Od Drugog svetskog rata sistematski se radi na uništavanju srpskog sela.Od bogatog i nezavisnog seljaka napravili su siromašnog radnika, zavisnog po svakom osnovu.Srpskog seljaka seti se svaka vlada na početku svog mandata. A onda ubrzo nastave da ga tretiraju kao marginalnu društvenu grupu koja je ionako u izumiranju.Danas u gradoviam Srbije nema šta da se radi, dok u selima nema ko da radi!Otuđeni smo od boga, tradiciju preziremo, siromaštva se ne stidimo, kukanje nam je jedina radna navika.Recept da se pobedi kriza je – povratak na sela.Selo je važno resursno i tržišno područje koje obuhvata oko 80 odsto teritorije Srbije u kome živi oko 45 procenata stanovništva zemlje.Povratak u ruralna područja ne znači i poseljačenje radnika i vraćanje njivi, motici, već njihovo zapošljavanje u oblasti poljoprivrede – šumarstvu, vodoprivredi, raznim uslužnim delatnostima, zanatstvu, domaćoj radinosti, infrastrukturi, malim i srednjim pogonima….
Kada dođe do sloma svetskih financija i bankrota Srbije, bit će presudno važno kako da se prehrani stanovništvo. Onaj koji živi u neboderu i kupuje u supermarketu iznenada će se naći u velikoj nevolji kada ne bude mogao kupiti hranu. Zato je važno da što više građana krene na selo i osigurati u vlastitoj proizvodnji hranu.Sve više gastarbajtera, ali i stranaca doseljava se u sela,gde ih privlači izuzetna lepota prirode, mir i tišina, ali i šansa da se zaradi novac na napuštenim i zaparloženim imanjima koja decenijama niko ne radi.Čovek koji se vrati na selo i počinje proizvoditi za sebe , nema nadređenog šefa , ne mora putovati na posao , ne mora se gužva po gradskom prevozu , dobiva smirenost koju mu gradski život nikada ne može doneti. On može planirati svoje vreme samostalno , određuje koliko će raditi i koliko mu je dovoljno hrane za proizvodnju, pa tako postaje nezavisan od totalitarnog režima i nije podložan manipulaciji političkog ološa .U ovoj državi konačno mora da se povede računa o seljacima. Kada se donesu pravi, pojednostavljeni zakoni i počne njihova primena, kada seljak ne bude više građanin drugog reda, kada se budu znale cene, način otkupa i plasmana proizvoda, možda će nam svima biti bolje. Kada će to biti, ne znam. Hoće li? Mora. Inače ćemo nestati… https://zlj13051967.wordpress.com/2013/11/09/kad-ozive-selavaskrsnuce-srbija/
Kada dođe do sloma svetskih financija i bankrota Srbije, bit će presudno važno kako da se prehrani stanovništvo. Onaj koji živi u neboderu i kupuje u supermarketu iznenada će se naći u velikoj nevolji kada ne bude mogao kupiti hranu. Zato je važno da što više građana krene na selo i osigurati u vlastitoj proizvodnji hranu.Sve više gastarbajtera, ali i stranaca doseljava se u sela,gde ih privlači izuzetna lepota prirode, mir i tišina, ali i šansa da se zaradi novac na napuštenim i zaparloženim imanjima koja decenijama niko ne radi.Čovek koji se vrati na selo i počinje proizvoditi za sebe , nema nadređenog šefa , ne mora putovati na posao , ne mora se gužva po gradskom prevozu , dobiva smirenost koju mu gradski život nikada ne može doneti. On može planirati svoje vreme samostalno , određuje koliko će raditi i koliko mu je dovoljno hrane za proizvodnju, pa tako postaje nezavisan od totalitarnog režima i nije podložan manipulaciji političkog ološa .U ovoj državi konačno mora da se povede računa o seljacima. Kada se donesu pravi, pojednostavljeni zakoni i počne njihova primena, kada seljak ne bude više građanin drugog reda, kada se budu znale cene, način otkupa i plasmana proizvoda, možda će nam svima biti bolje. Kada će to biti, ne znam. Hoće li? Mora. Inače ćemo nestati… https://zlj13051967.wordpress.com/2013/11/09/kad-ozive-selavaskrsnuce-srbija/
