(priče o kerećim ljubavima)
KAD MACA DA…….
Dodje jednog dana žena da uzme štene. Trebalo joj je muško. Oni su već godinama imali bretonca, išao je u lov I ribolov, čuvao kuću, igrao se sa svima…..član porodice. Uginuo je od starosti. Cela porodica reši da opet imaju istu rasu. Odmah se videlo da zna o čemu priča, da ima iskustva. Divna žena, sportski obučena u razdrndanom žutom fići prepunom štapova za pecanje. Odabra ona Bogoljuba. Kerovodje k’o kerovodje, zaseli smo da pričamo I pijemo kafu. Sa drugog kraja grada je, te joj Maca objasni kojim putem je najbolje da se vrati, pa pričaj o psima, izložbama, deci……Ona reče da hoće da podje I Maca mrtav ladan udje u obdanište I uze kera. Predade ga gospodji, ona stavi pašče napred gde suvozač drži noge, sede u fiću I odoše. A ja glupača, nisam ni proverila koje joj je štene dao. Vratih se do beba kad tamo stoji Bogoljub I igra se ali nema Gligorija
“Maco bre , dao si joj pogrešno štene!!!!!!!”
“Pa zar to nije Bogoljub?”
“Eno ga Bogoljub u obdaništu a njoj si dao Gligorija bre”
“Pa otkud sam znao?”
“Pa šta se prkljaš kad ne znaš? Sedaj u kola I juri je”.
Ma ja sam kriva. Nikada niko nije davao štence osim mene, e sad će ovaj moj da joj da…….i dao joj je.
Sedoše Maca I sin u staru gospodju lajku…..dete drži Bogoljuba u krilu I poče jurnjava. Znao je na koju stranu jer je rekla da će poslušati njegov savet. Nije je bilo teško stići I prepoznati jer koliko fića se vozi, pa još žutih........ali usput sretoše četiri žute fiće, da ne veruješ. Stigao je, ablendovao, stao uz ivičnjak ispred nje….ona vide da joj je u kolima drugo štene I tako se Gligorije vrati kući a Bogoljub ode u novu porodicu.
Jedno štene ode Macinom kolegi, kinološkom sudiji…….našao nam čovek skoro nov kotao za grejanje……radio samo dve sezone, ali je ipak polovan. E, taj mali je obučavan za lov I sam I u grupi njegovih pasa ……ode za Grčku sa godinu dana starosti za lepe pare.
A onaj mali Gligorije je bio ista Maza. Razlikovali su se po tome što je Maza normalno krupnija….ista glava, iste tufne a ostatak tela pirgav……ma,kad legnu jedno kraj drugog poznaš Gigu samo po tome što je sitniji. On je ostao poslednji pa smo ga uvodili u kuću da ne plače sam u kućici tako iznenada odvojen od čopora…spavao je sa Sa Mazom I Mašom……to mu se jako dopalo. Mogu vam reći da je on sa tri meseca starosti celu noć spavao a da se nikada nije upiškio unutra niti je tražio da izadje napolje u sred noći. Imao je jaku bešiku. Otišao je čoveku koji je takodje lovac…….imao je kamion I preterao nam je stolariju za sprat a mi njemu Gigu. I lovio je Glogorije bez ikakve obuke, jako talentovan pas……onako samoinicijativno….. I to kokoške kod komšije. Ovaj čovek je malo, malo plaćao komšiji potamanjene kokoši koje je Gligorije uredno donosio gazdi da se pohvali ulovom. Oni žive u malom mestu nadomak Beograda, tako da su Gigu svi znali….kao I njegove sklonosti.
Imao je svoj boks I kućicu, bio je pušten po ceo dan da jurca po ogromnom dvorištu, bio je miljenik I maza ali mu nisu dozvoljavali da udje u kuću. Jednog dana nema Gligorija. Tražili su, dozivali, sve pregledali , prošli kolima nekoliko puta celo mesto, pitali za njega ali od psa ni traga ni glasa. Deca plaču, stariji tužni sve dok nisu on I njegova žena pošli na počinak. A tamo, na njihovom bračnom krevetu sa sve četiri podignute u vis, blaženim snom je spavao Gligorije.
Imao je stvarno dobru bešiku. Vozio je taj čovek nešto po Beogradu, bio u blizini I svrati. Kaže da je dao Gigu jednom doktoru…….žena mu se razbolela, doktor je uspeo da je spasi. Reč po reč, doktor je lovac, ima kratkodlakog nemca ali kada je video Gligorija zaljubi se u njega. Ovaj iz zahvalnosti dade psa. Doktor kaže da Giga čuda pravi kod njih, da je totalno promenio onog nemca, da je on glavni a u lov ih vodi obojicu……I obojici je dozvoljeno da ulaze u kuću tako da je Gligorije jako sretan……u okolini niko ne drži kokoške tako da je I doktor sretan.
I tako, ode od nas I drugo leglo…..
hvala ti što si mi ulepšala jutro...
Citam i vidim Gligorija kako spava na krevetu i lovi kokoske