(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
KAD DUŠA KIPI
Podjoh u banku maločas. Ne idem ja inače nego Cic ali sam morala danas lično da završavam svoje poslove pa ponesoh i službeno u isti mah.
Kako je lepo napolju..Od onog mračnog jutra do ove lepote. Išla sam pešice do banke i nazad. U jednom pravcu ima 1-1,3 km ..sunce, vazduh, čak i onaj vetrić je sunčan....hodah ulicom, široki trotoari, ljudi sa osmesima, cegeri i kučići, kolica sa mališanima i ponosne mame ....pa pored pijace....lagano koračam, doduše u štiklama sam i baš obuh nove cipele prvi put...bole me noge ali nema veze.....prija. Udišem svu tu lepotu i život punim plućima. Sada sam u nedelju bila kući celoga dana a pre toga ne pamtim. Prosto sam željna prostranstva i širine…..pogleda koji puca i u oko donese žive slike. Osmeh mi titra na licu …cipele me steži prilično u prstima. Naravno, u povratku sam sve pare iz novčanika dala za cveće.......još sam ostala dužna 13 dinara hahahah ali ona žene neće ni da čuje da vratim neku jagorčevinu….i tri muškatle sam uzela….nemam takve već one starinske sa šarenim listovima. Jedna je čak I cvetala već ali su još u letnjoj kuhinji. Maca iz zalivao zimus i one sad kao lude. Sad je rok za veliki PDV I prvo popodne ovih dana koje budem kući da ih očistim i postavim na trem i po dvorištu. I tako natovarena cvećem a bez para hahahah sa osmehom na licu i u duši koračam u onim cipelama koje jedva čekam da izujem i mislim o tome kako je život lep i vredan svakog sekunda.....našeg sekunda koji će proći ne budemo li ga videli….a toliko toga ne vidimo, samo prodjemo kao u transu a na detalje, malene stvari, lepe reči, pticu u letu i ljubičicama prekriven komad travnjaka ne obraćamo pažnju.
Dodjoh u kancelariju, obuh papuče…..uh, koje olakšanje…..skuvah kafu ….čak ni telefoni ne zvone, ne dolazi niko ….tišina…kako prija. Tako mi je bio potreban ovakav dan….duša mi je izgladnela od života, moranja i nedostatka lepote.
Takav mi je mir u duši da jednostavno ne mogu naći reči da opišem…..spokoj. Prosto sam puna neke sveobuhvatne ljubavi i miline za sve oko sebe ……kipim je prava reč….te sedoh da zapišem ovaj osećaj u knjigicu….prelep je.
Jutros ona kiša sipi
a sada sunce i vedar dan
I poče duša da mi kipi
milina se preliva kao san
O bože, kakav lep dan!
I nije san i jeste san
ma samo je lep sunčan dan
i duši mojoj presedan
posle mnogo dugih i teških dana
napokon mi je duša obasjana
te leti kao ptica
duša nežna bela golubica.
PS Rekoh.....da podelimo ovaj prekrasan osećaj....
inače bi je robijala bre kao celog čoveka 
