(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
KAD DUŠE PLEŠU REČIMA
ILI
KADA REČI PLEŠU DUŠOM
(hvala Mile)
Pisci su osobenjaci
Samotnjaci al’ i društvenjaci
Duše im igraju, životom pevaju
Ma to samo rečima snevaju.
Ovi što pišu u prozi reči
Ozbiljni ljudi....malo je reći
A ipak.....tuga i osmeh
U život što im stade
pa rečima život k'o biserje vade
Čekaju reči da ih pisac
Od života ukrade
Oni drugi.....pesme što pišu
Pa stihom žive i stihom dišu
Njima je lakše da maštu u stih stave
Od života maznu malo reale
I eto pesme u stihu il’ prozi
Na reč’ma mašte duša se vozi.
I jedni i drugi pisci su samo
Duše im eto razgovor vode
Osećaji se slažu k’o dukat na dukat
Zlatom ih kite i lutka i lutak
Ma...to pisci, eto, od roda svakog
Duše im od pera lakog
Pa ples rečima izvodi svako
Pokreti radosni, mučni il’ strasni
Ponekad precizni, ponekad nejasni
Tuge nekada u ljubavi plešu
Do neba se čuje kad suza padne
Il’ strasti pevaju nebeskim svodom
Dok zemlja drhti od ljubavi slasne.
Život to teče, rečima živi
Samo se pisac životu divi.
Eto…..tako izgleda
Kad duše plešu rečima
PS Dobar dan plesači i plesačice ....
...
.
).