Кад напредњаци убивају аждаху

Možda si u pravu... Meni se samo čini da sve manje ljudi posećuje pozorište... Ipak, slažem se da dobar direktor znači i dobar marketing i dobru posećenost. Sve u svemu, ja samo smatram da umetnost treba da bude slobodna od državnog uticaja. Nemam ništa protiv samog finansiranja kao takvog (jer, koja je svrha ministarstva kulture), već protiv toga što to finansiranje sa sobom često nosi i politički uticaj...
I to je tacno. Samo stvarno od 2000. godine manje vise su finansirani razumni projekti. Recimo da je finansiran film tipa slatko od snova to bi bila katastrofa. Malo se ipak povelo racuna, jos uvek ne dovoljno.
 
Тема дана

Политичка истина и уметничка слобода
Кад напредњаци убивају аждаху
Радослав Павловић, поводом филма „Свети Георгије убива аждаху”: Зашто држава финансира неистине о историји Срба. – Срђан Драгојевић: Напади су комплимент филму
Кад напредњаци убивају аждаху
Бранислав Лечић у сцени филма „Свети Георгије убива аждаху“ (Фотодокументација Политике)

„Већина од нас још у детињству научи да Супермен не може стварно да лети, да вукодлак не постоји и да кад неко на филмском платну умре, није мртав ’одистински’. Симпатично ми је што су двојица ’напредњака’, очигледно, у развоју узнапредовали само до срећног доба дечје невиности, те не разликују стварност од ’кобајаги’”, рекао је Срђан Драгојевић, редитељ филма „Свети Георгије убива аждаху”, а поводом тврдњи двојице чланова Српске напредне странке (СНП) да тај филм фалсификује српску историју. У писаној изјави за „Политику”, Драгојевић је још додао:

„Поводом „Лепих села” имао сам сличне застрашујуће коментаре и нападе од клерофашистичких група грађана, експерата за „патриотизам” и „праве српске вредности”. Сматрао сам то и тада, па и сада, као велики комплимент филму”, закључује редитељ.

Двојица „напредњака” које Драгојевић спомиње су председник Одбора за културу СНС Братислав Петковић и његов заменик Радослав Павловић. Они су прекјуче оптужили претходну и садашњу владу да су финансирањем филма „Свети Георгије убива аждаху”, за који је сценарио написао Душан Ковачевић, подржале фалсификовање историјских чињеница и угрозиле историју нашег народа.

Драмски писац Радослав Павловић, познат и као аутор „Шовинистичке фарсе” и сценариста ТВ серије „Мој рођак са села”, остао је јуче при тврдњи да филм „Свети Георгије убива аждаху” представља историјски фалсификат. Као пример фалсификата он наводи то што се у филму приказује да се „на Церу водила битка у рововима у којој су учествовали и инвалиди”.

– На Церу није ископан ниједан ров и не постоји ниједан писани траг о наредби Врховне команде да су мобилисани инвалиди. Према натпису да је филм снимљен према истинитим догађајима, јавност Србије треба да поверује да су наше прабабе биле лошег морала, а да су преварени мужеви пуцали у леђа инвалидима које је влада послала у прве редове на фронту – истиче Павловић у разговору за „Политику” и пита:

– Да ли је марта 2009. Србија изгубила битку на Церу, коју је добила, уз погибију 16.500 наших предака – каже Павловић, који то назива „фалсификовањем историје”.

На питање зашто није критиковао драму „Свети Георгије убива аждаху”, коју је Ковачевић написао пре 27 година, а позоришна представа је премијерно изведена пре 22 године, Павловић истиче да не жели да говори о драми, већ о филму који почиње реченицом: „Према истинитом догађају”.

– Две владе Србије су са милион и 900 хиљада евра подржале филм, назвале га националним пројектом, а у њему се износе неистине. Влада не сме да финансира дело које је фалсификат историје. Машта може све, али нека уметници скупе приватна средства и снимају своја виђења историје. Може да се сними филм о Хитлеру који је маја 1945. истерао Русе из Берлина или да су Јасеновац ослободиле усташе и протерале партизане – закључује Павловић и наглашава да „СНС не тражи забрану филма – већ одговор владе”, као и да није реч о предизборној кампањи СНС-а.

Професор Ратко Божовић, међутим, каже да „уметник има право да измашта и надогради историју”.

– То је уметничка имагинација. Уколико је не би било, уметност би се свела на фактицизам. Када би се дело обликовало према историји, оно би било неаутономно. Роман без фикције би био монографија, а не роман – истиче Божовић и подсећа на теорију одраза у којој је подједнако проблематично када се уметничка визија слаже са чињеницама, односно када се не слаже.

– Душан Ковачевић је значајан српски уметник, патриота и познавалац менталитета – истиче Божовић и додаје да је реч о популистичким идејама „да се све оспорава”. Божовић сматра да осуде филма представљају „археологију у мишљењу” и да би студенти са сличним коментарима „код њега пали на испиту”.

И. Аранђеловић

[објављено: 18/03/2009]







Azdaha-.jpg
 
Тема дана

Политичка истина и уметничка слобода
Кад напредњаци убивају аждаху
Радослав Павловић, поводом филма „Свети Георгије убива аждаху”: Зашто држава финансира неистине о историји Срба. – Срђан Драгојевић: Напади су комплимент филму
Кад напредњаци убивају аждаху
Бранислав Лечић у сцени филма „Свети Георгије убива аждаху“ (Фотодокументација Политике)

„Већина од нас још у детињству научи да Супермен не може стварно да лети, да вукодлак не постоји и да кад неко на филмском платну умре, није мртав ’одистински’. Симпатично ми је што су двојица ’напредњака’, очигледно, у развоју узнапредовали само до срећног доба дечје невиности, те не разликују стварност од ’кобајаги’”, рекао је Срђан Драгојевић, редитељ филма „Свети Георгије убива аждаху”, а поводом тврдњи двојице чланова Српске напредне странке (СНП) да тај филм фалсификује српску историју. У писаној изјави за „Политику”, Драгојевић је још додао:

„Поводом „Лепих села” имао сам сличне застрашујуће коментаре и нападе од клерофашистичких група грађана, експерата за „патриотизам” и „праве српске вредности”. Сматрао сам то и тада, па и сада, као велики комплимент филму”, закључује редитељ.

Двојица „напредњака” које Драгојевић спомиње су председник Одбора за културу СНС Братислав Петковић и његов заменик Радослав Павловић. Они су прекјуче оптужили претходну и садашњу владу да су финансирањем филма „Свети Георгије убива аждаху”, за који је сценарио написао Душан Ковачевић, подржале фалсификовање историјских чињеница и угрозиле историју нашег народа.

Драмски писац Радослав Павловић, познат и као аутор „Шовинистичке фарсе” и сценариста ТВ серије „Мој рођак са села”, остао је јуче при тврдњи да филм „Свети Георгије убива аждаху” представља историјски фалсификат. Као пример фалсификата он наводи то што се у филму приказује да се „на Церу водила битка у рововима у којој су учествовали и инвалиди”.

– На Церу није ископан ниједан ров и не постоји ниједан писани траг о наредби Врховне команде да су мобилисани инвалиди. Према натпису да је филм снимљен према истинитим догађајима, јавност Србије треба да поверује да су наше прабабе биле лошег морала, а да су преварени мужеви пуцали у леђа инвалидима које је влада послала у прве редове на фронту – истиче Павловић у разговору за „Политику” и пита:

– Да ли је марта 2009. Србија изгубила битку на Церу, коју је добила, уз погибију 16.500 наших предака – каже Павловић, који то назива „фалсификовањем историје”.

На питање зашто није критиковао драму „Свети Георгије убива аждаху”, коју је Ковачевић написао пре 27 година, а позоришна представа је премијерно изведена пре 22 године, Павловић истиче да не жели да говори о драми, већ о филму који почиње реченицом: „Према истинитом догађају”.

– Две владе Србије су са милион и 900 хиљада евра подржале филм, назвале га националним пројектом, а у њему се износе неистине. Влада не сме да финансира дело које је фалсификат историје. Машта може све, али нека уметници скупе приватна средства и снимају своја виђења историје. Може да се сними филм о Хитлеру који је маја 1945. истерао Русе из Берлина или да су Јасеновац ослободиле усташе и протерале партизане – закључује Павловић и наглашава да „СНС не тражи забрану филма – већ одговор владе”, као и да није реч о предизборној кампањи СНС-а.

Професор Ратко Божовић, међутим, каже да „уметник има право да измашта и надогради историју”.

– То је уметничка имагинација. Уколико је не би било, уметност би се свела на фактицизам. Када би се дело обликовало према историји, оно би било неаутономно. Роман без фикције би био монографија, а не роман – истиче Божовић и подсећа на теорију одраза у којој је подједнако проблематично када се уметничка визија слаже са чињеницама, односно када се не слаже.

– Душан Ковачевић је значајан српски уметник, патриота и познавалац менталитета – истиче Божовић и додаје да је реч о популистичким идејама „да се све оспорава”. Божовић сматра да осуде филма представљају „археологију у мишљењу” и да би студенти са сличним коментарима „код њега пали на испиту”.

И. Аранђеловић

[објављено: 18/03/2009]







Azdaha-.jpg
Pa vrlo cesto poenta umetnosti i jeste da ne odrazava realno stanje, medjutim u ovom konkretnom slucaju mozda i jeste. Ne znam, nisam svedok vremena. Nisam savremenik porucnika Tasica, ali sam sklona da poverujem Kovacevicu ako kaze da je drama inspirisana istinitim dogadjajem.
PS dobra fotka
 

Back
Top