoubistvo u snu? I da li bih i na javi bio mrtav? Onda sam se probudio i igrao nekoliko video igara; evo rezultata: danas sam bacio atomsku bombu na farmu konja, zauzeo sedam-osam gradova, izgubio celu flotu i na hiljade vojnika, prdnuo u bure, zapalio preko pet hiljada automobila, vozio najnoviji model F-117A, preplivao celu lagunu, upao u paukovu mrežu i ugušio pauka, FBI nije mogao da me uhapsi, otišao sam kod frizerke da mi isfrizira predeo oko čolda, napunio dva kondoma vodom i zavezao ih oko vrata, neki ludaci mislili da sam žensko pa me napali i pocepali ih kao kese, uplašili su se kad su videli jednooku zmiju, sreo sam Kačketiljotijevićevu ženu koja je htela da me zajaše, dakako nije uspela u tome, samo mi je pustila oluju na vrh eskimskog šiljka za razbijanje leda i sada me peče kad šiškiriškim, susedov mačak kad me je video od radosti mi je skočio na glavu i poljubio me u usta, i zamislite ja mu podrignem u usta, on se naljutio i ispiškio mi se u cipele iz inata, pustio sam zmiju iz terarijuma i ona ga je pojela, pa sad neka piški u njenom stomaku... Ja kad izađem na ulicu imam osećaj da me neko prati... CIA ili FBI... možda penzioneri iz Gorbačovljevog KGB-a... Ali ne. Bio je to kralj mrava. Jurio me je da mi se osveti zato što sam bio sa njegovom mravljom kraljicom... (nijesam časti mi, ali on umislio da jesam...) I juri me po celom gradu... i ja bežim... i setim se da se on plaši vode... i dođem do Dunava... i on mili uz Dunav... a kad je video kako somovi iskaču iz ledene vode i maltretiraju prolaznike vratio se u mravinjak... i odustao od potere za mnom, zabole ga za mravlju kraljicu i ko ju je nategao... ima ih još... e je6i ga, e je6i ga...
