kad nemas priliku da ista vise kazes

dobro je i kad ljudi mogu da se vole, i posvadjaju...
dobro je kad postoji ona otvorena stavka da ce se sad javiti, poslati poruku.
pa, makar i ruznu rec..
a, onda neko jednog dana ode - i sa njim se vise ne moze razgovarati.
makar ne na zemaljskom jeziku...
a na onom drugom, mozda cu moci kad odem tamo..
do tada samo uspomene..
i pitanje:mozda je onda trebalo nesto drugo da kazem? Ili, da sam makar cutala?
vise nemam prilike da to popravim i uzasno se lose osecam.
mislila sam, kad prodje vreme, bice lakse...
ali nije...
kao da mi je tona na grudima...
ne znam kako da je pomerim.

 

[mikroskop]

komentar?