( ili neka moja razmišljanja inspirisana ko zna čime)
KAD DUŠA MIRIŠE
Kada sam se udavala moja gospa Mara mi reče "Pazi dobro ćerko, za seljačkog sina se udavaš. Nikad to nemoj da zaboraviš". I nisam.
Jako volim polje i svaki put sam molila svekrvu da me vode. A ona je više volela da ja ostanem kući, da sve sredim i da ih dočekam sa kafom kada se umorni vrate. Kaže da uživa u tome da je neko sačeka kada se vrati iz polja, pa eto malo meraka da ima bar dok smo na odmoru a i težak je rad u njivi, pa se plaši da se ne premorim. Znam ja to, ali više volim da idem u polje nego da budem kući, te lepo ujutru Maci napomenem, onda zamolim svekrvu, pa ako se ona premišlja Maca priskače u pomoć i ja sva sretna ipak polazim sa njima......normalno, vodimo i decu. I tako, svi porodično počinjemo da kačimo u prikolicu i polazimo. Eh, što to volim, a evo i zašto....
A njive………kraj im se ne vidi. Odeš u polje, a tamo malo malo pa ogroman orah koji pruža hlad u vrelim letnjim danima. U polju uvek duva vetar I koliko god bilo vruće znoj na tebi se odmah suši od tog vetra. Na tom vetru I u svom znoju se najbolje pocrni. Ponesemo hranu I vodu, napravimo plan ko šta I gde radi I udri. Moja svekrva, malo malo pa me opominje da idem u hlad, da ne dobijem sunčanicu. Uvek me je štitila I brinula da se ne preforsiram jer nisam užigana kako ona kaže (verzirana, nemam kondicije jer to ne radim stalno). Onda pauza, pa svi pod orah. Ajd jedenje, pogača pod crepulju ili kravajčići, sir, paradajz, krastavac, pa pita sa sirom, pa malo suvoga mesa što je svekrva sačuvala kada mi dodjemo, slaninice, barena jajca, po neki komad pečenja ako pretekne, pa sezonskog voća.....a ono slatko, slatko sve što u usta staviš. I to je samo da se malo založiš jer već smo doručkovali... gladna duša ne radi....a vala ni sita.,,,prispije joj se. Kada se skupimo, svekar,svekrva, Maca, njegova sestra, njen muž I ja posao se zaista brzo uradi. A dok se radi obavezno se razgovara, smeje, šali, a ponekad se bogami I oni sporečkaju dok se ja držim po strani, osim kad raspalim po Maci.......ali to je taktika, jer Maca će mi oprostiti kao i ja njemu, ali za ostale ne verujem. Nakon rada, zadovoljni uradjenim I zdravo umorni, opet u prikolicu I truckavim putem punim rupa nazad kući. Volim to, volim prostranstvo koje se proteže sve dokle oko vidi a nije ravno ko tepsija i jednobojno već šareno i izbrazdano uvratama koje dele male parcele. Raznobojne njive izgledaju veselo, smeju se i pevaju uz onaj vetar.......a on, nestaško večiti, miluje žute glave suncokreta, cveće kojim je optočena kao ogrlicom po neka bašta i velike crvene primerke paradajza koji tako mirišu i imaju ukus zapamćen iz detinjstva. I ljubaviše se taj vragolasti vetar sa šljivama svih sorti i breskvama razbacanim po njivama da pružaju osveženje i hlad umornim ratarima. Volim mir I izobilje koje pruža polje. Volim plodnu moravski ravnicu u kojoj nešto I naopačke da posadiš ima da rodi. Volim boje polja I miris moravske vode. I zemlja miriše nekako drugačije, čedno, berićetno........kao mlada, tek stasala devojka, prosto mami. Najviše volim polja paprika. Bila jedna njiva, podalje od kuće, baš ima da se trucka do nje. U njoj je sadjena paprika, pa menjano, ali je paprika tu najbolje uspevala. Bašta je imala pravougaoni oblik......uska a dugačka, ma ne vidiš joj kraj. Kada pogledaš, a ona se talasa na vetru kao zeleno more, ma kao da sam na pučini. Kako vetar dune, tako se I listovi povijaju bukvalno kao talasi.Tek po neka paprika viri iznad lišća pa liči na crvenu tufnu na zelenom platnu. Sve su okrenute na dole, I kad razgrneš lišće ukažu se u svim mogućim nijansama crvene,žute,zelene. Načičkane stoje u svoj svojoj lepoti na stabljikama, I sve misliš kako li stabljika izdržava svu težinu. I miriše paprika, I njiva miriše na papriku, I duša ti miriše na papriku. Milina. Njiva je izbrazdana sistemom za navodnjavanje. Ponese se motor za navodnjavanje I creva. U svakoj njivi je pobodena cev za vodu. Kada voda poteče vadom (to je glavni kanal) dalje se razliva bočnim kanalima, a do žednih stabljika dolazi tako što se motikom malo razgrne zemlja na ivici odžaka (to je polje odredjenih dimenzija u kome su posadjeni strukovi paprike), voda ulazi i puni odžak. Zatim se na isti način odžak zatvori a otvara sledeći. Voda vrlo brzo postane ledena. Deca su uživala, igrala se. Kada dodje vreme da se paprika bere za pijacu beremo u veliku pletenu korpu koju Maca ili njegov otac podignu na rame I odnesu do prikolica da je isprazne.Ćera je onako mala sve išla za ocem koji je nosio na ramenu punu korpu, saplićući se po vadi samo zato da bi je tata vratio nazad ali u korpi. I tako je Maca uvek bio pun. Vodilo dete računa da tata nema prazan hod.....majkina organizacija. Nakon toga sednemo na vrh brda od paprika natovarenih u prikolici I kući. Deca ili zaspu ili zaglabaju papriku koju smo im napunili sirom, domaćim, punomasnim. Vetar i dalje čarlija, suton se spušta, šarene bašte polako padaju u dremež i sada imaju drugu nijansu, nekako zagasitu, raskošnu.......kao devojka koja se sprema za večernji izlazak.
Kada stignemo odmah kuvam kafu, pa opet dogovor ko šta radi I na posao. Stari idu da namire stoku, Maca već nešto uzme da radi a ja u kuhinju da spremam večeru. Zatim ide klasifikovanje paprike, stavljanje u džakove, priprema za pijacu i opet priča, posedak, dogovor, pa u kupatilo i na spavanje. Ujutru treba poraniti, ustati oko 3, popiti kafu, utovariti džakove, stići na pijacu da zauzmeš dobro mesto, pa stajati celo pre podne........vodili i mene.....morali su.........toliko sam kukala i molila da nisu imali kud a na neiskustvo se nisu mogli vaditi.....pa ja onolke kruške isprodado.........hahahaha...a na niški pijac mušterije sve vikaše "Kude je ono beogradjanče? Ono si ima dobru papriku" hahahahaha
Beše.........
URL=http://img37.imageshack.us/i/img2898d.jpg/]
[/URL]
....rekla sam da više nema priča o porodici, ali je ova obećana Pely......a obećanje valja ispuniti
